Svečanost odkrića spomenika na Rujevici kod Aleksinca 8. novembra 1880.

62

је и биће благодаран браћи Русима и великом цару ослободиоцу. Три хиљаде добровољаца са далеког Севера, из великог царства у ком сунце не залази потрчаше браћи у помоћ; борећи се храбро падоше за независност Српску. Они погпнуше, споменик нека слави погинуле п Онога који подиже. Нека је погинулој браћи лака Српска земља коју крвљу својом напојише. Живила Русија. Живио император Александер. Мита Миловановић.

Госаодину Генералу, МИХАИЛУ ГРИГОРИЈЕВПЂУ ЧЕРЊАЈЕВУ. На глас Невесињске пушке, малена Србија иод витешким својим владаоцем Миланом М. Обреновићем IV. подиже се да са себе стресе и раскине ланац турског ропства. Три хиљаде браће Руса потекоше браћи својој у помоћ, па и ако нам судбина у први мах не беше наклоњена, опет зато из борбе 1876. 1877. и 1878. г. пониче независној Србији, Црној гори и Бугарској слобода. Мир нека је пепелу браће Руса који за свету ствар падоше у долинама Тимока, Мораве , Ибра и Дрине п на висовима око Алексинца п Ђунпса. Слава нека је Његовом