Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

242

10 комбиновани пук Ш позива: погинуло 231, рањено 367, заробљено 380 и нестало 1750.

Шумадиски артилериски пук: погинуло 5, рањено 77, заробљено 13 и нестало 451.

4 хаубички дивизион: погинуо 1, рањена 2 и нестало 109; Комбиновани дивизион: погинуло 4, рањено 7 и нестало 303.

Пионирски полубатаљон: погинуло 9, рањено 5 и нестало 211.

И поред толиких обећања и нада, ни у Скадру није било хране, јер нити су је савезници дотурили, нити смо је у потребној количини могли набавити у граду или у околини. А уколико се и могла добити из магацина, то не само да је било у најмањој количини, него је храна често била и покварена, па зато и опасна по здравље војника. То је јоши више повећавало и погоршавало оболење већ истрошеног организма. А сама пак набавка за новац, уколико се нешто и могло добити у вароши и у околини, била је скопчана са скоро несавладљивим тешкоћама. Јер је Албанија тако исто пасивна земља као и Црна Гора, те је тешко исхрањивала и само своје становништво. А сем тога она у промету није имала папирног новца, па је стога наша новчаница наишла на велико неповерење. Становништво је тражило само новац у сребру и злату. А кад је ко и хтео примити новчаницу, примао ју је по невероватно ниској цени.“ Био је, дакле, потребан

' 25 децембра командант Тимочке дивизије П позива је известио да су војници добили по 80 грама брашна, али да је забранио да се издаје војницима „пошто је за храну људи сасвим неупотребљиво... Ако се за најкраће време не обезбеди уредна исхрана, неће се моћи командовати трупама“. А његов га је командир 1. пољске болнице сутрадан известио: „Од доласка код Скадра свакодневно ова јединица прима хлеба по 200 грама на војника, мешен од самлевеног буђавог кукуруза са кунинама, да је у таквој мери горак и неупотребљив, да су се многи људи употребом поразбољевали. Сви се људи, и поред петодневног одмора, осећају сада много изнуренији него првога дана доласка“.

2 15 децембра је капетан Јосимовић записао: „Оскудица у сребрном новцу толика је да се наша новчаница од 10 динара може свугде у вароши купити за пет динара у сребру. У свакој се радњи прво пита има ли купац сребра; ако нема, тада трговац неће ни да чује купца. При томе долази до разних сцена између продаваца и купаца.“ Сутрадан је додао: „Чуло се да Министарство финансија има сребрног новца и пред Министарством је страшна гужва и гушање а сребрног новца нема“. А командант Брегалничке дивизије из Каваје, у своме извештају команданту Тимочке војске, вели и ово: „Нерешено новчано питање даће повода најозбиљнијим нередима и сукобима између војске и грађанства. Наше новчанице таксирају са 4—8 динара, а динари се примају по два гроша, према чему вредност наше банкноте од 10 динара износи око два динара, а кад се узме у обзир да су артикли које војници купују десетоструко скупљи од праве вредности, онда наша банка вреди само један грош“. — Брегалничка дивизија 1 позива у рату 1915-16 године, од дивизиског генерала Љуб. М. Марића, Београд 1931, стр. 525.