Šumadinka

114

има женскина на свету иое прнтнжаваго дарт> допадати се ссакомЂ, као она. Нћна безбрижна прелестБ , чистосрдачии и забавни разговорљ, били су исто тано примамлеиви . као и нћна лепота. Нћно е станћ било чудно, ако и сасвимЂ наравно: удовица безљ сродства, довоибнс богата тект. од,& двадесетг> година, сасвим-b слободна. fl camb мислио сљ почетка да би се она удати могла за rpa^a Анатола; но изћ нћни речи примћтио самг>, да ioR се онљ нечини доста богатт,. Она се обходила сђ nbhmb врло ладпо, млого ладние него сђ ТеобалдомЂ, сђ коимћ одма сђ почетка предузела е неки приителвски toh'b. Могло се мислити да онљ као младоженн, за шо е сасвимЂ безопасанг. младнћљ, и кеће подлећи нћнимт. искушевама, но н сам& то гледао cb друге стране, и одма сг> почетка почео самБ се н боати, ако и нисаш. никоме о тоиђ говорио, осланнгоћн се на Теобалдо†здрави разумљ и на време, кое се скоро нћговои свадби приближав-зло. Између осталогт. лукавства госпое Лас-Бермехасљ, било е и то, што се она притварала кзо да мисли : да е ТеобалдЂ за.иоблћнг. смртно у Валершо. Оиа е била одвише проницателна, да 6u могла пчедставити онде лмбавБ гди е само слабо принтелБСтво. R ion нисамБ праштао за ово притворство , ако и нисамБ могао постићи нћгову тежнго. бдномљ седећи ми кодђ сестре мое поведемо неки важанЂ разговорЂ. Ми смо говорили о браку. ГраФт. 4натол» е представлло оваи согозђ земнимЂ раемЂ, при комђ е едно свагда залгоблћно и покорно , друго мило и задоволБно. Ако е случаи и ктео да н останемЂ неженћнЂ до старости, опетЂ самБ зато био тогђ мнћннл , да човеку кои е проживио пола свогђ вћка, наиболћ е женити се. Госпоа Лас-БермехасЂ чинила се замишлћна и ћутећи махала е свошмћ лепезомЂ , лзкимђ скиптромЂ у обчаранимЂ рукама ШнанБолк е. КадЂ а свршимЂ говорЂ, она се исправи мало на канабету, и погледавши на мене мане главомЂ. — „БракЂ беЗЂ лкбави ? какво е то жалостно луднло ! рекне она. Мени е познато да се може жертвовати слобода, страсти дубокои кон упропашћава ако !ои се човекЂ непокори, н знамЂ да е могуће, натоварити на себе врамт., кадЂ се безЂ нћга чин и са†светЂ страшна пустина: ово е бракЂ изђ лгобави. Л знамЂ такође, да се може ступити у бракЂ, за узвисити свое станћ у свету, или обогатити се: и то е браг .ђ изђ честолгобиа, Но безЂ лгобави у срдцу, или барЂ безч« честолгобин, предати свого независимостБ у руке човеку, оковати свого будућностБ, одђ кое се више избавити ние иогуће и ладнокрвно говориги себи:— „Л нисамБ залгоблћна , нисамБ постала ни узвишена у свћту ни богата, већЂ самБ се удала изђ покорностн и Фамил иарногЂ приателБСтва", то е лудориа ! n то поннти немогу. „Ни н такође", рекне Валерии , кол е била у свога младоженго страстно залгоблћна. — Ни д ! ватрено рскне ГраФЂ АнатолЂ. ТеобалдЂ ние рекао ни речи, већЂ баци погледЂ на госпого Лас-БермехасЂ, кое ние примћтила Валерин. —• У наше време, рекне Маркиза-ПонсЂ, други бракова ние ни било, кром-в изђ покорности и ФамилиарногЂ

приателБ ства, а међу тимђ млоги су и у наше време ®ивили срећно. КадЂ сзмб л пошла за покоиногђ могђ му. жа, пре свадбе нисамБ га више но само двапутЂ видила. ЗарЂ самБ н могла лгобити човека, кога нисамБ никако познавала? Но после тога ми смо едно друго врло радо имали и задоволБно живили. — То е за то што нћму ние било дозволћно залнк бити се у васЂ пре свадбе одговори ШпанБОлка. Мени е она била досадна збогв Валерие. Но чимт> самБ е могао корети ? Она се чинила да е сасвимЂ увћрена, да ТеобалдЂ страстно лгоби свого невесту. ГраФЂ АнатолЂ отишао e по рано: онђ е морао доспћти ;ia некн свадбени балЂ. Мало наше друштво шштђ се већма стесни кодђ оџака. ТеооалдЂ е остао Јоштт, седећи за столомђ, и плаивазЂ нћго†блудио е као беЗЂ икакве цћли . по празномЂ листу Албума валерЈнногЂ. fl погледимЂ на оваи листђ, и угледамЂ на нћму нћжанЂ и прелестанЂ ликђ госпое Лас-БермехасЂ. На еданЂ ма 'ГеобалдЂ као да е кђ себи дошао, почне ревностно чертати далћ , к после неколико мннута примћтимЂ л исти ликђ вешто сакривент, у лишћу дрвета, кога e деблоу пола подђ рамомЂ сакривено било. Само случаи или особита пазлБивостБ могли су одкрити међу гранама подђ лишћемЂ удквително сходно портре ШпанБОлке. Око еданаистЂ сатн госпон Лас- БермехасЂ устане. Она е обично ишла кућиу наимлћномЂ интову. fl зазвонимђ да пошлћмЂ служителн по интовђ. — Какова прекрасна ноћБ, рекне она дошавши кђ прозору, како е принтно садЂ ићи по ладу. fl ћу ићи пишке. — Нека васЂ ТеобалдЂ одпрати до куће; рекне добра Валерин. Госпол Лас-БермехасЂ благодари ioK сђ нерћшителнимЂ видомђ , Валерин пакЂ дода iofi полако : — „нико о томћ неможе ништа говорити, ерЂ онђ е већЂ готово оженћнЂ човекЂ . . . . " Спочетка ТеобалдЂ ние се овогђ примити ктео. Ово нћгово неповолБно движение, учинило се Валерш и сестри MoioK тако забавно да су се гроотомЂ засменли, и чинило имћ се да то одтудЂ долази, што ТеобалдЂ 1 - оштђ ние био радЂ одђ нби , тако рано растати се. Но н и госпон Лас-Бермехаст. болћ смо прави узрокЂ тога разумћли. — Андемо мусие ТеобалдЂ! рекне простодушно Шпанка, бацивши на лице покривало, подђ коимђ се шштђ лепша чинила. ТеобалдЂ навуче рукавице. О нћ непроговори ни речи, epii би гласЂ нћго†siorao издати нћгову забуну. О нђ пружи руку, госпои Лас-БермехасЂ кон наслони на нк> свого нћжну ручицу; онђ побледи; но она га погледа умилнто и тако обое оду. Н самБ био нко огорченЂ , и наново седнемЂ предч« оџакЂ ; сестра оде у свого собу, а Валерин седне краА мене сђ плетивомЂ. Она се чинила да е удублћна у ду" боке мисли, и д већт. почнемЂ сђ безпокоиствомЂ гледати на нго, но на еданЂ ма увати она мого руку и ct> ангелскимЂ простодушиемЂ рекне : — Унче , елте да самБ н сасвимЋ сретна ? (продужение слћдуе)