Šumadinka

186

Ови 6b i бмии установили владу грађанске класе, давши ioS вите демократск1и уставЂ, него што е бмо онаи одђ год . 1791. а они су ишли на то, да установе владу просте светине. Али они нису могли иостићи ову намћру ако недоб1н» у руке владу; а нису могли иначе добити владу, него продужавагоћи револуц1онарно стан!. Француске. Ochml . ове потребе, да се препречи уведенћ законогћ реда, и да се учини страшнни дри;авнши ударт., осуђенћмг, Лудвика XVI. чимг> бм се потресле све страсти, чигаг. 6bi се нвима присаединиле беснеће партае, сматрагоћи iu, као сталне чуваре републике, надали су се они ioiiiTt, да ће Жирондени томђ приликомБ показати свол чувствованн, кои нису сакривали свош ;келк», да избаве Лудвика XVI. те да тако упропасте ове у очима светине. Безв сваке сумн!, бмло е много Монтанлра, кои су при пвомћ обстодтелству, ианискрегие дћиствовали едиствено, као прави републиканци, у чшмт. е очима Лудвикг. XVI. 6bio крив-b према револуцж, а еданћ збаченг ирал!. опасанЂ « рађагоћои се демокрац1и. Али ова партаа бмла бш много блаж1а, да Hie морала упропастити Жиронду, а у исто време и Лудвика XVI. Одг. некогт. времена приуготов.швани су бмли духови на нћгово суђенћ. Клубг. дкобинскЈи ечао е одг. вике на nl.ra; распространнвани су наиружнЈи гласови о нћговомг. карактеру; захтћвано е, да се онч. осуди ради утврђена слободе. Народна дружства изђ департамента писала су адресе конвенту у истомђ смшслу; одсћци долазили су у скупштину, и сђ викомђ захтевали су о свету противћ Лудвика Капета. У то доба називанЂ е 6faio ЛудвикЂ XVI. именомЂ старогЂ основатела нћгове породице, као да бм му на место титуле кралн дали старо име нћгове породице. Себична побуђена партал и беснило светине саединила су се бмла проти†овогђ несрећногЂ владатела. Они, кои бм пре два месеца бмли одђ себе одбацили мисао, да се ohii другои каквои казни подвргне осимђ да се збаци сђ престола, садЂ се удиве нћоизи: тако се брзо у критичномЂ времену губи право, бранити свое мнћше. Одкрит1е гвозденогЂ сандука умнонгило е Фанатизмђ светине и слабомоћје кралћви бранителл. После 10. Августа кадЂ e узбунћна светина тришила на кралћаску палату, нашла су се у канцеларш цивилисте нћка акта, кон судоказивала таина сношенд Лудвика XVI сђ незадоволвнммЂ принцевима, бћгунцима и ЕвропомЂ. У едномЂ извћстио, саставлћномЂ по заповКсти законодателне скупштине, бмо е онђ обтуакенЂ, да е имао намћру, да изда драсаву и да обори револуц1т. Пребацивало му се што е 16. Априла 1791. писао епископу клермонскомђ, да Ае.ако do6ie ceoto власт^ и сшлу, повратити старо тгравлетв и свештенство у оно стан%, у комг се лре налазило, што е доцнје предложт воину само да бм уCKopio ходђ свои ослободитела, да е стано у писменомЂ саобраштенго сђ лгодма кои су му писали: „воина примораће све смле, да се сагозе проти†бунтовника и бездћлника, кои тиранизираго Француеку, да казвећи ifi ова казнБ слуши за примћрЂ свмма онБгма, кои бм покушавали, да повреде мирЂ држава . . . Вм можете рачунати на 150 хилнда лгодш, Пруса, Аустрјанаца и изђ остали немачки држава и на воиску одђ 20 хилнда бћгунаца;

затимЂ што е бмо у споразумлћнго са сво 1 омђ браћомЂ кое споразумлћнћ Hie лвно показивао; и наипослћ што е непрестано ишао проти†ревЈЛЈфе. За потврђенћ овм обтуживанл показана буду конвенту акта нађена у Тилћр1'нма иза едногЂ чекмеџета гди е бмла една рупа у зиду сђ гвозденммЂ вратима. ОваЛ таинми сандукЂ бмо е показанЂ министру Ролану, и ту су се нашла сва акта и писма о дворскомЂ тежешо проти†револуi\ie, планови кои су ишли на то, да се утврди уетавна кралћвска властг, средствомЂ народнм поглавара, да се поврати старо правлеше, договаранн сђ Мирабо-омЂ; предложена Булд-а подђ уставодателномЂ. и нћка новјн послована подђ законодателномЂ скупштиномЂ. Ово одкритје умножило е разпалћностБ проти†Лудвика XVI. Слика Мирабо-а буде кодђ Лкобина изразбјнна, а конвентЂ yeie у плагно ону, кол е станла у сали засћданјн. Одђ нћкогЂ времена породило се питанГ. у скупштини о процесу овогђ владателн, кои почемЂ е бмо збаченЂ, не бм се могао више гонити. Hie бмло суда, кои бм могао иадЂ нЕ, имђ изрећи пресуду; Hie бмло казни на кого бм се могао осудити: и тако су се упустили у лажпа толкованн неприкосновености кралћвске коа е Лудвика XVI, по самомЂ уставу заштићава, ерЂ су га силом«, хтели осудити као на законитши начинЂ. НаивеИа неправда партан, осимђ што су оне бмле неправичне, бмла е та, што оне нису хтћле задржати ни сполашши видђ правде. Законодателнми одборЂ, комђ е бмло наложено, да поднесе извћст^е о питанго, да ли се може судити кралк) Лудвику XVI. и да ли може конвситђ нћмусудити, изрази се, да све то може бмти. ДепутирацЂ МелхЂ устанеу име одбора проти†догме неприкосновености; но будући да е ова догма владада у времену пре револуц!е, то е онђ потврђавао, да е Лун XVI. бмо непрмкосновенЂ као кралг,, а не wau приватнми човћкЂ. О нђ е навео да е народЂ, почемЂ немоаке изгубити свое емство у смотренго дћла власти, надопушо невредимостг. монарха сђ пододговорносћу нћгови министра, и да ондћ гди е Луи XVI pa^io као обичнми приватнми чонћкЂ, нћгова пододговорностБ неможе пасти ни накога, те тако да онђ престае 6б1 ти невредимЂ. Итако е МелхЂ ограничт уставну заштиту, предану Луи XVI. само за кралћвска дћла. Одђ туда е онђ заклгочјо, да бм Луи XVI. бмо казнћнЂ, почсмђ нћгово паденје сђ престола Hie казнБ, но промћна правлен!и, да се то учини по сб1Ли криминалногЂ законика о издаица.па и сузакллтницима, наипослћ да му конвентЂ суди, безЂ да ce слћдуе поступку други судова, ерЂ конвентЂ представлл народЂ, народЂ садржава у себи све интересе, сви су кнтереси народа правда, те е дакле немомогуће, да народнми судЂ повреди правду, а онда е безполезно, да онђ буд« подчин К нђ Формама. Препирка започне се 13- Новембра, шестЂ дана послћ поднешеногЂ извћстЈа тогђ одбора. Приврженици неприкосновености, премда су по ceoiofi неполитичности и сматрали Лудвика XVI за кривца, ипакЂ су потврђавали, да се нћму неможе судити. Наипоглавитји између ови 6bio е МорисонЂ: онђ е осимђ осталога рекао, да република нема никакве користи, да осуди Лудвика XVI да она треба само да се ограничи на мћре овште сигурно-