Svet

Nastavak sa stnme 5 stranke. .TUL se zalaže za mir. a to u ovom trenutku znači i za jugoslovenstvo. To što su dnigi drugačiji po jeziku, veri. naciji. ne znači da sa njima ne možemo da živimo u jednom jedinstvenom prostom i to po prirodi stvaii, a ne po nekoj političkoj odluci. Mi znamo da živimo u jednom svetu koji je preostao iz jedne zemlje za koju je najvažnije bilo da su Ijudi u njoj slobodno komunicirali. siobodno ulazili i izlazilmz nje i to je ono što smo imali. Ziveli smo normalno. Nije nikakvo čudo što je prvi udar na ovn zemlju bilo to što je stvoreno previše granica, uvedene su sankcije kako bi se kod Ijudi st\'orio dotada nepozuat osečaj blokade i nemogućnosti da se komunicira. Ovaj jugoslovenski pokret želi da Ijiidi imaju zajednički prostor u kome treba i u kojem moraju da žive zajedno. Levicarski deo ovog projekta je zalagauje da Ijudi žive bolje i to da svi žive bolje, a ne neki dobro. a neki manje dobro. Levica je u istoriji učinila svoju najkrupniju grešku kada je zaboravila da su njene ideje bratstvo i jednakost. Nisu to prazne stvaii, kasniji razvoj doveo je da se poneka od tili stvari zaboravi. Prava levica nikada ne sme zaboraviti da postoji sloboda pojedinca koja se ne sme žitvovati i kada god to zaboravi, ona zaboravi i sve ostalo. Mora se graditi društvo solidamosti, a ne društvo pljačke, otimanja i ui’ka 'Oio je moje". • Da li je dru.štvo za koje se Vi zalaiete socijalizam? Meni je još dosta ranije postalo neinteresantno da tako označavam stvari. Naučio sam da su i kapitalizam i socijalizam deo istog društva nastalog posle sovjetske buržoaske revolucije i da u tom građanskom društvu u celini postoje i kapitalizmi i socijalizmi i da su neke od največih socijalističkih tekovina ostvarene u kapitalističkim draštvima kao što je švedsko. Prava otpuštenih radnika nisu nigde više zadovoljena nego u kapitalističkoj Italiji, poslednjih petnaest godina, socijalna zastita nije nigde bolje sprovedena nego u Skandinaviji. Nikada radrdštvo nije postiglo takav ekonomski prosperitet kao, recimo, u Americi. S drage strane, Kina danas pokazuje da se i u socijalističkom sistemu, čak komandnog modela privrede, mogu postiči izvanredni stepeni proizvodnje. Zbog svega ovoga te dileme, socijaiizam - kapitahzam više ne treba da nas uzbuđuju. MIR NEMA ALTERNATIVU • Sa ovog idejnog nivoa, predlažem da se spustimo na nivn praktične politike. Da li verujete da je reintegracija Jugoslavije moguća? Ne samo da je moguča nego je neophodna. Niko niti treba, niti može da živi sam za sebe. Svaka zemlja treba da se povezuje sa drugim a pogotovo sa susednim zemljama. U suštiui jugoslovenske ideje je kulturna

ideja. Jugoslovenska kulturna ideja je nastala mnogo ranije nego što je bilo moguče govoriti o mogućnosti državne tvorevine koja bi se zvala Jugoslavija. Zatim je tok istorije to doneo i to iri puta. Države se formiraju i nestaju ali kulturne ideje o Jugoslaviji se ne mogu ukinuti. Tu ideju o Jugoslaviji su stvorili umni Ijudi u devetnaestom veku koji su bili svesni toga da u jednom takvom prostoru moraju da se povežu i da imaju interesa da tu svoju različitost primaju kao prednost. Jugosloveustvo kao kultiumi ideju i Jugoslaviju kao kultumi i civilizacijski prostor ue može ugroziti niti nastajanje, niti raspadanje bilo koje države. • Ipak, danas imamo rat. Kako i na kojim osnovama bi inogao biti zaustavljen? Mislim da svaki rat treba da stane i da ne postoje stvari koje se moraju razrešavati ratom. Mi moramo biti protiv onih Ijudi koji smatraju da se sve mora r,i tom rešiti. Nema razloga da se vodi rat ukoliko ijudi žele da razgovaraju i dogovore se. Svn uspešna društva u svetu su problem ratovanja razrešila dogovorom. Postoje neka draštva koja izazivaju ratove u dmgim zemljama kada im je to u interesu, ili neka druga koja izazivaju ratove kod sebe kada nemaju jasnu perspektivm budučeg razvoja. Na kraju, postoje i ona draštva koja ratuju zato što neče da razgovaraju. • Drugi tvrde da su neka zbivanja u našoj politici izrežirana. Najzad je na čelu jedne političke organizaeije pravi reditelj. Koiiko ćete JUL i Vi na njegovom čciu moči da režirate politički život Srbije i Jugoslavije? U pozorištu nikada ne moram da dokazujem, ja režiram i to je moja pozicija. U pozorištu je to prosto konvencija oko jednog posla. Oni po toj konvenciji prihvataju da ja tamo izlažem svoju sliku sveta. U politici ja ne mogu da režiram. Postoje Ijudi koji imaju svoje ideje i za njih se bore. Tu se samo zalažem za svoje stavove. Možda zato nisam profesionalni političar, ili možda zato što među profesionalnim političarima ima tako mnogo loših reditelja. Predlog da budem predsednik JUL-a nije predlog koji čovek ima pravo da odbije. Toliko godina zastupam ono za šta se borim i nema razloga da odbijem kada vidim da postoje Ijudi koji su zainteresovani za kultumi, ekonomski i politički prostor, Ijudi koji misle da političkoj slici ovde, nedostaje jasno definisana leva opcija i da toj zemlji mogu doneti dobro. Nemam ja u toj situaciji mogućnost da se dvoumim. SOROS FONDACIJU NE TREBA ZABRANJIVATI, TREBA M1 DA PONUDIMO NEKE PROGRAME • Sve je to dosta špekulativno. Ima li levica kod nas ozbiljnu političku perspektivu? JUL nije fantazmogorična konstrukcija, več realnost. Realnost je i da je levica poslednjih

godinn bila izložeua progonu. Ona je u povlačenju, u osipanju i ona danas nastoji da se iz te situacije izvuče i da izvuče prednost. Nameće mi se jedna asocijacija, počctak Avramovićevog programa u Jugoslaviji startovao je onog trenutka kada se situacija u ekonomiji i socijali približavala nuli. Tako i JUL počinje od nule. On je, da tako kažem, konfederacija političkih stranaka, udruženja i pokreta u kojem nema demokratskog centralizma. Mi nikome ne naređujemo šta će da zastupa, mi znamo šta je donja linija i ono osnovno oko čega se slažemo, a to je da smo jugoslovenske orijentacije i da smo za društvo bratstva, jednakosti i slobode. Za to se levica zalaže od francuske buržoaske revolucije. Mi moramo da analiziramo šta te ideje danas znače. Danas u svetu treba praviti balans. Ljudi moraju da žive u miru, zajedno, da razumeju jedni druge i da konačno prestane strah. • Rekli ste da JUL startuje od nulte tačke. Da, nulta tačka je odlična za početak, zato smo mi procenili da je upravo danas trenutak u kojem treba krenuti. Profesor Mira Marković i Ijudi okupljeni u inicijativnom odboru nisu želeli da ponove jednu od klasičnih grešaka levice, a to je da popravljaju sliku sveta ako to nije moguće u stvamosti. Danas u rukovodstvu JUL-a nema dovoljno radnika i žena, to znači da ženski pokreti još nisu u JUL-u pronašli svoje pravo mesto. Kada radnici preplave JUL to će značiti da su i sindi-

kati ovde našli svoje mesto. Radnici će biti sa nama kada budemo jasno definisali socijalni program, a žene kada JUL bude jasno definisao ona pitanja koja njih interesuju. Hoću samo da kažem da levica mora biti prirodna i da ne sme ponoviti greške i hipoteku prošle. • Opet jedno konkretno pitanje. Kako Vi gledate na aktivnosti fondacije "Soros"? Moram da vam kažem da sam ja odbio stipendiju fondacije "Soros" još davne 1982. godine. Ne zato što je "Soros" nešto Sto volim ili ne vohm, podnosim ih ne podnosim, već zato što sam imao jednostavni princip. Tada mi je u Njujorku bila ponuđena stipendija "Open Society", ali ja sam se zahvalio. Rekao sam im da ja nikada nisam dobio stipendiju od svoje zemije, pa neću da je uzimam ni od tuđe. Pravi razlog za moje odbijanje je jedan razgovor koji sam imao sa Suzan Zontag koja je jednom prilikom došla na moju predstavu. Ono što mi je u tom razgovoru bilo krajnje neobično je što je tada upravo Suzan Zontag bila spiritus movens projekta "Otvorenog dmštva" i to upravo kada je izašla iz faze glasnogovomika američke levice. Suzan Zontag je prvi veliki konvertit američke levice, ona se nakon toga odrekla svoje leve prošlosti i ideja iz mladosti i najviše se angažovala na poslovima antikomunističkog delovanja uperenog na rušenje staIjinizma u Sovjetskom Savezu. To je bio posao koji se tada mogao razumeti jer je Ijudima u Sovjetskom Savezu trebalo po-

moći u slddanju stega koje su tada biJe na suazi. Analizirajudi kasniji koncept "Otvoienog društva" i "Soros" fonda shvatio sam da je u pitanju razaranje kultumog tkiva istočnoevropskih zemalja. U to vreme je "Soros" fond imao veči budžet u Mađarskoj nego Ministarstvo kulture, na primer. Tada je on na svoju stranu prevodio mnoge značajne Ijude jednostavno dajuči novac i na taj način korumpirajuči levicu svuda. Ako analizirate Ijude koji ovde u Jugoslaviji rade za tu fondaciju, iako moram da napomenem da su sve to moji prijatelji, videčete da su sve to levičari ali su prešli na američku platu. Ništa ja nemam protiv "Soros" fondacije, ali pogledajte činjenice i videčete da ima mnogo razloga da levica konverziju mnogih Ijudi koji su joj pripadali ne posmatra sa simpatijama. "Soros" fondacija pored istaknutifa Ijudi levice sve više angažuje omladinu, organizujuči kampove, zamenjujuči Savez izviđača, boreči se s Katoličkom crkvom u Subotici, na primer, oko toga ko če decu odvesti na logorovanje. Ako neko hoče da se s ovom fondacijom bori onda mora da radi upravo ono Sto oni čine - da ulaže sredstva, da Ijtidima nudi atraktivne programe. Psovanje i proterivanje nisu rešenje. "Soros" fondacija plača svoje dugove onima koji su joj omogučili da stekne novac, ali moramo imati jasnu ideju o tome šta "Soros" radi i parirati mu našim programima. To što smo Nastarak ua straru'

DA LI JE OBLAK ZAISTA 810 CRVEN: Komunizam i jugoslovenstvo kao osnovne odrednice u životu jednog režisera

TfllNfl CBBEMOC OBLflKfl

Svet 31.03.1995.

6