Svet

ZLI GRČKI NOVINARI

Piše: Olja Bećković

SuMNIIVA LICA iko ne zna koliko je Ijudi bilo na poslednjem mitingu radikala, malo je onili koji znaju koji su zahtevi tamo fonnulisani; jedino što je svima poznato, jeste da je tom prilikom Vojislav Šešelj vređao predsednika i njegovu suprugu. O tome, evo već nedelju dana, ne prestaju da govore, pre svih, socijalisti. Izgleda da su na tom mitingu jedino oni i bili. Ne znam kako se drugačije može razumeti da sve znaju o tome kako je vojvoda blatio Miloševića i Markovićevu. a istovremeno tvrde da na miting niko nije došao. Poštd je izvršio uviđaj, generalni sekretar SPS-a Milomir Minić dao je izjavu da je čitav skup stao па frtalj ulice i pola trotoara, sa čim se Ivica Dačić u potpunosti složio. Znajući pouešto o dimenzijama ove dvojice, a koristeći metođ logičkog razmisljanja, još jednom dolazim do potvrde svoje teze da su na mitingu bili samo oni - frtalj za Minića i pola trotoara za Dačića i gotovo - već samo poznavanje zakona fizike ne dozvoljava mogućnost pretpostavke da je na tom prostoru mogao stati još neko. Dakle, miting je propao, a socijalisti su taj podatak procenili kao sopstveni uspeh i najbolji odgovor naroda na to Sta misle o radikalskoj politici, kao i koliko strasno podržavaju Miloševića u njegovim mirotvomim naporima. U redu. Ali, ako je več tako, zašto je nastala tobka "frtutma" oko toga što je lider radikala u toj kamemoj atmosferi iznosio vulgarnosti i mešao se u privatni život zamrznutog predsednika SPS-a i živahne predsednice direkcije JUL-a. Kad već tamo nikog nije bilo, onda te uvrede niko nije ni čuo. O čemu ne govorimo, to i ne postoji, oprobana je tehnologija ovdašujeg režima, zašto. su socijalisti ovom prilikom promenili taktiku? Kako se mogu tumačiti ujihovi svakodnevni intervjui na zadatu temu i toliko zalaganje da ne ostane niko uskraćeu za informaciju da je Voja pričao nmogo ružno o Slobi i Miri? Za sada vidim samo dva moguća odgovora. Ili je tamo ipak bilo malo više frtalja, ili je nekom među socijalistima stalo da prenose uvrede izrečene па račun predsednika i žene mu. I to spada među oprobaue metode, kad već ne smeš sam da pričaš, a ti ргеpričavaj šta je rekao пеко drugi, sve pod fmnom "jao što je bezobrazan!" Je Г moguće da među socijalistima ima i takvih sumnjivih lica? 0 PRIVATNOM ŽIVOTU zgred lidera radikala otvorio je i rasprave o tome sme li se neko mešati u tuđi privatni život. Takve rasprave daju samo još jedan mali- doprinos atmosferi opšteg rasula; o čemu se u civilizovanim zemIjama ne može ni pričati, ovde se raspravlja "sve u Sesnaest". Odgovor na takvo pitanje u našim okolnostima je sve, osim lak i jednostavan. Токош dugih i iscrpljujućih debata na ovu temu moguće je čuti najrazličitije opservacije - od toga da je рге nego što se zauzme stav neophodno utvrditi ko se kome prvi i više umešao u privatni život, preko ozbiljnih analiza da li pravo na privatni život treba dati svima bez razlike ih ima onih koji su to pravo više zaslužili, da U se taj posed stiče rođenjem ili je potrebno da ga verifikuje najbliža mesna огganizacija Socijalističke partije Srbije, pa sve do detalja tipa da h se uopšte može raspravljati o postojanju privatnog života рге nego što se zaštite prava privatnog telefona, privatnog stana, privatnog mišljenja i tako dalje, do ključnog pitanja - može h predsednik jedne zemlje imati suvereno pravo da se umeša u privatan život čitavog jednog narođa, a istovremeno tražiti da se u njegov ne dira? (Radio B-92 emituje tonski zapis razgovora sa Ijudima koji beže ovog puta iz Banjaluke, putuju već ko zna koji dan, pokish su i uglavnom ne znaju kuda idu, novinar pita da h neko ima nekom nešto da poruči: Imam da poručim mužu da sam u Dcrventi sa dvoje dece i 20 maraka. Imam da pitam: Da li ova žena ima pravo da se makar verbalno umeša u privatni život predsednika Srbije?) Grčka štampa se bezočno umešala u privatni život predsednikovog deteta. Pišu o tome kako je dete poželelo da proba da se bavi trgovinom, pa je za početak sebi pazarilo u najam kućicu (u Grčkoj) što ga je koštalo 150 soma maraka. Tu neki grčki novinarčić nalazi za shodno da bulazni o tome otkud sinu predseduika Srbije tolika lova, ako se zna da u Srbiji Ijudi... Pitam ja tog novinara, a šta to njega briga i je Г ou zna za postojanje Međunarodne konvencije o zaštiti prava deteta? U ovom ružnom tekstu ima i nešto lepo. Pominje se kako je mali rekao svom advokatu da će u toj kući boraviti i njcgov tata, To bi bilo super, što se kaže "Daleko im lepa kuća."

Grcka štampa se bezočno umešala u privatni zivot predsednikovog deteta. Pišu o torne kako je dete poželelo da proba da se bavi trgovinom, pa je za početak sebi pazarilo u najam kućicu (u Grčkoj) što gaje koštalo 150 soma maraka . Tu neki grčki novinarčić nalazi za shodno da bulazni o tome otkud sinu predsednika Srbije tolika lova, ako se zna da u Srbiji Ijudi ... Pitam ja tog novinara, a šta to njega briga ije V on zna za postojanje Međunarodne konvencije o zaštiti prava deteta?

RAZLIČITI ARŠINI ašto kad Rifkind ili Kinkel kažu da je Milošević ključni faktor i da je njegov uticaj od presudnog značaja za ро;'!/апје mira u Bosni, to za RTS predstavlja prvu vest u mformativnim emisijama, a kad to isto, samo drugim rečima, izjave Koštunica ili Đinđić uiko пе nalazi za shodno ni da pomene. Zašto se pretpostavlja da je ono. što kaže Kinkel svakako kompliment za predsednika? Kako se može poverovati da'Rifkmd više voli i poštuje predsednika Srbije nego Voja Koštunica? Po kojim to aršinima se ocenjuje da je Điuđićevo pominjanje predsednika kao ključnog faktora uvredljivo, a isto to od straue Holbruka pohvalno? Kako Dragoljub i Ljiija (u komšiluku poznatiji kao Milanovići) razumeju da presudni uticaj za završetak rata može imati пеко ko nema ništa sa njegovim početkom? Kako bi neko nije naredio, mogao biti, iznebuha, pozvan da odredi? Sto bi ključoi faktor za kraj rata bio onaj koji je uvek bio za mir? Sta bi on mogao Znati o гаш, kad je sam za mir? Ako bismo malo razmislili o ovome, a rezultate svog mozganja preneli kolegi Komrakovu, možda bi ređe i sa manje oduševljenja i nadalmuća u svojim informativnim emisijama citirali koje još strane novine pišu o ključnoj ulozi Slobodana Miloševića u rešavanju sudbine Bosne. Bilo bi im pametno da to reše što рге, u protivnom bi se moglo oceniti da se svesno rugaju predsedniku, Sto bi ih moglo skupo koštati, a šteta bi bilo, baš sad kad im je krenulo. SREĆAIE LEPA SAMO DOK SE ČEKA epo je što se dva puta mesečno u svim glasiliraa, kao grom iz vedra neba, plasira vest da će penzije, ipak, biti isplaćene. I to je sve. Dozvolite, ali to nije dovoljno. Zašto penzije ne bi bOe svečano uručivane, i zašto ih ne bi predavao lično predsednik republike, ili bar predseduik vlade, naravno uz prisustvo najistaknutijih ličnosti našeg javnog i političkog života, na Marakani, ili u Hajatu. Mogao bi se izvesti i prigodan program, otpevati himna, podići zastava, podueti raport, održati govor prilikom uručivanja, a onda i da se пеко u irae penzionera zahvali. Om su tu nenadmašni. Ukoliko bi se organizovao i direktan 1 \ prenos, nema sumuje da bi se RTS dočepala dva pm.i mesečuo veoma gledanih emisija. Ovako se jedan va/.n posao prepušta poštarima. da u mraku hodnika uručuju o\ .

najvažnija društveua priznanja koja se kod nas mogu dobiti. Sa lakviru ophodenjem ргеша našim najvećim dostignućima iiecemo stiđi u Evropu. Vlada ne mora isplaćivati penzije. To je jasno. Ali kad ih već isplaćuje - zašto to ne čini dostojanstveno? NE( OPAMEĆIVANIE) ođ naslovom "Ukrupnjavanje moći", ovih dana je objavljena vest o postignutom sporazumu između BKTV i "Većemjih novosti" o stvaranju zajedničke holding kompanije. Ne znam baš tačno šta to znači, аГ se sećam, jednom, kad nam je neko iz zezanja uneo u kuću "Večernje novosti", pa ih mi čitali naglas, da nam je bilo i te kakvo! vSad se, koliko shvatam, ta vrsta zezačine, u saradnji sa BKTV - ukrupnjava. Hoćemo li to izdržati? U istom tekstu se beleži i tim povodom data izjava prvo° čoveka BKTV Aleksandra Tijanića. Čitamo zajedno, moj prijatelj, koji neko \тете nije bio u zemlji, i ja. "Vidiš ti kako se taj Tijanić opametio", kaže moj prijatelj nevezano za tu izjavu, nego više onako uopšteno. "Jeste”, kažem. I to bi bilo sve što smo te večeri posle mnogo godina pričali politike, medija, tuge i usamljenosti. Nismo raorali više ništa. MI - glupi, razumemo se i sa malo priče. Ni on, ni ja se msmo opametili, naravno. I ako nas sreća i glupost posluže, nikad necemo. Šanse da negde radimo su nam sve manje, gotovo nikakve. NEOPAMEĆENI NIKOME NE TREBAJU. I što je najbolje, nikoga se i ne tiču. Tako možemo živeti na miru.ji bez mire.) MOIA ŽENAIEDNINA /žena - jedn. - žena množ. - žene / edan beogradski roker je dao izjavu da sva rnotivacija za bavljenje rokenrolom leži u tri stvarčice - ženE, slava i novac. Da li je moguće da je samo jedan plural presudio da umesto u rokenrolu, živimo u ovome. Pišem u "ovome", a znam mnogo bolju reč koja bi se sa pravojn mogla ispisati kao precizan opis onoga u čemu živimo; znam je, ali je ne ispisujem zbog velike bojazni da me Pv.Vico ue prozove za zloupotrebu SLOBODE stampe. A. opet, ne moram ni da je napišem. znale svi dobro u čemu živimo, a pogotovo zna Ratomir. Kulturološki rečeno: Da li je moguće da je. tek jedan plu■al, da je ta jedna, jađna jednina presudiia da umesto u гоkenrolu, živimo u znrici. ■ U čemu je razlika između rokera i poliilčara. osim ovaj drugi ne bi priznao da su mu motivi tako jeduostavui. Nema sumuje da se naš Političar, baš kao i roker, loži na slavu i lovu. Tu ne bi bilo nikakvih prepreka.da nema onog trećeg. Naš roker se loži na ŽENE. Žena je. ono što loži našeg Političara. I tu je кгај muzike. Da li je moguće? TI NISI SAM, UDBAVI a nekom TV kanalu ovih dana se emitovao insert iz kultne domaće serije, rađene osamdesetih godina - "Rokenroler". Serija je bila rađena za decu, bila je jako važna, obrazovna veoma, i rokerska, naravno. (O tome Sta je danas sa tom decom što su se vaspitavala na toj seriji, ko ih šta pita i koga se tiču, ne mogu sada da pišem. Ali kad ih več pominjem, uaglašavam da na sreću i uprkos, ta deca postoje. Rasejana po svetn, ili po ovom gradu, uglavnom NEOPAMEĆENA, ali su m, i daj, pisaće sama o sebi.) U tom emitovanom insertu išla je pesma čiji refren kaže: Ti nisi sam, Ijubavi. * la, kao kreteu, počinjem da plačem. Mislim - pa, da, | nemoguće je biti sam u nesreći koju svi vide, koja je svačija j i toooolika, i što mi je više tih slovca "o", sve mi se krupnije | suze kotrljaju. * Uzimam olovku da zapišem to što mi curi iz stomaka | kroz oči; kad, gle, stvamosti, ispisujem nešto Sto nisam planirala. Ovo. "Ti nisi sam, Ijubavi", cela nesreča je u tome Sto se to ne ] ođnosi na same. Na okupu su samo najstrašniji, ono jedan drugom šalju ovu poruku. Pod tim naslovom agencije emituju stranačka saopštenja, telegram podrski i čestitki, novinari potpisuju već napisane komentare u kancelarijama RTSa. Moto - "Ti nisi sam, Ijubavi", okuplja nove odbore mladih socijalista, osvežava kadrove televizijskih stanica, "Ti nisi sam, Ijubavi", pevaju Badžine specijalne jedinice, itd., itd. Ne plačem ja nikad bez razloga. Samo što ponekad ne -provalim razlog odmah. Verujem da ima kancelarija u kojima рге mene znaju kakve i kolike razloge ću imati za tu \ rstu aktivuosti. Negde sam pročitala da statistike samoubica pokazuju da >o па taj korak najčešće odlučuju oni koji su sebe zadužih da ■ im bude smešno, Razni komičari, satiričari, klovnovi i ostali \eselnici. Ko misli da je zezati se lako, neka proba.