Šumadinka

У БЕОГРАДУ 5. ОКТОВРА 18 5 7.

ШУМДДИНКД,

i f

.0

жшљшжштжшЋЉ, *jumwt s

теч. w 5«

Ован лнстћ излазн сваке Суботе. Цена e одт. 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа се 3 вр. ср. одђ врсте за вдан-путЂ а 5 кр. ср. за трипутт>.

Љ' 63.

Н А Д Е Ж Д А. (С.1ободно по Шидеру.) О будућои срећи чудно мисле .иоди, У нћои лека тражи свак' по ceoiofi ћуди! Будућност^ намЂ болћ сиа Сва милина у нвои клин г Време мена течаи свои, Бшде благки болви строи! Надежда насг> мила крозљ савт, животђ прати, Горке, тужне дане своимћ чаромг. злати; На дете се лнзбко смее, А младића жаромљ грее, Нћнв намЂ увект. шапће гласљ Да ће болви куцнут' часв!

Шта подиже у вис' душе чувства чиста, Там' гди вечне славе храмЂ се дивно блиста? Шта намг. скорбт. и аде блажи У неволБи шта насЂ снажи?

надежде само r.iact

Д а Онђ текЂ свуда прати насЂ! М. Н Столнови .'-Ђ.

ИАДЕН16 ДАМАСКА. ТекЂ што е по смрти пророка Мухамеда нћго†принтелБ и тастћ АбубекирЂ избранЂ за поглавицу Сарацена, и текг. што е неке партае угушио и владу cboio мало утврдио, издао е онђ разпиСЂ свима арабјискимЂ племенима. коимђ е позивао све изповедателЋ ислама, Да лепу пограничну областљ Сириго одђ невћрника Грка одтргну, и науку ислама тамо разпростру. Нћгови телали и изасланици вратили се натрагЂ сђ томђ радостномЂ вћсти, да е оваи позивђ сруда сђ наивећимт. одушевленћмЂ примлћнЂ. За кратко време врвио е станЂ кодђ града Медине одђ ратоборнн 1\Рј'сломанаца. КадЂ е воиска била пуноброина, отишао е Абу -БекирЂ у станЂ, држао e смотру надЂ ратницима, конвима и оружиемЂ и молио се Богу за срећни почетакЂ и успћхЂ намћреногЂ п Р е Дузећа. ЗатимЂ избере за воиводу Абу-Обеидаха, човека, кога е вћрозакона ревноств и побожностБ благос-

ћу душе нћгове мало умћравала се, — и прида му у помоћ б ратоборногЂ Каледа, тако названи „мачБ 6oasin." Први дана пратио е онб воиску пешице, а кздђ се после враћао уМедину, да предузме кормило землћ, онђ е призвао воиводе, и нремда биаше онђ неизображени синђ пустинћ, онђ е ипзкђ при разстанку сђ воискомђ дао воисковођама слћдунзћи совћтЂ, на кои се заиста сви освоителБИ угледати могу. Ово су биле нћгове рћчи: „Опомените се. да сте свакадЂ на очнма свевидећегЂ Бога и на прагу смрти, опомен'те се, да има праведногЂ суда, и да има рал за награду достоини. Клоните се неправде и угнћтенл. У битки борите се као храбри мужеви, ио немоите побћду вашу окалати крвлго жена и деце. Немоите безЂ нужде ни едну воћку одсећи, нити нбиве палити, немоите убилти стоку, до ону, кого за прегхитание ваше потребуете. Ако кака†уговорЂ заклгочите, то будите честни и држите дату вашу рћчБ као светинго." На граници између Сирие и Арабистана бинше утврђена варошЂ Басра. Сарацени наиг/ре Басру обседну, но иосле едногЂ несрећногљ излетанн грчке посаде изђ града освое Сарацени градЂ, и то помоћу невћрства градо-Началника Романа. Ово освоенћ тако е силно разпламтило духЂ и поузданћ сараценске воиске,*да е она одма наумила поћи на стари престолни градЂ Сирие, кои е само четири конака одђ Басре удалћнЂ био. По краткомЂ одмору кре« не се воиска и стани се недалеко одђ престолногЂ града Дамаска, у средЂ увеселителни лугова и источника овогђ предивногЂ. раискогЂ предћла. Одтуда пошлћ АбуОбеидахЂ храбримЂ грађанима Дамаска, кои су скоро дошавшомЂ спомоћномЂ воискомт. одђ 5000 Грка изђ Европе подкреплћни, посланике, и оставио е граду изборЂ: или да прими исламЂ и плаћа данакЂ, или да се упусти у ратЂ. Грађани изберу воину. У време пропаданн ратне вештине, као и у време нћногЂ дћтинБства, воисковође су држали за наивећу славу и заслугу, кадЂ се v борби са простимЂ воиницима надмећу, и кадЂ у двобого колико е могуће ввше неприателн надвладаго. Ову честБ држали су они за тако исто велику, као и славу, кадЂ брзимЂ и бистроумнимЂ проницаванћмЂ и прегледомЂ, и ползованћмЂ поволбногђ и срећногЂ каквогЂ тренутка сумнителБни бои у побћду преобрате. Тако се дакле и при обсади Дамаска догађала позорин, какова намЂ безсмртни песмотворацЂ ОмирЂ