Šumadiska divizija I poziva : 1915 I

Одређени одсек за напад корпуса, на коме се завршавају последњи изданци београдског брдовитог земљишта, одвојено је од мађарске низије Дунавом. На средини одсека лежи на српској страни варош Смедерево, а источно низина Годомин.

Западно од Смедерева Дунав се дели на више рукава и ствара малу и велику Смедеревску аду, које су биле поседнуте нашим трупама. На самој српској обали, као и на падинама западно од Смедерева, видели су се заклони за стражаре, као и делови стрељачких заклона. Како су ови заклони подигнути још пре годину дана, то су били и зарасли и врло су се тешко распознавали. Према свему изгледало је да је непријатељска артилерија пласирана ни висовима, а како је већ месецима био прекинут сваки борбени рад, то се о свему није ништа детаљније знало. |

Најлакше би било за напад да се трупе пребаце са велике Смедеревске аде преко 400—700 метара широког рукава Дунава, јер је густа шума на ади заклањала од угледа, али је тле било толико мочарно, да се исто могло узети у обзир само за пребацивање незнатног дела трупа. Дуж саме ивице аде ишла је једна тешко пролазна стаза, а саобраћај код посаде вршио се преко једног уског пута средином аде, који је подигнут на мостићима. Па ипак-је, како велика и мала Смедеревска ада, тако и лева обала Дунава, услед пошумљености, заклањала од непријатељског угледа, те је било могуће не само да се припреме превозна средства на широком фронту, већ да и понтони и чамци могу заклоњено обићи западни или источни врх аде.

Обилазак око западног врха аде био је и тактички и технички тежи. Леви рукав Дунава могао се осматрати са

запада; српска обала, западно од Смедерева, потпуно је до- |

минирала место где су се морали појавити понтони; требало је дуже времена веслати узводно и прећи Дунав на месту, где се нарочито шири. Искрцавање би се морало извршити на подножју Павлице, где је уочен велики број непријатељских заклона, али како су овде аустро-угарске трупе прешле пре годину дана преко Дунава, то није било искључено, да непријатељ и очекује напад на овом месту.

Управа над прелазом у техничком погледу поверена је команданту пионира 3. армиског корпуса.

Превожење је требало извршити под заштитом артилерије и одређених трупа за заштиту прелаза, и то у почетку са појединим понтонима, а потом обичним, моторним или парним скелама. Овде се могао наћи врло мали број чамаца, које употребљава становништво. Сретним случајем успели су

аустро-угарски понтонири да успособе за вожњу пароброд.

„Оршава“ са шест шлепова и два штека, који се налазио иза