Svet

ZONA SUMRAKA

NERASVETLJENI ZLOČINI: KO JE UBIO GORANA PANOVIĆA

Bratislav Nedeljković

о svemu sudeći, reka Ibar u Raškoj će biti jedini svedok zločina koji je počinjen nad Gojkom Panovićem koji je übijen i bačen sa mosta u reku. Posle dve nedelje leš je pronađen kod sela Bojanići, 29 kilometara od Raške, a pod pritiskom javnosti ovog grada uhapšeni su milicioneri Miodrag Memarević i Gorjan Lekić koji su osumnjičeni da su übili Panovića. Okmžni sud u Kraljevu osudio je Memarevića na 14 godina zatvora a Lekića na 11 godina da bi im kasnije isti sud kazne zatvora smanjio na 12, odnosno devet godina. Po svemu sudeći, ovaj maratonski sudski proces će još potrajati jer je predmet stigao i do Saveznog suda. Te kritične večeri 17. na 18. april 1991. godine Memarević je bio na dužnosti sa kolegom milicionerom Draganom Radivojevićem. Oko 19 sati su se našli u motelu "Raška", popili su po kafu, a onda je naišao jedan Memarevićev poznanik iz Kraljeva sa kojim su otišli na piće u kafanu "ВГР". Memarević je u toj kafani popio pivo i mali vinjak, a potom su se vratili ponovo u motel gde su popiii još po jednu turu pića. Posle toga milicioneri odlaze na železničku stanicu u kafanu "Voz" gde su popili još jednu turu pića. Primetili su da za jednim stolom sedi neko veće društvo koje je čas izlazilo a čas ulazilo, da su vikali i dobacivali, posebno gostima koji su mirno sedeli i pili. Memarević je ustao od svog stola prišao im i zatražio lične karte. Rekao im je da izađu napolje. Jedan od tih mladića, ispostavilo se da je to bio

pokojni Panović, rekao je da nema ličuu kartu. Milicioner mu je kazao da izađe iz lokaia jer je pijan. Uhvatio ga je prstima za džemper i izveo ga napolje. Napolju su se zadržali svega nekoliko minuta a onda se Memarević ponovo vratio u lokal. Posle 15 do 20 minuta i Panović se ponovo vratio i stao za šank. Pre njegovog povratka u lokal, u bife su došli milicioneri Velibor Citlučanin i Jagoš Dizdarević i oni su seli za Memarevićev sto. Memarević je ustao i гекао Panoviću: "Druže, zabranio sam vam ulazak u ovaj objekat, јег ste u pijanom stanju". Ponovo ga je uhvatio za džemper i ruku i izveo ga iz kafane. Imao je nameru da ga privede u stanicu milicije. Njih dvojica su krenuli zajedno prema gradu preko mosta. Ostali milicioneri koji su bili u kafani, krenuli su za njima. Na mostu su počeli da se rvu i guraju. U međuvremenu su stigli kolege Citlučanin, Radivojević i Dizdarević. Između njih je stao Citlučanin koji je Memareviću skrenuo pažnju da je Panović pijan i da ga pusti, a ovaj je odgovorio da hoće samo da ga privede. Panović se u međuvremenu otrgao i počeo da beži u pravcu autobuske stanice. Meraarević je rekao Čitlučaninu da će da završi tu intervenciju, dao je vetrovku i šapku kolegi Radivojeviću i potrčao za njim. Tek na nadvožnjaku Memarević je primetio da je Gorjan Lekić tu. Panovića je zatekao na pero-

nu autobuske stanice. Prišao mu je i tražio da pođe sa njim u stanicu milicije, što je Panović odbijao. Tu ponovo dolazi do rvanja i u tom гуап|и Memarevid pada. Stigao je i Citlučanin i sa njim još jedan milicioner-rezervista. Oni se nisu mešali u sukob. Panović beži u pravcu magistrale. Memarević ustaje i trči za njim. Za Memarevićem trči i Lekić. Panović je ispred Memarevića trčao na razmaku od pedesetak metara prema magistralnom putu. Na raskrsnici skreće u pravcu Kosovske Mitrovice, U tom momentu nailazi "fića" i Panović ga zaustavlja. Da li je ušao u auto ili nije, ne zna se; tek, milicioneri odustaju i odlaze kod Lekića na kafu. Te noći Memarević se ponovo vraćao u stanicu sa namerom da podnese i pismeni izveštaj u dežumu knjigu, ali se sutradan ne pojavljuje na poslu pod obrazloženjem da je otvorio bolovanje. Panovićev nestanak tek posle nekoliko dana prijavljuje njegov otac. U gradu već kruže priče kako je više milicajaca tuklo Panovića i kako mu se posle toga gubi svaki trag. Među građanima raste uznemirenost. Predsednik Mesne zajednice Rudnica Milenko Panović razgovara sa porodicom nestalog Gojka Panovića, te se obraća komandiru stanice milicije u Raškoj, Marku Vuloviću, pita ga šta je sa Gojkom Panovićem i upozorava ga da se Gojkova rodbina, prijatelji i građani Raš-

0 Baškoj se ni posle četirž џоДпа ne zna kn ји иМп Coika Panovića ÜBICA BACIO LEŠ U IBAR DA Bl SAKRIO TRAGOVE

ke spremaju da dođu pred stanicu milicije. Komandir Vulovič ga uverava da je Gojko živ, da su ga neld železničari videli i da će ga za jedan dan pronaći. Vulović nije ispunio obecanje i 29. aprila 1991. godine ogorčenost građana prerasta u' preteće demonstracije ispred stanice milicije u Raškoj. Pod tim pritiskom Vulović prekida pretkrivičnu istragu koja je, po svemu sudeći, "stajala u mestu" i slučaj upućuje istražnom sudiji Okružnog suda u Kraljevu. Dan kasnije istražni sudija Tapušković započinje saslušanje svedoka. Milicioner Miodrag Memarević i Gorjan Lekić su još uvek na slobodi ali njihovi iskazi unose se u zapisnik o saslušanju okrivljenih. Pred istražnim sudijom kao svedok pojavio se Zoran Radović, konobar kafane "Voz" koji je između ostalog, izjavio; "Poznavao sam Gojka Panovića po nadimku Bosanac. Znao je da popije malo više, i često je bio pijan. Međutim, nikada nije pravio nered u kafani, nije se svađao sa gostima i nije nikada lumpovao niti гаdio bilo šta što ne treba. Te kritične noči Bosanac je sedeo za nekim stolom sa društvom. Pili su. Oko pola dvanaest noču u kafanu su ušla dva milicionera Miodrag Memarevič i Dragan Radivojević. Memarevič je ustao, prišao Panoviču koji je sedeo za stolom, uhvatio ga je za rukav i izveo napoIje. Iznenadio sam se zbog če-

ga je njega milidoner izveo napolje, pošto nisam primetio da je ovaj pravio izgrede. Zadržali su se napolju nekoliko rninuta, posle toga se Memarević vratio u lokal. Primetio sam da je Memarević još jednom izvodio Panovića napolje. Oko tri sata ujutro došao je vlasnik kafane, pitao me je da li ima nekih problema, pošto je video da milicijaci nekoga napolju biju i jure." Po Radovićevom mišljenju, milicioner Memarević je bio pijan, ponašao se razuzdano, sedeo je zabačen na stolici, bio je raspojasan. Na drugom saslušanju Radović je sudiji izjavio da je poslednji put sa Memarevićem izašao i Lekić. Po svedočenju Milenka Popovića, Lekić je na poslu pričao kako je više milicionera tuklo Panovića, kao i to da su ga na kraju pojurili pored preduzeća "Brvemk' 1 uz Ibarsku magistralu. Milan Marković, portir GP "Brvenik" u Raški, pred istražnim sudijom je izjavio da je video dva lica noću oko 2.30 koja su jurila za nekim čovekom na rastojanju od oko 20 metara. Posle su se vratila dvojica od kojih je jedan bio milicioner. Popovićev kolega Jovan Martać, koji radi kao portir na Autobuskoj stanici, svedoči da je na stanicu oko 2 i 2,15 übrzanim hodom stigao Panović.

Svet 30:10.1995.