Svet

vaju sukobi unutar levice. Mi. dakle, raislimo da je saradnjn partija na levici izuzetno potrebna, a u kakvom će to obliku biti, zavisi i od političkog trenutka. ODAVNO CENIM FROFESORKL MIRL MARKOVIĆ • I drugi funkcioner SKPzJ Zoran Čičak je odapeo nekoliko otrovnih strela na SPS najavljujući skori odlazak, kako je rekao, predstavnika tvrde struje i ratnog lobija: Mihajla Markovića, Milorada Vučelića, Borisava Jovića? Takve izjave sigumo ne doprinose razvoju međusobne saradnje na levici. Mt smatramo da je dobro i što se rukovodstvo JUL-a i SK-PzJ ogradilo od Čičkovih reči uz obrazloženje da to nije zvanični stav ove dve paitije, odnosno udruženja. Kadrovsku politiku SPS-a vodi i vodiće uvek Glavni odbor, odnosno nase članstvo i mi opovrgavamo sve optužbe koje su neprincipijelne i idu na to da kažu da’ je navodna ratnohuškačka politika pojedinih članova SPS-a kriva za izbijanje rata na prostorima bivše Jugoslavije, a jasno se zna zbog čega je do rata došlo. Naročito opovrgavamo optužbe da SPS nije partija leve orijentacije, jer se i po zakonskoj regulativi vidi da SPS vodi računa o interesima onih koji žive od svog rada, da se sačuvaju elementi državne regulative kako se tržišna priweda ne bi pretvorila u stiliiju, kao i da se sačuvaju elementi socijalne pravde koji su u svim modemim privredama korektiv klasične tižišne stihijnosti. Mi ćemo i daJie ■■■' r :viti i.t-v no litiku imnjući n vidu, da n> >•', jednom ponovim, da partiie levice treba više da sarađuju, a manje da se svađaju. • Da li bi možda izbor profesora Mirjane Marković za predsednika JLX-a olakšao tu sarađnju na levici? Kadrovsku politiku u svakoj stranci trebalo bi da \'ode članovi najužih organa tih partija. Sto se mene lično tiče, ja veoma cenim profesora Mirjanu Marković, još iz vremena kada smo zajedno bili u partijskira organima na Univerzitetu. Mislim da je ona jedna od retkih političkih figura na političkoj sceni Srbije koja je u dosadašnjem periodu pokazala principijelnost i doslednost svojih političkih stavova. bez obzira koliko je to u pojedinim trenucima bilo moderao ili ne. Baš zbog tih razloga ja njen politički, profesionalni i svaki dmgi rad veoma visoko cenim. Stoga i smatram da bi ličnost profesora Mirjane Marković u svakom pogledu bila odgovarajuća za bilo koju funkciju u svim partijama levice. • Neki tvrde da ni unutar SPS-a nije baš sve tako glatko kao što je bilo ranije, pa se pominju sukobi između Slobodana Jovanovića i Dragana Tomića zbog prestiža na jugu Srbije, a odskora se potencira i sukob u Kruševcu između republičkog poslanika SPS Miloja Mihajlovića i direktora " Merime" Vladimira Markovića? Pa još od stvaranja SPS-a počele su da kruže čaršijske priče u stilu da SPS samo što se nije raspao, da postoji mnogo stmja i ličnih netrpeljivosti, sukoba i slično. Nasuprot tim veštačkim pokušajima da se

unese razdor i izazovu podcic unutar partijskog mkovodslva, Glavni odbor je pre mesec dana analizirao dvogodišnji rnd SPSa između Dmgog i Trećeg konaresa i na osnovu mnogobrojnih rasprava i analiza, počev od raesnih pa do Glavnog odbora, donete su odluke da 20 novih Ijudi uđe u GO a dva u Ivršni odbor. Tada smo jasno izrazili stav da je rukovodstvo SPS-a apsolutnp jedinstveno, da nema unutrašnjih sukoba i podela i da sigurno i danas predstavlja najjaču političku stranku u Srbiji, stranku koja u polsednjih nekoJiko godina, za razliku od svih ostalih. nije imala nijedan unutrašnji političld potres što dovoljno svedoči o njenoj unutrašnjoj demokratičnosti i o verovanju pojedinaca u globalne ciljeve naše partijske politike i programe. U dragim partijama bila je očigledna partijska diktatura od straue lidera. bila su očigledna masovna osipanja čak i članova najužih rakovodstava. Siguino da u okvira SPS-a postoje Ijudi koji različito misle o nekim pitanjima, ali to nema karakter nikakvih sukoba niti podela. To isto važi i za primere koje ste naveli, jer su i Slobodan Jovanović i Dragan Tomić sami demantovali postojanje bilo kakvog sukoba između njih dvojice. ČAK JE I RUKOVODSTVO "STUDUA B" UVERENO U DELOVANJE PRAVNE DRŽAVE • Kako gledate na sve što se dešavalo u vezi sa zajedničkim mitingom nekih opozicionih stranaka za odhranu ncza\isnih medija? Mislim da bi mediji zbog kojih je navodno i trebaio da se održi taj miting trebalo bolje da organizuju miting za odbranu od onih političkih stranaka koje su htele da ih podrže. Najveća opasnost za slobodu štampe upravo i dolazi od tih političkih stranaka i novinari dobro znaju koje stranke i lideri najviše vrše pritisak na novinare da pišu onako kako oni žele. koje stranke i lideri najviše prete zbog nekih za njih nepovoljnih napisa. Razloga za miting nije ni bilo. To je bio veštački pokušaj politizacije pitanja koje nema nikakve veze sa slobodom štampe, već isključivo sa pokušajem državnih organa da se utvrdi šta je čije u vlasničkoj strukturi pojedinih medija. To je akcija koja se vodi ne samo u odnosu na neke medije već je sve to pokrenuto i donošenjem Đinđićevog zakona o revalorizaciji transformisanog dmštvenog vlasništva u Skupštini Srbije i na osnovu toga došlo je do revizije nekih slučajeva koji su se pretvorili u očiglednu pljačku društvene imovine. S druge strane, čak i samo rakovodstvo Studija B reklo je da nema nikakvih razloga za jedan takav miting i da ono ne sumnja u pravnu državu i njenu sposobnost i želju da zaista utvrdi koliko je čije u vlasničkoj stmkturi te stanice. • Kako, međutim, tumaćite izveštaj Tadeuša Mazovjeckog da u Srbiji nema slobode štampe? Savezna vlada je već dostavila niz primedbi na taj izveštaj. Mislim da se mnogi takozvani emisari međunarodne zajedice kod nas ponašaju kao politički komesari, jer retko u kojoj zemIji na svetu mogu da tako go-

\ore i rade bez posledica za svoj politički rejting. Međutim, kako smo svedoci svakodnevnih medijskih i političkih laži o naSoj državi i narodu, onda se i ovaj izveštaj može posmatrati samo kao još jedan u kontinuitetu takve prakse. Nadam se da će međunarodna zajednica uskoro pokazati i u tom domenu zaokret kakav je več pokazala na. političkom planu prihvatajuči stav da Srbija i SRJ predstavljaju značajan mirovni faktor ua Balkanu. Nadam se, dakle, da če i zapadni mediji uskoro početi da razobličavaju mnoge laži lansirane u poslednjih nekoliko godina. Taj zaokret u medijima če iči teže nego kod političara, jer če to biti i sopstveno posipanje pepelom za sve ono što su nepravedno učinili srpskom narodu. • Pošto se sada u Srbiji ne insistira toliko na podeli stranaka na vladajuću i opozicione koliko na one koje su za mir i one koje su za rat, kolika je, po Vašem mišljenju, trenutna politička snaga "ratnog lobija" ? Mislim da je snaga ratnog lobija veoma mala i da on ne uživa podršku velikog broja građana Srbije. Večina stranaka podržava nastavak mirovnih pregovora za razliku od onih koje za račun svojih političkopropagandnih razloga podržavaju ratnu opciju. Zašto one insistiraju na tome kada se mirom može postiči ono zbog čega je rat i počeo? Tako je Demokratska stranka svojevremeno zagovarala priznavanje suverene Srbije u avnojevskim granicama, prihvatala je ultmatume iz Haga, a sada govori o navodnoj izdaji nacionalnih interesa SPSa i rukovodstva Srbije. Da su

kojim nesretnim slučajem takve stranke bile na vlasti, danas ne bismo imali o čemu ni da razgovaramo jer bi srpsko pitanje izvan graruca SRJ bilo odavno rešeno na najgori moguči način, tako što bi Srbi tamo bili nacionalna manjina čije se pitanje ne može rešavati mirovnim pregovorima nego isključivo po kodeksima koji važe za manjine, a one nemaju pravo na samoopredeljenje. PARTUSKA OCENA SPS-a JE DA BOŽOVIĆ DOBRO RADI SVOJ POSAO • Već nekoliko godina borba protiv kriminala proklamovana je kao jedan od osnovnih ciljeva i zadataka i SPS-a i državnih organa Srbije, ali se stiče utisak da na tom polju nije baš mnogo učinjeno. Kako Vi gledate na to i na optužbe da je i sama vlast duboko umešana u nezakonite radnje? Borba protiv kriminala je svakako zadatak svih državmh organa. Uslovi u kojima se nalazimo pogodovali su razvijanju klasičnog i pojavaraa novih oblika knminaia, ali če sa povratkom mira i jedne ekonomski i politički stabilnije situacije takvi oblici kriminala sigurno nestati sa ovih naših prostora. Sto se tiče državnog kriminala on u Srbiji nikada nije imao plodno tlo. U borbi protiv kriminala postignuti su veliki rezultati, ali tu borbu treba nastaviti i ona je jedna od osnovnih prioriteta naše nacionalne, državne i partijske politike. • Prilično često poslanici SRS u Skupštini Jugoslavije pokušavaju da zadaju udarac socijalistima napadajući predsednika Veća građana Radomana Božovića zbog umeša-

nosti u kriminalne afere. Nameravaju li socijalisti možda da postave novog čovcka na tu funkdju da bi izbegli udarce takve vrste? Utvrđivanje nečije krivice nije posao partijskog rukovodstva bilo koje stranke već iskIjučivo nadležnih državnih organa i stoga se ne mogu ni donositi nikakve presude unapred o pojedinim Ijudima, niti to može da bude kriterijum za utvrđivanje bilo čije odgovornosti. Partijska ocena SPS-a je da Radoman Božovič posao predsednika Veča građana radi veoma dobro, a koliko dugo če on ostati na toj funkciji ne zavisi samo od SPS-a jer ona u tom skupštinskom domu nema apsolutnu večinu. Poslednji pokušaj Sešeljevih radikala da se Božović smeni bio je neuspešan što znači da Božović uživa podršku i drugih poslaničkih klubova u Veću građana Savezne skupštine, ili bolje rečeno takav zahtev radikala nema podršku drugih poslanika. • Slažete li se sa ocenom šefa poslaničkog kluba Narodne stranke Crne Gore Novice Stanića da socijalisti Srbije i Crne Gore u Skupštini Jugoslavije uvek imaju nekoga iz opozicije ko glasa za njihove predloge te da se još uvek ne zna ko za koga zapravo radi? SPS gaji korektne odnose sa svim poslaničkim klubovima, osira sa ekstremnim političkim snagama sa kojima je nemoguč bilo kakav korektan politički razgovor. Naravno da oko nekih važnih političkih pitanja postoji saglasnost ne samo SPS i DPS-a već i nekih drugih poslardčkih klubova upravo stoga što SPS i DPS u Veću građana nemaju NASTAVAK NA STR. 30

Ml >M<) < H LMIJ I),\ RADOMAN 80/ON R DuIUU) OBAVLJ \ S\ OJ FOSAO" lvica Dačić priznajc samo sud svoje Partijc

Svet Q 17. mart 1995.

9