Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

199

манданта дивизије, или да се стави под команду команданта 11 пука. Међутим, овако су се јединице из моравске долине морале просто придодати команданту 11 пука, те се тако и његов положај још више отежао. Јер командант 11 пука нити је имао телефонске везе, нити је због конфигурације и покривености земљишта сам могао да види и да прати догађаје. Све што је могао да уради то је да упути само један вод своје артилерије на Јастребац и ништа више. А то је мало користило.

Али ако није било могућности да се 11 пук појача пешадијом, требало га је потпомоћи артилеријом. Стога је и артилерија 11 пука била у врло тешком положају. Она је имала са врло мало оруђа да брани несразмерно велики простор. То се најбоље види из дневног извештаја команданта отсечне артилерије у коме вели да је рад артилерије био „врло отежан“. „Ја сам“, наставља командант, „на тих 10 км. разместио две батерије по водовима. Веза са тим водовима немогућа је. Управљање ватром по каквом систему сасвим је искључено, јер нисам у могућности да осматрам лично цео овај дуги и искривудани фронт. Моја улога као команданта дивизиона свела се нато што сам изабрао најзгоднија места за водове и сваком од њих дао најважнији објект који имају да туку, помажући узгред и најближу околину у коликогод им је то могуће. Све што сад даље наступи, мора бити дело увиђавности и иницијативе самих водника. Ја једва могу стићи да донекле примим на себе улогу саветодавца и контролора“.!

И овако слаба артилерија 11 пука вршила је савесно своју дужност и зато је командант отсечне артилерије у своме дневном извештају похвалио командира 6 шумадиске пољске батерије, капетана 1 класе Велимира В. Вељковића, за кога вели да је био више самосталан и да је „своје топове веома умешно и паметно употребљавао, тако да је имао силнога успеха“. Овај командир је веома успешно потпомагао и одбрану 19 пука бранећи долину Буковичког Потока, којим је наступао непријатељски 24 пук. Похвалио је и потпоручника Стојана Ј. Ивковића, који је имао „самосталан задатак на најистакнутијој тачци положаја на Јастрепцу. Његов одступни правац ишао је паралелно фронту. И он је задатак решио тако да заслужује свако признање. Он је данас документовао умешност, енергију и колосалну храброст. Удаљен од мене неколико километара, са покиданим телефонским везама, напуштен од пешадије пред собом, обасут ватром непријатељске артилерије и гоњен непријатељском пешадијом, извукао је свој вод онда, када сам га ја сматрао

' Дневни извештај команданта отсечне артилерије, потпуковника Петра М. Лазаревића, ОБр. 2269 од 25 октобра 1915,