Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

ХУ ДЕО БОЈ НА ПРЕПОЛЦУ

Скица 24.

16 новембра. У току воћи дивизија се повукла и сутрадан је стигла на одређене положаје. Да би наша заштитница (11 пук [ позива) одржавала јачу везу са суседима, десно са 6 пуком 1 позива а лево са 1. батаљоном 15 пука Ш позива, и брже слала извештаје, упућен јој је овога јутра вод коњице с наређењем да га по прелазу Топлице врати у штаб

дивизије.

Приликом поседања положаја, постављање пољске артилерије задавало је тешке бриге. Јер није било никаквих путева а дивизија није имала брдске артилерије, која би се једино могла кретати по овом планинском земљишту. Зато се није могло ништа поставити на Тиовачку Чуку,“ на Преполцу могло се поставити свега шест пољских оруђа, на Дабиновцу (Дабиновачка Чука) једна батерија и позади једна хаубичка батерија.

Овога јутра је непријатељ предузео извиђање. Његова претходница, у јачини једног ескадрона, једног батаљона и

1 Командир 2 пионирске чете, капетан 1 кл. Божидар Ж. Путниковић, вели: „Разумљиво је даје нашим сталним повлачењем унесен у позадину приличан неред и да је било неопходно да се предузму и нарочите мере. Ово у толико пре, када на једном комуникациском правцу постоји, услед планинског земљишта, само један бољи пут којим морају сви проћи. Пут до Преполца претставља у пуном смислу речи теснац. Са својим честим кривинама и сталним пењањем истављао је изванредне тешкоће и када је стока одморна, а тим пре када је она изнурена даноноћним кретањима. Кркљанац који се имао тада, природна је последица свега тога. А када се овоме дода да је све ово појачано кишом и суснежицом, онда је свакоме лако створити слику. Артилерија је оправдано журила, но ни коморе јединица нису желеле да изостану. Онде пада стока у запрези и издише, онамо се на неким колима сломио точак или руда, — даље тамо једна се кола заглибила у блато... Човека и код првог корака хвата вртоглавица, а што даље иде просто се губи глава. Старешина доста, али никога да цео овај хаос узме у своје руке и васпостави колико толико ред. Сваки је гледао себе, бринући се само о својој јединици. Да је на овај начин стваран све већи хаос, то је само по себи разумљиво. Недостајала је само једна чврста рука са једним јачим одељењем војника, рецимо ма И слабом четом, па би све било боље. Чим се видело да се тај хаос неће моћи савладати, одмах сам 2 пионирску чету распоредио све до Преполца и она је уклањала мртву стоку и поломљена кода, извлачила кола из блата, по 4—5 кола у једноме реду размршавала и упућивала даље. На овај начин је пут од свега 9 км. до мрака очишћен и сва су исправна кола извучена“.

г Стога је командант 1. дивизиона, по наређењу, оставио на друму; на ушћу Мирничке Реке, 2 шумадиску пољску батерију по водовима а дунавску пољску батерију упутио на Преполац.