Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

190

„На свој дужини до Карауле (Куле) ова је стаза била закрчена возовима Дринске дивизије [| позива, која је на овај пут пошла још 27 пр. м-ца. На првом нагибу, који почиње од с. Радовца па уз Жљеб планину, виде се жалосни остатци тимочких и дринских батерија П позива: топовске цеви побацане без реда на све стране; лафети празни, без точкова, такођер на све стране у нереду разбацани; каре и предњаци, сурвани у јаруге и дубодолине, леже неке са рудама а неке са точковима у вис. Једна страшна, ужасна слика коју је пружала наша остављена артилерија...

„На неким местима смо стизали возове из батерије капетана ! кл. Драгомира Плећевића из Тимочког артилериског пука П позива. Батерија

његова овако се извлачи: Цео дивизион има да извуче једну батерију, остале су две демолиране. Једна батерија са својим запрегама вуче само топовске цеви, утврђене на воловским двоколицама. Друга батерија са својим запрегама вуче само лафете без цеви, а 3 батерија са својим за-

прегама вуче само предњаке. И тако цео дивизион вуче једну батерију.

„Коначари из пука данас су упућени у Рожај, где су нашли ин сена и зоби, јер је то био маршевски циљ. Али пук није могао да стигне у Рожај, већ је заноћио на Караули, у снегу, на највишој коти, без сена, без зоби, без игде ичега“.

8 батерија са својим возовима могла је ићи у саставу пука само до с. Радовца, јер се одавде пут пење. „То управо није био више никакав пут“, вели командир ове батерије, „већ шира страшно стеновита стаза са веома јаким нагибима и кривинама, а при том закрчен напуштеним двоколицама и угинулом стоком“. Стога је батерија могла овога дана да пређе узбрдо свега два километра и да заноћи. Даље кретање целих возова са коњском запрегом било је немогуће. Ове вечери је командир добио из пуковске коморе пет пари добрих волова. А како.је било и напуштених предњих трапова, то је питање поделе возова и извлачење помоћу воловских запрега било решено.

19 пук. На заузетом положају, на десној страни Рудничког Потока, владало је затишје. Са непријатељем није било додира. По „наређењу је 29 новембра по подне упућена официрска патрола у с. Турићевац и она је известила да се тамо налази вод коњице из Тимочке дивизије | позива са официром за везу са нашом дивизијом, а у с. Доњем Обилићу штаб 13 пука ! позива.

Код Арнаута се уочавало неко комешање. Командант 1. батаљона известио је још 27 новембра да се један Арнаутин са пушком провукао кроз претстражу и да га је стражар видео тек кад се почео спуштати ка с. Витаку. На позив стражара не само да није хтео стати него је и пуцао на њега и побегао у село. Сутрадан, 28 новембра, Арнаути из овога села убили су једног нашег војника. После подне, 30 новембра, два непријатељска вода са Арнаутима напали су из овог села на 3 чету 3 батаљона (која је била придата 1. батаљону) и ранили три војника.“ Све је ово дало повода команданту пука

1 Убијен је редов 4 чете 1. батаљона Глигорије Понорац. з Ађутант 1. батаљона забележио је у своме личном дневнику да је 8 у 15.80 часова наша дебанжова батерија отворила ватру на с. Витак и да је од водника 3 чете 3 батаљона, резервног потпоручника Живојина Р. Глишовића, „добијен извештај да је један непријатељски вод сишао у с. Ви-