Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

189

стигао је 1. батаљон на неколико стотина метара до к. 274. Према томе, десно крило овога пука извршило је свој задатак. У 15.30 кренуло се лево крило, 1. и 2. чета 1. батаљона, противу к. 274. Ове чете трпеле су врло много „од концентричне ватре непријатељске (српске) пешадије и митраљеза, као и од жестоке и добро управљене ватре артилериске“. Јака непријатељска ватра наносила је губитке. Ипак се успело и у 15,45 часова заузет је српски стрељачки заклон. Међутим, лево веза са 64 пуком изгубљена је и зато је успео један српски противнапад у бок. Обе чете су одбачене, али су успеле да се задрже на полазном положају. Даље надирање непријатеља задржано је ватром 3 чете и 5 мерзерске батерије 7 тешког артилериског пука, која је једина била на овоме отсеку. Нарочито је непријатељски испад погодио 1. чету, која је имала 56 мртвих и рањених, дакле више од половине губитака целога пука у току овога дана.' Кад је пао мрак, изгледало је да се непријатељ повлачи пред фронтом 83 резервног пука и !. батаљон, у вези са 64 пуком, понова је извршио напад и успео да заузме и задржи к. 274. Други батаљон кренуо се напред и без борбе стигао на к 974. У 16 часова стигле су 9 и 12 чета и наређено им једа попуне празан простор између 1. и 2 батаљона, али како је веза успостављена, то ове чете нису ни употребљене.

Источно је нападао 64 пук и он је стигао у 12 часова нак. 219 на

Копоринској Коси. У 1 борбеном реду били су 1. и 2 батаљон, а у резерви, позади центра, 3 батаљон. Командант пука примио јеу 14.830. заповест команданта бригаде (од 13 часова) за напад. Према овој заповести, Срби су се повлачили на целом фронту, а 11 баварска дивизија наступала је преко Милијиног Брега на линију Крушчица—Јастребац. Бригада је добила задатак да избије на линију Караула—Крушчица, стим да 64 пук одржава везу са 25 резервном дивизијом, а 20 пук са 11 баварском дивизијом. Пошто пукови избију на ову линију имали су да се утврде и да известе. И 64 пук кренуо се напред. Десном крилу, 1. батаљону, дат је правац на к. 297, Караула, а левом, 9 батаљону, на један и по километар западно. У почетку 2 батаљон имао је у 1 борбеном реду само једну (5) чету, пошто су суседни делови 24 пука скренули у отсек овог батаљона. Како су се делови 24 пука у току даљег наступања вратили у свој реон, то су у 1 борбени ред упућене и 6 и 7 чета.

И овај пук, као и 83, трпео је јаче од непријатељске ватре, док је дејство наше артилерије било незнатно и пешадији просто неразумљиво. Тако је напад 64 пука задржан отприлике на 1000 м. пред непријатељским положајима, док су неки делови покушали да се склоне у један напуштени српски стрељачки заклон. Губитци су се множили. До мрака је остало мало времена. Командант пука сматрао је да данас не може више да рачуна на помоћ артилерије и реши се ла покуша напад и јуриш и без њене помоћи. У 16.20 командант пука дао је трубни знак „Нож на пушку!“ и наредио да резерва (8 батаљон) уђе у стрељачки строј, како би покренуо напад. Али пре но што је резерва и стигла, први борбени ред већ је продро у непријатељски положај. Непријатељ је давао

: У историји овога пука пише: „На несрећу, артилерија је баш тада мењала положај те је тако изостала помоћ артилерије; само неколико, али добро управљених, граната 210 мм. пало је на нападача, чији се напад ломи пред положајем са много губитака. Главни ударац имала је да издржи 1. чета која је сама имала губитака 56 људи“. Кезегуе —1пЕапкегје Еег!теп! М 83, Олденбург—Берлин, 1924, стр. 107,