Šumadinka

260

д ђ. (лчимт, глагомљ) 6рт> — ерт> е — мртавЂ. Воиновићка. Бо;ие! какавг> случаи ! Шв* О б р i д г>. Права жалоств. Оваи младићЂ бинше, жао готово сви млади лгоди, мало ветренакљ. бдно вече, на балу едномЂ завади се онђ сђ вднимђ ОФИциромЋ абогЂ неке девоике и они се почну узанмно опоро вређати. Млади ТихомирЂ, кои билше живостанђ и напрасанЂ као што су обично млади лгоди. плане и позове противникана двобои, алн на џесрећу свого намери се на иснусногЂ кавгаџ1*н> и борца, кои се никадЂ нетуче а да свогђ противника не —- y6ie, И оваи обичаи одржи и садЂ побћду надЂ вештинрмЂ нћговогЂ противника; — сннђ мога бћдногЂ приатела падне, на три мћста смртно ранћнЂ, и издане за по саата. Г. Воиновићка. Милостиви Боже ! Шта ли е морао сирома отацЂ претрпити! О б р а д ђ . МожешЂ мислити ! А мати ! Г. Воиновићка. Шта? мати? — та о.ча е прошле зиме умрла, у колико ми е познато. О^б р а д ђ . Ове зиме — дабогме! Сирома мои приател!,! ЗимусЂ му жена умрла, садЂ у лето изгубио е и сина у двобого! — Тешко ми е било, оставлати га у тои болви. Али служба е садЂ строга. Двадесетога мораго сви оФицири •— кодђ полка бити ! ДанасЂ деветнаисти, л сам£> само данасЂ на еданЂ тренутакЂ овамо дошао, а довече морамЂ опетЂ — моме гарнизону отићи. Г. Воиновићка. Шта? зарЂ тако брзо? О б р а д ђ . Служба налаже, — другчЈе ние. СадЂ да прозборимо о Co4>in. Г. Воиновићка. Та е девоика као убиена и суморна , одкако си ти отишао. ОбрадЂ. ЗнашЂ ли, шта л мислимђ ? Ова прилика, кого смо ioS ми изабрали — чини ми ce, ние била нвоизи башЂ по волви. Г. Воиновићка. Тако ? ЗарЂ ти то знашЂ? О б р а д ђ . fl ништа незнамЂ — Али нбои е садЂ 16-а година — зарЂ ние могла она сама за себе изабрати, пре него пјто cmo ми то учинили? Г. Воиновићка. Тако е, сваки данг виђамо такве примћре. ОбрадЂ. Ле неби приморавао, да пође за немила. Г. Воиновића. Боже насЂ сачуваи одђ тога! П О fl В Ћ 7. (Пређашнн Софин) Софии , (Збунћна неочекиванимЂ присутствомЂ свога отца) — А! — мои отацЂ — Воиновићка. Но, шта ти е? Што си се скаменила? Што не приђешЂ отцу? О б р а д ђ . (Пошто го е загрлио, у себи) Ала су ти башЂ срећни очеви, како ift свако воле и грли! Воиновићка. Ти по свои прилици јоштђ незнашЂ, да е еданЂ весрећни догађаи удадбу твого препречио. Софин . Кака†догађаи? Воиновићка. Твои е заручникЂ ТихомирЂ мртавЂ.' С о ф и л. Боже, шта чуемЂ! О б р а д ђ. (Упре погледЂ у нго и оштро е загледа) Дакле, шта велишЂ ти на то, Софио мол? Софин. Ахђ , шта да вамЂ кажемЂ! Н сажалћвамЂ одђ срца тогђ несрећногЂ младића, — али — ипакЂ —• морамЂ то као неку срећу сматрати, што — — што се онаи часћ, у кои ћу се одђ васЂ одвоити, мало далћ одмакао. О б р а д ђ. Али мило дете! КадЂ та ние мои изборЂ по волви био, зашто нзмђ ниси ти то одма казала? Боже сачуваи, да би ми тебе преко твое волћ коме далиј — склоности твоиои нећемо ми на путЂ стати. С о ф и н. Д то знамЂ, — али, — 6 онзлбивостђ мон, — стра', да васЂ неувредимЂ — О б р а д ђ. На страну сђ томђ бодзлвивосћу, ола ние овде на свомђ месту! — Говори слободно, — кажи ми таину срца твога. Воиновићка. Тако е, дћте мое! Слушаи твога отца! Онђ ние радЂ, да те несрећномЂ учини, — онђ ти е заиста наиболви прилтелЂ. О б р а д ђ. Ти си дакле шштђ унапредЂ 1 мрзила тогђ твогђ несуђеногЂ Тихомнра, ели? Софна. То не — али га не волемЂ. О б р а д ђ . И ти неби за оногЂпошла, кога не волешЂ? С о ф и н, Ахђ, само сђ тешкимЂ срцемЂ и на силу.. О б р а д ђ. Ти данле већђ лгобишЂ, — ели? С о ф и н. fl то нисамв рекла. О б р а д ђ . Но, но, -— разумемЂ, — ако и ние башЂ то, оно е наликЂ на то, — излсни се сасвимЂ слободно, што таишЂ? казуи! Воиновићка. Охрабри се, дћте мое! Говори, као кадЂ неби никога било у соби. О б р а д ђ. Представи себи, као да са наиболвимЂ прилтелћмЂ говоришЂ, — кажи ми, — онаи, кога ти волешЂ, зна ли, да га волешЂ? С о ф и н. Боже сачуван! — Онђ ништа незна. О б р а д ђ. бли младЂ човекЂ? С о ф и а. бданЂ лгобведостоинЂ младићЂ. — кои ми е у толико мил1и, што сваки налази, да е врло на васЂ наликЂ, — бданЂ вашЂ сродникЂ. — Ахђ! та ви ћете га одма погодити. ОбрадЂ. Немогу тако одма, лгобезно дћте мое! Воиновић ка. Али в ћу га лмачно погодити! У обкладу, то e твои синовацЂ ОбрадЂ! ОбрадЂ Но, Софио, ти ћутишЂ? Софии. Одобравате ли мои изборЂ? ОбрадЂ. (Сакривагоћи свого радоств и усхићенћ, — у себи) Држ' се О браде, да се не издашЂ. (Лсно) Али, — дете мое, — ми се шштђ о томе морамо промислити. Софии. Нашто млого размишллти. Мои и побратимђ ОбрадЂ наиболБи, наимудрји, наи ОбрадЂ. Ко? ОбраДЂ? ЗарЂ онаи дивлнкђ , онаи ветреннкЂ, кои ми у последнћ две године, одкадЂ е отишао, ние ни двапутЂ писао! С о ф и и, Али е мени тимђ прилћжние писао.