Svet

LEVO OD RAJA

BOLEST EMIRA KUSTURICE

Piše: Aleksandar ¥ulšn

Filigransld pločnici, puni [baruta, Filigranski pločnici, usta puna [baruta BDžŠtulić

ZABORAVUENA IEO

ezik svakog od naroda je nešto što karakteriše čitavti istoriju i kulturu, on određuje pogled na svet, menja politiku, stvara prepoznatljivu muziku i uopšte ođređuje život! Jezici se menjaju u skladu sa vremenom i prilikama. Tako je kod nas jezik krenuo unazad, pa sad i mi teško sričemo: Vostani, Vaspostani, Serbija, Vaskrs. Roždenije. Primer nije usiuuljen, sve bivše republike, a naročito Franjina übiše se da objas-

ne "historijsku ulogu" jezika i đa smisle šta može da znači: zoroklik, krugoval, čindbenik, pučanstvo (merhaba), zrnojed, milokliz. Tako jezik ide unazad; da je đobro, nije - al’ to smo svi zajedno i hteli. Postoje i primeri da jezik ide unapred, pa opst ništa ne valja. U ruskom su počeli da zaboravljaju i postojanje nekih reči, i to nekad čestih a sigumo važnih. Teško je bez te krute reči, jako teško, zbog nje se obraz gubi, Na granicu im stigao NATO, a oni "nije poželjan na našim granicama" i zato mi kažemo - ’opa, kako se kaže? I uđoše u NATO, šta da čeka pred vratima kad može đa uđe. Mi nismo za sankcije i zato ćemo reči - opet, pa kako se kaže? I tako do kraja i sloma. Treba im pomoči. Ako za boga znate, reč je NJET, NO, NEIN, NE - kud baš to zaboraviste! Vreme je za ponovno čitanje ruskog za početnike, od autora, Lenjin, Hruščov, Brežnjev... ZLATO I KAMEN Uvek smo voleli prirodu, pogotovo onu egzotičnu, južnu, sa nekih lepih i toplih mora. Nismo baš ravnodušni ni prema našoj, ali ko je još čuo za zlatnu krušku ili zlatnog magarca. Tako se kod nas stvorila jedna lepa i zdrava navika da spa-

jamo zlato sa prirodom i to kolektiramo donoseći sa mrskog nam zapada. Na ovim prostorima nesumnjivo najveći kolekcionar jeste Emir Kusturica čiji je hobi film a poznatiji ja kao basista grupe "Zabranjeno pušenje". Čovek se toliko dao u kolekcionarstvo da je pored šume pakni i nekakvih zlatnih lavova doneo i neke srebrne medvede (berlinska bižuterija) jedino još nije našao onog ćelavog čovečuljka (a taj i onako nije zlatan). Dugo sam razmišljao odakle tolika jjotreba za tom florom i faunom. Čovek je Jugosloven, dakle, nemalerijalan, bez želje za zlatom, a onda mi je sinulo. Videste li ko mu predade onu cmu palmu. Predade (mu se?) Ono zlamo stvorenje u narodu poznato kao Šeron Stoun (baš i ne liči na kamen al, ajd sad). Pa tu je ključ, iz njenih ruku svako bi primio i motku (sa ili bez priloga) a kamoli palmu, pa jog i zlatnu. Zlatna grana a zlatna i ona. Da, da, ko bi odoleo, muke su to paklene. Bilo je zanimljivo posmatrati i ove nase lokždne mrzitelje ostatka planete kako reaguju. Svaki bi napustio san o velikoj i još većoj državi, samo da su na njegovom mestu. Mnogi su tvrdili da bi i jugoslovenstvo ovog srećnika prihvatili. Umalo da zaboravim, F.niir Kusturica je

neizlečivo bolestan od ideja da svi možemo zajedno da živimo. Slatka je to boljka (dugog veka) a i po svoj prilici lako se i brzo širi. Vakcine protiv nje nema a i teško da će jei biti. Hvala bogu! EMBARGO eONDITA Još jeđna godina prođe po jugoslovenskom računanju vremena. Ništa tu nije čudno. Sve velike civilizacije imaju svoje autohtone kalendare, pa zašto ne bismo i mi imali to slično. Da smo velika nacija, jesmo; da smo civilizovani, jesmo (šta god svet o tome mislio), a tek da smo autohtoni, ne treba ni pričati. Naravno, nema "progresa” a da on ne stigne sa Zapada. Tako nam je povod za računanje stigao sa tog istog dela sveta zabrinutog za Ijudska i sva ostala prava sa naših prostora. Zeleći da nas zaštiti od nas samih, zabrinut za naše mentalno i fizičko zdravlje, zatvorio nas je u ćeliju i po svoj prilici bacio ključ. Da naša deca ne bi zaostajala u razvoju, zabranjeno nam je izdavanje stripova o Mikiju, Šilji, Baji i Paji palku (ja glasam za Alan Ford), kako se ne bismo gojili i ličili na svoje tamničare. uskraćen nam je i MC DONALDS (naše

pljeskavice su ipak bolje), kad je ko poželeo da udahne, zaustavljen je uvoz boca kiseonika. Naš vazduh je toliko bolji da je sve to prosto rasipanje. To samo još bebe ne znaju, pogotovo ako su banjalučke, ili baš zbog toga. Naravno, i oni imaju mana, cigarete, luskuzna roba i sve ono što je vrlo skupo, stiže u našu čeliju kao da nema vrata na njoj. Ljudski je grešiti. Uvođenjem kazamata promeniii su nam život. Sad se obradujemo čim neki naš tim pređe granicu, ili kad kakav naš student greškom uđe u salu za predavanje Oksfofda ili Kembridža i pita: "Gde je ovde autobuska"? A kad to kaže i na engleskom, odmah objavimo na ono malo papira "briljantno predavanje raši embargo’. Tako smo i shvadli da život čine male stvari i da je čoveku za sređu potrebno zaista malo. U svakom slučaju, ostaje nam da se nadamo da ovaj naš kalendar ne traje dugo i da moja generacija neče govoriti "fakultet sam završio šeste godine od uvođenja, ničim opravdanih neizazvanih i neođrživih sankcija međunarodne zajednice, a sina sam dobio desete godine istih u mesecu 'uiir uema altemativu”, to ti ic baš pre mcseca "Karlovac, Kariobag, Ogulin, Virovitica". Svet 9.08.1995.

Brz i efikasan gradski i međugradski prevoz robe do 2 tone N i , E :đm mmm - - : •^.■ . ■.■■Svakodnevna linija: Wovi Sad-Beograd-Novi Sad SHmBBBBtBMM— ■ tM—ea——