Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

176

новништва“ и препоручио им да узму посреднике од мештана и да их новчано награде. Али несигурност од Арнаута бивала је све очигледнија и зато је командант дивизије наредио ове вечери да се ручно слагалиште и месарска чета из с. Томанца врате у Пећ и да се комора идаље шаље за намирнице у Пећ само са осигурањем.

19 пук. Он је остао у општој резерви све до овога јутра, када му је наређено да се крене за Руднички хан. Пук се кренуо у 8.30 часова и тамо стигао уподне. После подне је посео положај, и то: 1 батаљон са митраљеским одељењем Фушу (к. 723), а 2 батаљон к. 758 код с. Кострта, На средокраћи, према с. Витаку, задржани су д и 4 батаљон у резерви и 3 батаљон избацио је једну чету напред и попунио празнину између 1 и 2 батаљона.

27 новембра. Ноћ је прошла на миру, али је била веома хладна са ужасно хладним ветром. У току целог прошлог дана 10 комбиновани пук Ш позива није успео да заузме одређени положај нити да ухвати везу са Тимочком дивизијом П позива. На тај начин Шумадиска и Тимочка дивизија нису имале ни тактичке па ни телефонске везе. Стога је командант дивизије наредио командату одреда да употреби и 12 пук из своје резерве, те да десно продужи фронт одбране према Тимочкој дивизији [| позива. |

Поводом побуне у с. Истоку, командант је у 7.30 часова наредио команданту коњичког пука да упути најкраћим правцем у ово село један ескадрон са једним митраљезом који ће добити из коњичког дивизиона Дунавске дивизије || позива, и да „из Истока узме неколико талаца од виђенијих Арнаута, стим да им се напомене да ће, ако ма шта буду пре дузели према становништву или српској војсци, таоци платити главом“. О томе је командант одмах обавестио и команданта Одбране Београда. Командант коњичког пука упутио је 2 ескадрон и он је на путу с. Бело Поље—с. Синај наишао „на известан број наоружаних Арнаута који беже у планину“, али у Исток није могао ући од наоружаних Арнаута, јер су му забранили улаз, затворили се по кућама и посели мазгале (пушкарнице). Зато се ескадрон задржао измећу с, Истока и с. Синаја. Према обавештењу од мештана из окол“ них села, било је наоружаних Арнаута око 300,а међу њима и известан број Аустријанаца (наших заробљеника), који су. им добегли, Али се већи део ових склонио код воденица У планини, да би нападали српску војску. Око 14 часова чула се пушчана ватра североисточно од с. Истока и, по причању мештана, Арнаути су из заседе дочекали неку нашу чету, на“ нели јој губитке (код општинске куће било је девет лешева наших војника) и чета се у нереду повукла ка Пећи. „По ис казу одборника из с. Драгољеваца једна коњичка патрола у Истоку је била изненађена и имала губитака“. Када је око 1