Svet

ŠTA POSLE DEJTONA: MOGUĆE VARIJANTE RASPLETA

Robert Čoban

Дко Karadžić. Kraiišnik. Mladić i društvo kažu da niih deitonski oapir ne obavezuje. onda se ćitava stvar vrlo brzo može preokrenuti. Pesimistićki scenario mogao bi izgledati ovako: Pale odbiiaiu da nredaiu teritoriie koie po deitonskim mauama prinadaiu drugoi strani. Vlada u Saraievu (i inaće prilićno nezadovolina soorazumom) to iedva doćekuie i. nodržana republikancima iz SAD (koiima ne odgovara mir u Bosni kao bedž na Klintonovom predizbornom reveru). isnostavlja dodatne zahteve. Bat u Bosni se ponovo rasplamsava. a Tuđman. koristećž gužvu izvršava agresiju na Istoćnu Slavoniiu. Pod pritiskom iavnosti. Beograd mora na neki naćin da reaguje i - Medlin Olbrait traži hitnu sednicu Saveta bezbeđnosti kako bi se ukinula susnenzija sankcija SRI... Ma kako u ovom momentu. (kada nam јв svima. ako smo iskreni. uz sve rezerve i strehovanja - ipak laknulo). ovaj "pesimistički scenario" izgledao previše zloslutan. baš da bi se on predupredio. mora se razmišliati i o takvžm mogućnostima. Sve ostalo. u ovom momentu ie manie bitno.

Ključ mlra I rata vraća se na Pale

tvar je prilično paradoksalna. U Srbiji, čiji su predstavnici u Dejtouu bezrezervno potpisali plan, na ulicama nema slavlja, pucanja i pevanja koji su bili redovni dekor završetka nekih prethodnih ratova. U Republici Srpskoj. čiji predstavnici (M. Krajišnik) kažu da plan ne prihvataju u celosti, naročito ne mape vladala je slavljenička atmosfera sa pucnjavom na ulicama Banjaluke. Bijeljme, Pala i ostalih gradova. I jedni i drugi, na ovoj strani, a slično je i kod Muslimana i Hrvata, nisu još posve sigumi u to šta če doneti mir i suspenzija sankcija SR Jugoslaviji. Izbeglice su se podelile u dva tabora; jedni su presrecni, јег se vračaju svojim kučama, drugi straliuju, jer ne žele nazad iz mira i siguraosti Nemačke, Holandije, Austrije, Danske ili prestonica svojih matičnih država Hrvatske i Srbije. Za nas je, naravno, najbitnije šta če se đesiti u SR Jugoslaviji i šta dolazak mira i odlazak sankcija znači za našu političko-privrednu gungulu. Nije zgoreg podsetiti da su se za vreme Miloševičevog tronedeljnog odsuslva u Dejtonu u Srbiji desile mnoge stvari koje umnogome mogu da naznače neke pravce ovdašnjih kretanja. Prvo je uhapšen, pa onda i smenjen čovek koji svakako vsida u red najzasluđnijih za Milo čev dolazak na vlast - dr Zivor ■ Miuon ič. Jedni su njegov pad proimiiačlli još jcduom pobedom JUL-a N sukobu sa tvrdim krilom SPS-a, drugi čisto ličnom pobedom Dragana Iladži Antiča, koji je imao bliskije veze sa predsednikovom porodicom od svog protivnika, a treči su stvar povezali sa Stampanjem kontroverzne knjige dnevnika dr Bore Joviča u aranžmanu (tada još) Minovičeve Кошpanije "Politika". BiJo kako bilo jedau od tvoraca Miloševičevog uspona na tigru nacionalizma s kraja osamdesetih, sklonjen je sa sceпе. Na ekonomskom planu sukob između Vlade Srbije i guvemera Avramoviča oko "Miločerskog plana" se još više zaoštrio, marka je u međuvremenu "skočila", a JUL je jasno stavio do znanja da mu se deo oko privatizacije u guvernerovom programu nimalo ne dopada (opSirnije na strani 8.). Javnost je na strani guvemera i sada ostaje da se vidi kako če na sve da reaguje predsednik Miloševič i hoće li sladanje sankcija (što bi bilo logično) iči guverneru u prilog ili če se upravo desiti suprotno. Na federalnom nivou za vreme Miloševičevog i Bulatovičevog odsustva stvari sa Crnom Gorom kao da su se još više zaoštrile. Đukanovič je tokom svoje posete SAD jasno stavio do znanja da njegova Republika, bez obzira na to šta učini Srbija. želi tesne ekonomske. političke, pa i vojne veze sa jedinom svetskom velesilom. Napadi zahvaIjivauja Americi od strane Miloševiča, Lilića i ostalih srbijanskih zvaničnika pokazali su da je istim putein kreuuo i zvaničui Beograd. Ponuda da se luka Bar pretvori u bazu NATO-vih brodova i potonja Đukanovičeva užurbana poseta Velikoj Brilaniji samo pojačavaju tenziju stvorenu budžetskiin razmiricama i sVe'samostalnijom spoIjnoni politikom koju u odnosu ua savezui vrh vodi zvanična Podgorica. U godiui koja je pred паша treba, daklc, očekivati da dođe do bilnijeg preispilivanja srpsko cruogorskih federalnih veza.

OPASNOST OD TUĐMANOVE GREŠKE Po svemu sudeći, najmauji ргоblemi Miloševića očekuju na domaćoj političkoj pozornici. Sezona preletanja "jastrebova" u jato "golubova" več je počela. Izbori se, kako siiznajemo iz pouzdanih izvoга, mogu očekivati najkasnije u martu-aprilu iduće godine, a potpisivanje raira gotovo je potpuno marginalizovalo desnu nacionalističku stranku, SRS, čije je reagovanje na sporazum u Dejtonu bilo više nego tragikomično. Ostatak opozicije toliko se oko pitanja mira u poslednjih godinu dana poistovetio sa Miloševićem da se teško može očekivati da na predstojećim izborima ostvari neki veći uspeh. Neki su, ipak, spremni da porede Miloševićevu "pobedu" fskidanje sankcija) i Tuđmanov trijumf (vojno osvajanje RSK i delova Bosne). Pa, stoga, upozoravaju da bi se i Miloševiću moglo desiti da se preračuna sa brzim raspisivanjem izbora, kao što se to, u кгајnjoj liniji, desiio i Tuđmanu koji je na izborima izgubio Zagreb i deo Dalmacije, a nije dobio (što je očokivao) Rijeku, Istru i Kvarner. Jer, kao što je dobar deo birača u Hrvatskoj rezonovao: "Dobro, imaino ponovo sve teritorije - sada hoćemo ekonomske i političke refonnc i socijulnn pravdu, a to nain ne može doneti HDZ". inože

se desiti da i građani Srbije kažu: "Super, saukcije su skinute, došao je mir, a sada su nam potrebпе demokrafizacija, privatizacija i ekonoinske reforme - a fo пе možemo očckivati od SPS-a". Рге nego što (po principu "gvožđe se kuje dok je vruće") raspiše izbore, Milošević bi morao da vodi računa da ne ponovi Tuđmanovu grešku. Ipak, najveći problemi mogu se očeklvati od strane koja je u proteklom (!?) ratu najviše i učestvovala. Reč je, dakako, o Republici Srpskoj, ođnosno njenom rukovodstvu. ŠTA SA MLADIĆEM I KARADŽIĆEM Još se mastilo na dejtonskom papiru nije ni osušilo, a Momeilo Krajišnik je već pohitao da izjavi kako Republika Srpska ne prihvata plan u celosti, a naročilo ne шаре. Zaboravne treba podsetiti na to da je u intervjuu za prošli broj "Sveta" Radovan Karadžić upravo to i nagovestio rekavši da neće prihvatiti plan ako po mapama srpski gradovi ne ostanu u sastavu RS. Zbog toga sađa nema raesta čuđenju. Ono zbog čega je tvrdoglavo rukovodstvo na Palama ratovalp i izložilo sebe ixilpunoj izolaciji, NAd'O-vim bombmna, a posle i vojnom debaklu, oni jednostavno ne žele da prihvate. Sarajevo i istočnobosanske enklave, oko kojih su na Palama najviše zatezali (i ua kraju baš zbog toga stradali) u glavama paljans-

kih lidera ostaju nešto preko čega se ne može preći. Haška optužnica protiv Karadžića i Mladića i tačka dejtonskog sporazuma po kojoj isti ne mogu učestovati u političkom životu buduće bosanske države, posebna su priča. Poverljivi izvori kalkulišu sa mogućnošću da se Milošević i oko toga nagodio sa dvojicom vođa Republike Srpske. Karadžiću je, naime, ponuđeno da se, kao ustupak za neizručivanje Hagu, povuče iz političkog života i da mu se, uz to, dodeli pristojna apanaža u vidu dozvole da zadrži ono što je tokom rata stekao, a to, kažu upućeni, uopšte nije malo, Geueral Mladić je, pak, kako saznajemo od istog izvora, već prihvatio Miloševićevu ponudu da se povuče sa čela Vojske Republike Srpske i iz javnog života RS, a za uzvrat, kao prekaljenom borcu, daje mu se visoka funkcija u Vojsci Jugoslavije. Ne odmah, ali kada "stvar legne", ponudena mu je čak i Perišićeva šapka. Osnovni problem je u tome što Mladić i Karadžić, izgleda, više ništa ne veruju Miloševiću, a njihov strah da bi se postojeći predloženi "aranžmani" vrlo lako mogli pretvoriti u izručivanje Hagu u zamenu za polpuno skidanje sankcija - koči ih u prihvatanju lih, bez svake sumujc, primamljivih ponuda. Sve u svemu, ključ svega vraća se opei ua Pale. Od toga kako će oni poslupili, zavise mnoge stvari:

dalje ponašauje hrvatskog i muslimanskog rukovodstva, skidanje sankcija SR Jugoslaviji, slanje američkih trupa u Bosnu... Ako Karadžič, Krajišnik, Mladić i društvo kažu da njih dejtonski papir ne obavezuje, onda se čitava stvar vrlo brzo može preokrenuti. Pesimistički scenario mogao bi izgledati ovako: PaJe odbijaju da predaju teritorije koje po dejtonskim inapama pripadaju dmgoj strani. Vlada u Sarajevu (i inače prilično nezadovoljna sporazumom) fo jedva dočekuje i, podržana republikancima iz SAD (kojima ne odgovara mir u Bosni kao bedž na Klintonovom predizbornom reveru), isposfavlja dodafne zahteve. Rat u Bosni se ponovo rasplamsava, a Tuđman, koristcči gužvu, vojno napada istočnu Slavoniju. Pod pritiskom javnosti, Beograd mora na neki način da reaguje i - Medlin Olbrajt fraži hitnu sednicu Saveta bczbcdnosfi kako bi se ukinula suspenzija sankcija SRJ... Ma kako u ovom momeutu (kada nara je svima, ako smo iskreni, na neki način, uz sye rezerve i strahovanja - ipak laknulo) ovaj "pesimistički scenario" izgledao previše zloslutan, baš da bi se оп predupredio, mora se razrnišljati i o takvirn mogućnoslima. Sve oslalo. u ovom momentu je шапје bilno.

Svet 27.11.1995.

3