Šumadinka

У Београду 28. Марта. 185 7.

Ш7МДДВНКД

с f

жшдашшжодт 9 шж s ашмш. Учредникг. и издавателн Л1«бопнр1> il. Ненадовнћ'в>.

ТЕЧ. Vfl*

Ован лнстт. излазн Вторннкомт>, ЧетвртномЂ н Суботомт. на по табака. Цена му e за 3 мес. 4. за пола 1%/ 9 год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. вр. ср. одђ врсте за едан-путЂ а 5 кр. ср. за трипутЂ. tP • »

О Ц (i ii о ii Г © р н. Знамо да ће се збогг> Црне Горе дрн«ати Формална ионФеренцип (бр. 35.). Томе су поводћ paHiii , па садг> пооштрени покушаи пнлза Данила. У седници парискогт> конгреса одљ 12. ЛЈарта изнсни се турс.ки пуномоћнииг. како порта и дант> данашнБи сматра Црну Гору за саставну частљ отоманскогљ царства. Други пуномоћници нитљ реку да есте нитг> да ние тако. Кннзђ Данило небуде thmij задоволант>, већг> на неколико недела после заклгоченогг. мира оправи европскимг. великимг. силама меморандум-i., у коме међу осталимг> представи како е нуагдно додати Црнои Гори какво пристаниште, ербо она немогке безт> трговине напредовати, нити изнутра развити се, нити сходно устроити се, нити и доетоино относити се кг> суседнимг> државама. Далћ представи како е право да се и еданг> део турске землћ дода Црнои Гори тимг> пре, што се и одг> руске бесарабске землћ додае еданг> део Турскои, а Русиа е манћ опасна Турскои, него ова Црнои Гори. Наипосле захтева се у меморандуму да се Црна Гора, колико е годг>уствари већг> за себе, опетг> и дипломатски иризна за независну, и да ioK се размакну границе према Ерцеговини и Арнаутскои, и да ioR се граиице точно назначе и према турскои, нао што су назначене према аустрискои землви, и на последку^да се Црнои Гори дода и пристаништска eapoiut Барг>. Тако гласи меморандумг>. Како е пакг> онг> примлћнг> кодг> остали сила, изванг> Француске , јошг. се незна. Но што се Француске тиче, све вћсти слажу се у томе, да се она лко заузима за ту стварљ црногорску, и да одг> нћ и произлазн то, да се држи конФеренциа, коа ће Формално решити стварв. СТРАНЕ Ig ОВ О € Т II. Стварв влашка и молдавска — пише „Преса" стои већг> ватои точки, да обрати на себе скоро исклгочителанг. позорг.. Већг> су се и последна одћлена ауСт риске воиске повукла; чланови комисие, одређене паР"скимг> конгресомг> да преустрои кнажества, већг. су у У к Урешту; а и избори привремени дивана већг> су сулТа нскимг> Ферманомг> расказани. Порта се бои садг> већма er ° икадг> пре, да Русил и Француска, на чиои e стра-

ни садг> и Енглеска, непродру сг> тимг>, да се книжества саедине подч. едну владу. Руско правителвство уговорило е, као што лвла „Преса", сг> Американцемг. еднимг., да извади изг> севастополбскогћ пристаништа колико годг> више може лађа, што су подавлћне за време последнћгг> рата. Има i» 107. Американацг. таи нада се извадити наиманћ 40 лађа , а остале ће разлупати барутомљ , кои ће му дати руско правителБСтво. Ту операциго свршиће онг> некаквимг> новимг> справама, кое е самг. измислио. Сасвимг> пакг> нада се бити готовг. крозг> 2 године, ерг> едно е вода у пристаништу увекг> тип, а друго е и плитка, и гди е наидубла, има текг. 60 стопа. Колико лађа извуче читаве, добиће за награду по полакг. вредности одђ сваке. Изг> Л о н д о н а пишу 19. ов. м. да се лордг. Палмерстонг> на части еднои, кон e у Тивертону давана нћму за честБ кадг> е наново изабранг>, изнснио у беседи еднои мећу осталимг> овако : „Има ш, кои мисле да различите партае v Енглескои тако зло живе една сг> другомг>, да вуку свака на свого страну и онда, кадг> Енглеска има ратг> сг> другомг. koiomt > државомг>. Ние тако. За примерг> наводимг> само последнБи ратг> сг> Русиомг>. Све партае радиле су заедно, да се сг. томг> државомг> заклгочи достолнђ мирг.. . . . Као министерг> сполншнби дћла имао самБ, срећомг. или и несрећомг>, посла ca млогимг> тешкимг. питанБима. Називали су ме неки европскимг. жарачемг., а неки и несрећомг> европскомг>. Пребацивало ми се да свуда дижемг> буне и нарушавамг. Европи мирг>. Н пакг>, заедно сг> правителБСтвомг>, кога самБ био органг., нисамБ ништа друго радио, него самБ народе, кои су желили поправити свое установе, колико се пристоиние могло подстрекавао да заведу парламентарно правителБство , као што е у Енглескои, гди се збогг. тога и уживаго толики благослови. И Белгин е отуда постала независна и срећна држава. У ШпанБолскои пакБ нису могла та начела продрети да се изврше, али се тамо ипакг> има неки парламентг>; а гди слободе има у ФОрми, тамо ће е рание или доцние бити и у ствари. Тако и Португалска има данасг. већг> у већои мери практичне користи одг> парламентарногг. устроена. Све то пакг. помогла е Енглеска урадити и безг. рата, а зато опетг> говоре неки о некаквоме жарачу и несрећи европ-