Svečanost odkrića spomenika na Rujevici kod Aleksinca 8. novembra 1880.

XXXII

владом Јосифз 11. и обоје се састали у Херзону 1787, диван је био у великом страху, п Турска се плашила за опстанак своје империје у Европи. Те с тога султаи Абдул Херим, по наговору Ииглеске, огласи Русији рат 13. Августа 1787; Аустрпја пак, као руска савезница, објави рат Турској идуће годиие 25 Јануара. Прилике су биле веома озбиљне, јер Турска наваљиваше све јачом силом. Русији и Аустрији ие остаде ништа друго но да траже савезника: а најпоузданији беше им онај народ на балканом полуострву. Па за то руска царица Екатарина ппше Црногорцима писмо, у којима им јавља, да је к њнма послат генерал Чаборовски, који ће не само приуготовити шта треба за војску, која је подигнута да ослободи све европске хрпшРане од јарма пексијанскога, него и да разбереиза жеље тамошњих хришћана, да, их у колпко је год могуће утеши, прзивајући пх у бој противу Турака. Црногорцпма испаде за руком, те прцволе на тај устанак п Брђане, па добившп џебане л хране изиђу на гранпцу Арбанпје п затворе Турке у градовима. У то доба дође у Црну Гору п другп руски пзасланик, пуковнпк, гроФ Марко Ивелпћ, Србин из Рима, и донесе печатане плокламацпје, у којима је царпца Екатарпна позпвала „све Србе, Црногорце п остале житеље славнога народа славенскога, да се дижу на оружје протпву Турака“. Тако и бп. Савезничке је војске било много, и ратна се срећа окрете на љихову страну. Руска војска заузе