Svet

MOŽETE OČEKIVATI SKIDANJE SANKCIJA PRE POČETKA JESENI

BRAJAN MONTGOMERI, predsednik Dnlje svih intemacionalnih sajmova na svelu, Englez čija se porodica većtačnojedan vek bavi organizovanjem sajmova na svim konlinentima, lični prijatelj Margaret Tačer, Džona Mejdžora i Fransoa Miterana, prošle nedeljs je boravio u lugoslavlji kojom prilikom |e u pratnji direktora Beogradskog sajma posetio Movi Sad i ekskluzivno za "Svet" dao intervju u kojem tvrdi:

ok je u novosadskom restorauu "Dukat" slušao vesele zvuke vojvođanskih tamburica, pod budnim okom uvek agilne gospode Dobrile Tapavice, Brajan Montgomeri, prvi čovek Unije svih intemaciormlnih sajmova na svetu sa sedištem u Parizu (UNION DES FOIRES INTERNATIONALES), delovao je kao lik iz neke Šekspirove tragedije koga je svojom rediteljskom čarolijom sam Ljubiša Ristič kroz Ijubičaste oblake spustio u kulise panonske kafanske idile. Potomak je porodice koja se već preko 100 gođina bavi organizovanjem sajamskih manifestacija po celom svetu. Sam Brajan u svojim poslovnim kontaktima upoznao je na desetine svetskih državnika i bogatih industrijalaca i finansijskih magova, od bivše britanske premijerke Margaret Tačer, aktuelnog ostrvskog premijera Mejdžora i francuskog predsednika Miterana, do Džordža Sorosa i pokojnog Roberta Maksvela. Dok je kolega koji se upravo vratio sa bihaćkog ratišta, naprasno shvativši da mir nema altemativu, mirno dokrajčivao specijalitete "Dukatove" kuliinje, gospodin Montgomeri je počeo da mi otkriva neke od tajnih planova svetskog kapitala u Jugoslaviji, nakon pada sankcija. • Gospodine Mongomeri, pošto potičetc iz jedne veoma stare i čuvene ostrvske poredice, opišite mi u najkraćim crtama ono što smatrate najzanimljiUjim u Vašcm porodičnom "bekgrauudu Ono što smatram zanimljivim je činjenica da je još moj deda pokrenuo poslove kojima se moja porodica bavi već 100 godina i baš ovih dana ćemo obeležiti taj jubilej. Poslove vezane za organizaciju sajmova počeli smo još tada i to i danas radimo. Mislim da smo specifični upravo po tome Sto, koliko mi se čini, ne postoji ovakva specijalizovana kompanija, ni u Jugoslaviji, ni u svetu, pogotovo ne sa tako dugom tradicijom. Baveći se organizacijom sajmova, uspostavili smo mnoge veze sa raznim kompanijama Sirom sveta i sada imamo stotinak , sajmova svake godine u Evropi, Aziji, Australiji, Japanu, Kini, Singapuru, Bankoku... 8 Da li ste prvi put u Jugoslaviji? U Jugoslaviji sam bio 1953. godine na letovanju. Obišao sam Beograd, Zagreb, Mostar, Split. Bio sam, naravno, i u Dubrovniku. Bilo je veoma lepo, u to vreme je, bilo i mnogo stranih turista. Utoliko mi je bilo teže kada sam gledao šta se sve u vašoj zemlji dešava, kako je Dubrovnik srušen, kako je razrušen stari grad Mostar. * Posle svega što se u nažoj zemlji dogodilo, građanskog rata i uvođenja sankcija, a s obzirom na javno mnjenje u Velikoj Britaniji, da li ste imali neko predubeđenje o situaciji u Srbiji? Prvi put sam ovde nakon rata i uvodenja blokade. Pošto se ja više bavim ekonomijom nego politikom, nisain iraao neko posebno negativno ili pozitivno preubeđenje o situaciji u vašoj zenilji. Čini mi

se, ipak, da stvari nisu tako cme kako se u inostranim medijima pokušavaju prezentovati. Ovom prilikom došao sam da posetirh Beogradski i Novosadski sajam. Direktora Beogradskog sajma viđao sam jia mnogim sajmovima po svetu. Čini mi se da i sada u ovakvim uslovima postoji interesovanje proizvođača iz sveta da izlažu na sajmovima u Jugoslaviji. Takođe postoje i uslovi za dalji razvoj trgovine između Jugoslavije i sveta. 8 Da li je tačno da ste se juče srcli i sa predsednikom Mlloševićem? Ko vam je to rekao? Pa, ako mi se on predstavio kao direktor Beogradskog sajma, onda jesam. Bio sam u Beogradu u vezi sa novim programom Beogradskog sajma. Ovaj sajam je poznat po organizaciji učešća jugoslovenskih izlagača na raznim sajmovima u svetu. Cilj moje posete je takođe i unapređenje različitih trgovinskih centara u svetu. Posebno sam zainteresovan za povezivanje ovih centara i njihove aktivnosti u vezi sa sajmovima. 8 Kako gledafe na ksenofobiju koja vlada u postkomunističkun režimima prema stranom kapitalu, npr. prema Džordžu Sorosu i njegovim ulaganjima. On je, pogotovo u poslednje vremc, ovde izložen brojnim kritikama? To nisam primetio jer sarn kratko vreme u Srbiji, tek juče sam došao. Gospodina Sorosa lično poznajem i podržavam njegove projekte. Mislim da oni doprinose razvoju umetnosti i kulture u

istočnoevropsldm zemljama. Zaista mislim da nema nikakve potrebe za strahom i ksenofobijom kada je on u pitanju. Vidite, ja sam takođe pomagao mnoge slikare i imam kolekciju njihovih radova nastalih u poslednjih 30-tak godina. Ovakva ulaganja će sigumo pomoći unapređenju i inovacijama proizvoda, marketinga, štampe... Biznis je uvek otvoren za nove ideje i tu nijedna pametna zemlja ne bi smela da stavlja barijere. • Pošto dolazite iz Velike Britanije, interesantno je čuti kako ste doživeli propast poznate Berings banke? Ovaj kolaps ukazao je na velike opasnosti koje donosi modemi bankarski sistem. Takođe, postoje i velike razlike između američkih i zapadnoevropskih banaka. Američki sistem zasniva se na velikom broju malih banaka. Britanske funkcionišu po mnogo tromijim staromodnim principima i često nemaju dovoljno novca, već se koriste tuđim, pa su ovakvi debakli i mogući. Američke banke raspolažu velikim sredstvima i posluju na mnogo v stabilnijim osnovama. • Sfa mislite koiiko je vre mena potrebno da jugoslovenska privreda posie ukidanja sankcija stupi u veze sa svetom? Smatram da neće biti velikih teškoća i u tom smislu sam optimista. I u ovim uslovima neke kompanije uspevaju da funkcionišu. Pokazalo se da opstajete i kao zatvorena ekonomija. Imate dovoljno hrane i drugih resursa, Imate velike mogućnosti za razvoj privrede. Mislim da ćete, odmah po

skidanju sankcija, moči da se ukIjučite u svetske poslovne veze i obnovite izvozne poslove. 8 Kažete "odmah po ukidanju sankcija". lako se ne bavite politikom več ekonomijom, kakve su Vaše informacije s tim u vezi? Kada se može očekivati potpuno skidanje sankcija SR Jugoslaviji? Po informaćijama koje ja imam, ali pazite, ovo vam zaista govorim nezvanično, vi biste već početak jeseni trebalo da dočekate bez sankcija. To su infoimacije kojima ja raspolažem, ali me nemojte držati za reč. 8 Gde če, po Vašem mišljenju, biti težište idaganja stranili mvestifora nakon pada sankcija? Koliko ja znam, već su spremni neki projekti vezani za osavremenjivanje vaše saobraćajne mreže pošto je Jugoslavija raskrsnica puteva koji spajaju Evropu i Bliski istok, Baltičko i Mediteransko more... Takođe, ulagače se mnogo u neke grane vase industrije, pre svega u poljoprivredu čiji su resursi ovde još nedovoljno iskorišćeni. 8 Kako komentarišete tvTdnje da britanska diplomatija podstiče Radovana Karadžiča da nastavi rat u Bosni? Prave se analogije sa britanskim guranjem Jugoslavije u rat 1941. godine. Ne verujem da je tako. Kakav bi bio. interes naše diplomatije da podrži Karadžića? Misiim da britanska diplomatija očekuje da će se problemi vezard za Jugoslaviju rešiti u okviru Evropske zajednice, koja istupa sa jedinstvenim stavom,

mada su tu još uvek prisutna različita mišljenja zemalja članica. Pretpostavljam da bi najbolje rešenje biia jedinstvena politika Evropske zajednice. Ne bi trebalo delovati različitom brzinom i u različitim pravcima. Svaka od zemalja evropske zajednice ima posebne odnose sa dmgim zemljama u svetu koji su, opet u vezi sa istorijskim okolnostima, na primer u odnosu na bivše kolonije. Zato smatram da politika Evropske zajednice mora biti bazirana na novirn osnovama. • Da li postoji strah kod zapadnog kapitala, odnosno Ijudi koji su sprerani da ulože u Istočnu Evropu od obnavljanja komunizma i totalitarnih sisteraa? Ne znam baš mnogo o jugoslovenskoj formi komunizma. On je, čini mi se, ipak bio drugačije koncipiran od istočnoevropskog. Jugoslavija je uvek bila mnogo više otvorena za strance nego druge komunističke zemlje. Konačno'sam posetio i bivši Sovjetski Savez koji je do pre pet godina bio gotovo potpuno zatvoren za strance. Pitanje je šta su donele ekonomske i poKtičke promene, koje su prouzrokovale i nove odnose među Ijudima i koliko če 70 godina dugo nasleđe imati uticaja na dalja zbivanja u društvu. Mislim da je vaša zemlja u očima stranih ulagača ipak u prednosti u odnosu na zemlje bivšeg SSSR-a, ali i da zaostaje za Mađarskom i Češkom, recimo. AK, kada padnu sankcije, sve če biK mnogo jasnije.

DA LI SE SI'SREO SA MILOŠEVirLM: Brttjan Montgomcn

3

31. 03.1995. Svet