Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

202

дотичном ситуацијом'. То се најбоље види из рада његових батерија. Њихов појединачки рад свакако је био за похвалу. Ако пак нису сваки пут радиле саобразно са потребама одбране и дале онолико колико су могле дати, то није њихова грешка.“

Одржавање везе у овоме боју између заштитница и између главнине пукова понова је задавало команданту дивизије тешке бриге. Заиста, одржавање везе било је и биће увек скопчано са великим тешкоћама. Али ако се ова веза не ухвати и не одржава, онда су ове међупросторне празнине опасне пукотине у самоме борбеном распореду трупа. Зато је старање о вези заједничка дужност старешина свију јединица а не само једне.

Командант 11 пука изнео је да је имао слабу везу са суседима, али се не види да ли је и шта предузимао да би је појачао. У изнетом раду 19 пука говори се о мерама које је командант пука предузимао да би одржао везу са суседима. Пада у очи да командант заштитнице 5 пука, као што је напред изнесено, није успео у току целога прошлога дана и ноћи да ухвати везу са заштитницом 12 пука, која је била недалеко од њега. Овоме је узрок без сумње слаба воља и

' У извештају о борби овога дана ађутант команданта Шумадиског артилериског пука, капетан П кл. Боривоје Л. Јосимовић, забележио је да је командант овога пука, као командант артилерије, одредио у састав И групе, код 19 пука, и 4 хаубички дивизон и да је командант тога дивизона, мајор Војислав Ј. Вуковић, имао да прими дужност команданта отсечне артилерије. Тако је записано и у операциском дневнику овога дивизиона. Међутим, командант 19 пука о томе није био обавештен, нити му је се командант овога дивизиона јавио да прими дужност. О томе ништа не зна ни тадањи заступник команданта 1. пољског дивизиона на отсеку 19 пука, мајор Пантелија В. Ђукић.

Да је мајор Вуковић дошао да прими дужност, он би се свакако за време борбе налазио код команданта отсека место мајора Ђукића; сам би непосредно известио команданта 19 пука о повлачењу његових делова са к. 255 (види примедбу 3 на стр. 165) а не би га извештавао преко команданта дивизије и, најзад, не би се могло десити да његове батерије не учествују у одбијању јуриша, већ да у најкритичнијим часовима расипају своју ватру од Милијиног Брега до с. Водице. Стога је несхватљиво, . како је могло бити забележено у операциском дневнику овога дивизиона за 28 октобар: „У прилогу под :/. прилаже се распоред пољских батерија 1 групе“, а за 24 октобар: „У прилогу под '/. послат рад пољских батерија“,

У У операциском дневнику 9 хаубичке батерије за овај дан забележено је: „У 10 часова отворена је ватра на противничку артилерију и пешадију која је наступала од Паланке ка зеленим ливадама и дејство-. вала је цео дан. Овога дана је била страшно велика артилериска ватра са наше стране. Утрошено је разорних зрна 95, шрапнела 36. Губитака није било“. Она је у 14 часова гађала једну батерију на Милијином Брегу а. у 15 непријатељску пешадију код манастира Копорина. 6 хаубичка батерија са водом код к. 274 (Дрвента) тукла је непријатељску пешадију која се кретала из Паланке за Узун Ћуприју. У 10 часова овај вод је повучен код батерије и тукао је непријатељску пешадију која је излазила на косу јужно од с. Водице. Други вод тукао је непријатељску пешадију на Копоринској Коси а од 15 часова Буковички Поток. Утрошила је 87 разорних зрна и 77 шрапнела,