Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

250

совцу. Том приликом је начелник интендантуре, виши интендант Ш кл. Светислав Ракетић, постављен за начелника Економског одељења Министарства војног а његову је дужност примио референт артилерије, мајор Симеун Николић; за референта артилерије био је привремено одређен командир 1. батерије, капетан !. кл. Божидар Богуновић.!

Пошто се предвиђало укрцавање наше војске у бродове у Медови и Драчу, то је 31 децембра командант Одбране Београда наредио да се Шумадиска дивизија, са свима придодатим јединицама ван дивизиског састава, крене 2 јануара 1916 године преко с. Барбалуше и Љеша и распореди „на просторији од реке Маће до села Кодра и Грике, не обухватајући их; а са довољном снагом осигураће положај од Плане до коте 759 закључно. Штаб дивизије у селу Филзани“.> Према овоме је командант дивизије истог дана наредио: „Пошто дивизији предстоји покрет, то наређујем да се предузму одмах све припреме за покрет“.: Овога дана кренула сеи 8 батерија са два топа за Љеш, а друга два топа остала су све до 21 јануара 1916, када су уништени.“

19 пук. Преморен и изнемогао пук је стигао у село Големи и убиваковао се У њему су биле само сенке оних горостаса из минулих бораба. Изгладнели, боси и поцепани, једва су се мицали; било их је и без оружја и без остале спреме. О томе командант пука, у своме извештају од 20 децембра, вели: „Пушке су услед дуге употребе скоро неупотребљиве и имају малу тачност. Шаторска крила су неупотребљива (нагорела или поцепана),“ одело потпуно дотрајало и војници су

„По организовању посла, у петак 17 (30) децембра 1915 године изашао је први и једини број „Весника“.

„Гувернер Скадра, у то време генерал Вешовић, који је претходно већ био дао дозволу за излажење листа „Весника“, забранио је већ овај први број због рубрике „Регистар“ на првој страни листа, јер је ту нашао увреду за Црногорце. ,

„И поред свих наваљивања новинара да им се омогући даље издавање листа, генерал Вешовић није хтео да повуче своју наредбу о дефинитивној забрани листа.

„Тако је пропао први покушај издавања српског листа у Скадру.“

' Било је још промена у личном саставу. Тако је мајор Пантелија В. Ђукић одређен за делегата Одбране Београда и 1 јануара упућен је у пристаниште Сан Ђовани ди Медуа. Истог дана јавио се на службу новоодређени командант |. дивизиона, потпуковник Петар Д. Лазаревић, а дотадањи, мајор Милан А. Ђорђевић, упућен је у Дрински артилериски пук 1 позива. За озуку рекрута у Резервним трупама одређени су артилериски капетан Светислав Поповић и поручник Стојан Ј. Ивковић,

з Велики рат Србије, књ. ХШ, стр. 417.

3 ОБр. 5824 од 15 часова.

4 Вод код Љеша остао је све до 7 јануара 1916, када је укрцан на неки талијански брод а кара уништена.

5 Пук је имао: пушака 1050, карабина 15, ножева 227, ремика 1000, упртача 156, опасача 514. вискова 258, фишеклија већих 248 и мањих 378.

5 Од логорске спреме пук је имао: шаторских крила 1067, чутурица 998 и порција 353,