Šumadinka

\

Полковникђ . Али погледаите ме само добро! Л носимт-) бароку, а мои синовацт> не носи. Први наредникљ. Но, го, ми већт, добро знамо. зашто ~"> ое тако ирерушили и старимљ направили, ванлз пл е заиста вешто скроенЂ, но жао ми е, што ние срећн е за рукомљ испао. Полковникљ. Али послушаите ме само, ■Први наредникт>. Е, кздђ би ми свакога слуГЦШЛг* •• n г о TinoiipuA ла упаггимп тп O а ИРТО uq^u хј иоггЈрмтс. лу далеко ИзвоУг** соћи сакн^мЂ, i-ocnoз? 1 а "ie^ato пасх» предт> вратима II о л к о в-н и к i). kaco? — шта? — поштанска кола! Први нарелникЋ. Тако e! госиодине! Ви сте вашЂ гарнизонЂ KpsHuior.ifc оставили , и зато смо мн одређени, да васпб' одиа у кола стрпамо, и натрагЂ на ваue оирвдћле^иб одведемо. Полковникђ . Ово е опетг> каква сплетка одт> овога нроклетогЂ угурсуза — (покаЗнваккћи на НериШу) ха. ниткове 2 П е р и ш а. Нстб , милостив.« господине, н ииакт> ка'»teMh, нитн-таимг>; н самв то све наредио, — та ви и сами знате. колико иамв васт» о^враћао. да ме оставите ..^^iT.nL-.ietio ванљ гарнизонт, безг. одобренл ваши предпо* ставлћни. Полковникђ . (замане штапомг) Не , — немогу се више уздржатн — Оба наредника. Умерите се, г. Воиновићу! П е р и ш а. Држите га, молимђ васљ — ево какву награду добин човекЂ. кад-t неблагодарном-ћ добра чини! (Полковнику) а намЂ може бити животђ избавлнмт. што се трудимЂ предупредити ^аи вашг> проклети, двобон, а ви ме изг. велике благодарности мал' неумлатисте, да ме ови бранителЂИ поредка нису заклонили. Полковникђ . (Тихомиру) Шта садт> да радимо, Тихомире ? ТикомирЂ. Што се не позовете на она лица, кон васг> добро познаго ? П о л к о в н ti к г>. На когг> ђавола да се обратимг>? Мол жена отишла е са СоФиомг> у шетнш, — а мон синовица Савета у договору е сг> нвиме — савг> е светг> паметЂ изгубио ! Т и х о м и р г>. Онда вамг> ништа неостае, него да путуете сг> овимг. господаромг., кадг> се недаду башг. ни осолити. П о л к о в н и к г>. Али помислите само , та то е немунечувени угурсузлукг>, да л — —• Први наредникЂ (Периши) Али есте ли сасвнмг> увћрени, да е ово сивовацг> ? П е р и ш а, Дабогме! како да нисамв увћренг>! Та r. полковникг> садг> е 35 милл далеко одавде — Држте ви само овога добро, непуштаите га ! П О Л В b з. бданЂ постилионг, пређашнки. П о с т и л и о h i >. Но, оће л' што скоро бнти, госпо, до? Мои конби стое већг> читавг> саатг. предг> кућомг>, а н Богме нисамБ радЂ, да вазда дреждимг> предг> вратима П олковникђ . Шта оће оваи?

Први наредникЂ. То e онаи постилнонг>, кои ће да васг> вози. Постилионг>. Гле! Зарг> ћете ви самномг> путовати, r. капетане. Ви сте се кратко време овде бавили, — данасг> сте дошли, па садг> опетг> брже болћ одлазите. П о л к о в н и к г>. Одкудг. ти то знашг>? Постилионг>. Но — буди Богг> сг> нами! Зарг> васг> нисамг, н пре три саата довезао, и зарг> нисте вн сишли сг> кола кодб стражнни баштенски врати? Ха, ха, ха! Ви ћете се увћрити, да самг> a вашг> бакшнпи на добро употребио, — но кадг> ми когодђ какву позамашну напоиницу даде, то самг> му н зато и благодаранг>, и испуннвамг> честно и вћрно дати ми налогг>. П о л к f> в н и к г>. Шта велишг>, угурсузе? Постилнонт>. Та ево и вашегг> слуге , кои е предг> колима ншио; (Периши) помози Богг> испичутуро ! (полковннку) Та оваи ми e и повћрио , да сте ви r. капетанг> Вонновићт>, и да сте кришомг> и преобучени вашг> гарнизонг> оставили, Полвовникг. Шта велишг>, вуцибатино? Л самг. таи, кога сн ти возио? 4 П о с т н .i и о н г>. Да како! ко ће други биги. зарг> самБ н слепг>. Та зарг> нисте целимг> путемг, сами собомг> говорили и непрестано гласно викаилн; „Сладка Софио ! анђелче мое, голубицо! Та зарг> сте све ово већг> заборавили? П е р и ш а. (полковнику) Милостиви господине, н му заиста нисамБ ово казао, а и ко би био тако безуманг>, да на авномг> друму самБ са собомг. о таквимЂ предметима гласно говори! П о л к о в н и к ђ. fl већЂ видимђ , да е судбина, да морамЂ противг> мое вол1> и безЋ мое крнвпце путовати, и то све з 6 огђ сплетки оногђ мо1Ђ вражкогЂ снновцаПрви наредникЂ. Дакле г. капетанЂ — — П о л к о в н и к г>. Дакле, мои незвати пратиоче, а садЂ немамЂ кудЂ, него морамЂ сђ вами путовати, — али вћруите ми, сасвимг> преко мое волК. Први наредникЂ. О, господине, ми смо се већЂ на то навикли, да лгодима подносимо наше услуге преко НБИове волћ. Полковникђ . (Периши) А ти, •—- ти си мои слуга. П е р и ш а. бсамБ, милостиви господине. П о л к о в н и к ђ « КадЂ е тако, то самБ н онда твон господарЂ. П е р и ш а. То се разуме. Полковникђ . Слуга мора свуда своме господару слћдовати, и ти ћешЂ дакле заедно сђ нама путовати II е р и ш а. (за себе) Ала ме улови! Постилионђ . То се разуме, да слуга мора сђ господаромЂ, —• дакле маршЋ! II е р и ш а. Жао ми е, iuto васЂ морамЂ засадв самогђ оставити, — та ви сте доволбно увћрени, колнко самБ вамЂ л приврженЂ, — а би васЂ и овомђ приликомЂ о томе увћрио, — аливизнате како н мок> жену лшбимЂ* После толикогђ времена едва самв е текЂ данасЂ видиО. Сирота жена плакала е одђ радости, кадЂ ме е видила, • саДЂ самг. наумио, да останемЂ за свагда кодђ куће, и да исступимЂ одђ взсђ изђ службе. Господине, ви ћете се опоменути, да сте ми тримесечну плату дужнн, и-— —