Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

171

зије П позива, око 10 часова пребацила се једна непријатељска чета са леве на десну страну р. Љуште, а видела су се и два воза са шест коња.

Ове вечери, у 13.50 часова, командант одреда тражио је због исхране обавештење да ли ће сутра бити покрета или не. На ово му је одговорено, у 22.30 часа, да неће бити покрета због истакнутости трупа Пи Ш армије и због тога што пут Митровица—Пећ још није раскрчен за саобраћај. Стога је наредио да се трупе „на садањим положајима што упорније држе и спречи сваки покрет даљег непријатељског надирања“. И заиста је ово била велика невоља. Помоћник начелника дивизиског штаба забележио је 23 новембра: „Комора на целом путу, нарочито у долини Љуште, креће се врло споро, често застаје, изгледа да се не може извући“. Командант артилериског пука у своме извештају вели да је данас „шести дан како се веза са трупном комором не може да ухвати, нити се потребе трупи могу да дотурају“. А како је било немогуће да се на овом земљишту нађе људска и сточна храна, то су се почеле осећати последице глади и код људи и код стоке. „Да не би наступили критични моменти“, наставља командант овог пука, „да се умирање и цркавање од глади појави, молим да се дотурање људске и сточне хране омогући што боље“ Несумњиво је да стање ни код осталих пукова није било боље, али о том нема података. Забележено је да 19 пук није примио храну 22 и23 а и 25 новембра само по четврт хлеба.

Стога је командант дивизије обавестио о томе команданта Одбране Београда и напоменуо да због тога „пљачкање и отимање, нарочито хране, узима све веће размере“. А за

: Овога је дана и капетан Боривоје Л. Јосимовић забележио: „Пут од Митровице за Пећ ужасно је тежак. Нов друм, термомакадам, још је у раду али нема мостова, те су на многим местима подигнути мостићи на ногарачима. Свуда има поред пута по десет колотрага којима се крећу по десет колона, које се све сучељавају на једноме месту и све закрчавају друм, а дуги низови од хиљаде кола стоје и коче саобраћај... Клисура реке Љуште била је јаче закрчена него Јанкова Клисура, када су опет хиљаде кола закрчавале пут. Једна интересантна ствар. Косовска Митровица евакуисана, поседа се заштитнички положај за одбрану непосредног прелаза преко Ибра и Ситнице а интендантски воз 1 армије седи у Митровици и тек јутрос отпочиње покрет. И та дуга колона је највише сметала уредном кретању. Стрм пут код Г. Клине био је страховито тежак, јер је поред стрменитости и јако раскаљан, где је блато ужасно дубоко и једва се креће и јахаћи коњ којн ништа не вуче“. А преко једне дубоке јаруге пред Рудничким ханом био је постављен мост на ногарачима од стране 1 одељења Великог мостовног трена „који је“, вели командир 1. шумадиске пионирске чете, „неоцењеве услуге учинио трупама и комори“.

г Шумадиски артилериски пук ОбБр. 13147 од 7 часова. А његов ађутант, капетан Јосимовић, записао је 24 новембра: „Војници се хране оним што сами уз пут добаве, или купе за новац или пљачкају. Једна проја плаћа се 10 динара, Срећа је што се поред пута може да нађе сена за коње, иначе би одавно попадали“,