Svet

INTERVJU: NATAŠA KANDIĆ

« 7 m <g? fA *a» m -j * : ->5 afsšjn , T &.-.fe tft «s£ '■•■'fl -Stjš 'S4 ->. -:‘ l ? VV» ž :■ ;■ -■. a -a i! .-. .fe ji. ■■%:.■, a.. -■ ■>, - .■ '■-.■•■:..; f-; i'-faa f*«® »f 'fs 7- ?s i* .s:- ij j, .4- W>s --w*> I Jft a S? >2s ■» A -'1 ■»««? jgj, C& &*tffc >r<i sfs>. w9l ara nK« gms ’*m ;frS wns as% ISiIMiA cš% = ®sirill-3j * ap, TKr. - P%fKi : it'a»-3 , w a nairi%=g’sS ! ?» *1? m BJSifsaittrgiaOiaflsia |bp|f&s*»» ?fs j*S»«WS l ftW &l«i|4 Hižil« Mlflil lis &%11l ■■ r$ *s <(&• žlvot dosvbSM gw v ♦ « n& K| {3?% «S 5? ?# ’ fr' sSiss&B m ©sRI g iL/j. £ pabllkoganla fia|«g fis|r? 3i isiii ll% rj"hlilrs £ 3*s»fe jj &*&££ s «??£ <*sc-11? ® ;žs S iS» ii --=♦ ♦Aih -;&h»ga --iaa #& lcrčgii|a IjnisMh prava na tarilsržjl lagoslavlje. ii razggvom za "Svet" prlža o žgal liđlb sa ets?c *g re> ® * i&al ? il¥@la p43aatoci|4gi m & iđ> «■ ® * •» ■* 1i w ■§ fc*« f S # -fFa m3% s % ? fc «Ew -if3 g=sn MS *? f 1 SS..4iSS *&!s%•&*&%% 3iU. ; n* 14& l-l *—-&!■ - S fflf | w s tyl & -1J Sfo S% rž Mi# ds

&■.& Mm mw p m mi fe.* 8 mm m m mJr M m sfe-T 3 $t m Mmw SŽLMSi &tri Wzi |gSŽsa 3j?= 3sg£ f® '&m ; gJfvj m«famfife jr^®ygj|M®#iiill f tel £S»š«£e? SžiS&jgglš SB? £££££& ®S ?!SSi &&£&s sfei I*3 £s*-«£&? ®ig i f I# rli m mmAksr^:%3

ociolog N'aui| ša Kandic osuivač jc i dii rekior Fonda : za Jiuinani-5 taruo pravo u ? Beogradu, f nevladine or’ gatiizacije icoja pripaoa takozvanom bloku civiinog društva. Zahvaljujuei izveštajiina istraživaća ovog Foada.javoosi jc sazuavala o brojuim kršenjiina Ijudskih prava koja jc vlast, obično. pobijaia. Naša sagovorniea saopštava <Ja se hilten Fonda "Pod lupom" upućuje na veliki broj adresa. pre svega orgauima vlasti Srbije i .Tugoslavijc, pa oada svim opoziciooim strankama i pojedincima koji predsiavljaju nešto u p-olitičkoj javnosii zeiiitje. Izveštaji se objavljuju i u štampi i šalju raznim inedunarod nini nevladillim i uledudrža\ ulm organizacijaina koje se bave Ijuđskim pravhna. Savetu bezbednosti i Generalnoj skupstini UN. • Zašio je danas tako nepopnlarno govoriti o stanju Ijudskili »rava u Srbiji i Jugoslaviji? Stanje Ijudskili prava je, otprihke, na nivou opštih dogadanja na teritoriji bivše Jugbslavije. Tzuzimajiići Kosovo, gde kršenje Ijudskili prava nije uajneposrednije vezano za rat na tcritoriji bivšo ,!ugošlavije, sve drugb što se dešava je u najneposreduijoj vezi sa uzrociuia. trajanjem. intenzitetom log rala. Ako kažemo da jc uajvidljiviji uzrok rata. u slvari. r;itni odnos medu različilim etničkiin gnipaiua. lo isto se odražava i na leritprijaaia na kojhna neiua rata. odtuisno taj ; , .’ ■ i uzruk se širi.

» Kako se to maiiii'estuje na teritorijama "(it, prakiičao, neina rata? U Srbijip Cmoj Gori ili. primera radi, u delovima llrvatske koji iiisu obuhvaceui ratom neina tog intenziteta koji bi se rtibgao videii i regislrovati na uačin na koji se odvija na lerilonji gde je rat, ali veza je očita. iVli smo imali 1992. i 1993. godine na drastičan naćin pomeranje emičke strakiure staiiovuišlVa. U jninnm zonama Vojvodiue i Hnmtske dogotiilo se nešto što su političari i sa jedne i sa druge stranc nazivali liiiuianim preseljavanjem stanovrrtštva, a eksperti i oai koji se bave Ijudškim pravirua - etuičkim Čiščeujem. Odnos-110, sivaranje einički liomogenih teritorija pulem zastrašivanja. Lnamo. Što bi političari rekli. realizovanu poliličku ideju: došlo jc do homogenizovanja stanovništva prema emičkoj pripadnosli, Muogo llrvata je olislo iz Vojvodine. mnogo Srba iz Mrvalske ie došiu u Vojvi'-Jiuu. Zuači. po nckoj njiliovoj

meri. došlo je do izvesuog etničkog ujednačavanja. • Koiiko je Hrvatii i Srba, prema podacima Vnšeg Fonda, razinenijo meslo horavka? \ rlo jc tcsko doci do tacnili podataka jcr bi samo sUtlislićko snimanje dalo sliku situacije. Naše proccne su bile da je izmcdu 20 i 30 hiJjada vojvodansldli Hrvata raziuenilo svoju iinoviiui sa Srblina iz Mrvatske, To je. uglavnom. zapoeelo 1992. i završeno 1993. godine. • Zbog čega su ijndi odiaziLi? Za 1952. je kaiakterislično da su ijudi zbilja odlaziii zbog neposrednog pritiska, a 1993. je već bila nešto drugo: običniui Ijudima je bilo jasno da sc poiitika vodi tako da svako treba da ide svom jatu i, dcfinilivno, ijudi su shvatili daje to rešeuje za ujili. Baš smo na primeru Voji’odiue i Srbakpji su dolaziii iz Hrvatske meriii le uzaoke - kako. ko i /l»g čega odiazi i Stii 10. u celiui, znači. I/.uziinajući ncke pojeclinačuc slučajeve. svi oui dulroko

žale zbog loga, jer su se Srbi iz Hrvatske uašii ovde u polpuno novoj sredini. Ekouoniska situacija je. ip:ik, muogo gora u Srbiji. odnosno Vojvodiui, ncgo šlo je slučaj u Hrvatskoj, pre svega iiiogucuosi zapošljavanja. a ui Hrvati iz Vojvodine nisu mnogo bolje prošii taino. zalo što su oni ipak strauci ko;i dolaze, a posao se. kao i svuda, pr\n pbezbeđuje domaćima. Tako da nisu dobro prošli ni jedui ni drugi. Mada, kad se saberu sve ujihove primedbe i utisci, ovi Srbi iz blrvaiske imaju jedau genera'ui z.akijiićak da su oui uuiogo gore prošli, jer su došli iz sredine koja je imala vcci staudard, sio znači da su imalt veće materijalno bogatstvo iiego Sio su dobili preseljavanjem ovamo. • l’olitičare ti podaci ue zauiina juV U jiosiavljauju jx)litičke ideje o enilčkom uje.laaćavanju oni sn. valjda, zaboravili S’a dolazi jiosle loga. Da dolazi do mešauja stanovnišiva - Ijudi. gradana koji imnju

poipuiio različite, pre svega. kulnirue uavike. Posledica svega toga je jedna nova vrsta neravnotćže ili. da kažem. uelrpeljivosli u okviru iste elničke grupe. U Vojvodini se saci mogu taciio raziiKO'vati i razlikuju se aulohtono stanovuištvo Srbi i pripadnici etničke srpske zajednice koji su dožli iz Hrvatske. l'u nijeciošio, po zaiiusii politifara. do jcdne homogene eiiiicke zaiecinice, nego dolazi do vrlo izraženih razlika koje su. naravno. uonnalne. Ali, u treiauku kada su poiitički postavljali tu ideju ujima nijo padalo na pamet da, u stv ciri. pripadnost istoj etničkoj zajednici ne zuači automatski liarmoniju. ravnote/u i irpeljivost, loleranciju, ravuopravnost u okviru le etničke zajednice. To jeijashb na pj'imcru Vojvodinc. a. koliko ja imam infonnacije, isti je slučaj i u Hrvalskoj. odakle su Srhi dola/.ili. Jedni clruginia su mnogo bli/.i Srbi i llrvali koji sci oslali u Vojvodini. nego vojvodauski Srbi i Srbi koji su 'došii iz llrvatske. Reč jc o rtizJičitim kui-

turuim navLkama, različiiiiii \’re.dnosuini sislemima. I vrlo često sad kod mnogih radikalnih grupa. koje su 1993. godiue odlučno zagoi arale preseljai anje vojvođanskih Hrvata u ili vatsku, odjeduvaii vidite drugu logiku. Kažu; "To je bila pogrešna sivar zato što su uaši", misle na vojvođanske Hrvaie. “u nieduvremcrtu. živeči na tcritoriji Srbije, postaii Srbi.” A cia su. zapravo, oni clobiii Srbe koji su. živeći na leritoriji Hr\ atskc. postali Hrvali iii, u nekim ekslremnim slučajevima. "postali sv ustaže". • Mužeie !i du navcđcte. konkretuo, kc; dmias isko guvorl? Godine 1992. Srpska fadikalna stranka je imala i programski poslavljeuu akciju preseljavtuija stanovnišlva. Tako da su ntiiogi Hrvati prvo olišii zbog vcoiua inlenz.ivne aktivnosli SRS ua stvarauju ctnički itoinogene zajeduice. Ja se veoma dobvo sećam jediiog mog razgovcira u lokalnoj Šrpskoj radiNASTAVAK NA STli. 28

Svet Q 3. mar 11995.

5