Svet

POSLEDNJI NACISTIČKI MOHIKANAC: ERIH PRAJBKE

Prlredila: Nataša Covin

Kako su Argentinci izručiU Nemcima zloglasnog vodu SS-a odgovornog za masakr 335 civila u jodnoj pećini kraj Rima 1944.

itavih pola veka živeo je bivši nacistički SS vođa i ratni zločinac Erih Prajbke (82) pred oči—■■■—— ma javnosti. Uprkos učešću u zverskom masakш nađ civilima u Italiji za vreme П svetskog rata nikada ih шје poricao niti vođio tajni život prognanika, Nedavno, 15 meseci nakon ргvih napora da se konačno izvede pred sud, jedan argentinski apelacioni sud oboriće zahtev тге njegovo izručenje Italiji. Odmah zaћтп Nemačka će tražiti njegovu ekstradiciju u nameri da mu se sudi za počinjena ratna übistva. Prajbke se već izjasnio da ne namerava da se suprotstavi ovakvoj odluci, Njegovo izručenje se prošle nedelje i desilo. Bivši posleratni britanski zatvorenik, Prajbke, priznao je svoje učešće u egzekuciji 335 civila u Ardetinskoj pećini u blizini Rima 1944. godine. Pobegao je iz zarobIjeničkog logora 1946. g. i do 1952. se skrasio zajedno sa ženom i dvojicom sinova u skijaškom centra Anda u gradiću Bariloče. U jakoj zajednici nemačkih iseljenika (250 članova) u kojoj su se našla još nekolicina ratnih nacističkih zločinaca, Prajbke je uživao reputaciju uglednog građanina nikad ne krijući svoje pravo ime ili prošlost. Njegovi sugrađani koji su kupovali razne delikatesne proizvode, dimlje.no meso i sireve u "Bečkoj delikates radnji" (Prajbke će je dr-

žati od 1950. do 1960) nazivali su je nonšalantno "Naci delikates'’. Prisećajuđi se 15-godišnjeg zajedničkog života, jedan stanovnik Bariločajerekao: "Jedan moj prijatelj uobičavao je da kaže kako je übeđen da Prajbke još uvek negde u svom ormarn drži Hitlerovu sliku, ali istovremeno drži i najbolju delikatesnu radnju u mestu-" Konačno, u maju 1944, g. TV ekipa američkih vesti tajno obaveštena od strane centra za lov na naciste "Simon Vizental” uči če u trag 82-godišnjem Prajbkeu. Na sva postavljena pitanja ovaj okoreli zločinac odgovarao je zapanjujuči nađmeno - da, on je*bio Erih Ргајbke, bivši oficir SS. Da, istina je, takođe, bio je učesnik Ardetinskog masakra. "Pa i sami znate, takve se stvari dešavaju u ratu." Prokomentarisao je on. "Otkriče” Prajbkea na američkoj TV izažvače legalno potezanje konopca između strana zainteresovanili za njegovo izručenje. Italijansko Minislarstvo Pravde če biti prvo u takvom zahtevu ističuči da

Prajbkeu treba da se sudi u zemlji u kojoj je i počinio svoja zlodela. Prošlog maja, nakon Sto je slučaj bio na sudovima godinu dana, jedan argentinsld federalni suđija če udovoljiti italijanskom zahtevu. No, рге nekoliko nedelja apelacioni sud poništava ovu odluku s obrazloženjem da je delo (ratna übistva) za koje bi trebalo da mu se sudi - zastarelo. lako Italija još uvek ne odustaje od Prajbkea, on sam se odlučio za izlazak pred lice pravde u svojoj rodnoj Nemačkoj. "Više rmarn poverenja u nemačku pravdu nego n italijansku, pogotovo jer sam i sam Nemac ", kaže Erih Prajbke. "ZeHm da otputujem u Nemačku što moguće." Ukoliko suđenje nakon izručenja bude usledilo, tužilac če imati krunski dokaz sa Prajbkeovim potpisom. Prema ovom doktmentu iz 1946. g. za svakog übijenog Nemca, njih 33 (u ргеthodnom partizanskom napadu u nacistički okupiranom Rimu) 10 Italijana je moralo biti übijeno za odmazdu. 24. marta 1944 g. Prajbke, tada 31-godišnjak, zajedno sa svojom jedinicom pomogao je u

prikupljanju zatvorenika već osuđenih na-smrt. Da bi ispunila kvotu od 330 Ijudi, jedinica je рокирДа i zalvorenike koji su čekali suđenje plus još 75 Jevreja. Pod svetlošću dana svih 335 muškaraca uključujući i katoličkog sveštenika i jednog 14-godišnjeg dečaka krenulo je u svoju smrt ka Ardetinskoj pećini. U grupama od po pet, svezanih гики iza leđa, smrt ih je pokosila hicima u potiljak. Uprkos priznanju na papiru (prethodno pomenuti krunski dokument iz britanskog ratnog zarobIjeništva) i skorom javnom priznanju na američkoj TV, Prajbke insistira da nema svrhe za njegovo suđenje, јег je on u ratu samo sledio tuđa naređenja. "Osećam se poput poslednjeg Moliikanca. Nerna \iše nijednog živog svedoka koji bi o ovome mogao još ponešto reći." izjavio je Prajbke jednom novinaru. "Moji suborci i ja smo želeli da se suprotstavimo egzeknciji civila, по mogli smo samo da biramo između izvršiiaca ili da se i sami nađemo na listi osuđenih." Prajbke krivi svog bivšeg pretpostavljenog pukovnika Herberta

Kaplera koji je osuđen na doživotnu robiju 1948. i proveo u zari’oru 30 gpdma, sve do svoje smrti. Citavu prošlu godinu Prajbke je proveo u kućnom pritvoru u stanu jedne trospratnice (koji poseduje od 1955. g.) u Bariloču. U ovom inače mirnom i druželjubivom gradiću raspoloženja građana prema sopstvenoj prošlosti su prilično podeljena. Tek prošle godine Opština grada donela je odluku o proterivanju nacista iz svoje sredine. U neku raku komentar jednog građanina objašnjava sporost donošenja takve odluke, tačnije, odnos meštana ргеma trađicionalnom pružanju gostoprimstva (utočišta) nacističkim ratnim zločincima. Klaudio Pezoh (40), predsednik lokalnog italijanskog udruženja, priseča se kako je jednom kao dečak naučio trik od Prajbkea. On se dalje pita: "Sta to govori o zajednici grada BariJoče kada prihvata osobu poput Eriha Prajbkea? I ne samo njega već i imroge slićne njemu? " Odgovor je možda dovoljno jasan u kampanji mnogih meštana protiv Prajbkeovog izručenja. U

njegovu odbranu oni iznose osobine Prajbkea kao uglednog i primernog građana i dobrog suseđa zbog čega bi trebalo da ga tužioci ostave na miru. "On nikada nije ništa krio, nikada tajio svoje ime, putovao je u Evropu kad god je to želeo i ovo što se sada dešava, ostavlja većinu sa otvorenim ustima od iznenađenja", kaže Mario dela Hana (67). "Sve ovo neće vratiti mrtve, ali će narušili mir i harmoničnost Bariioca," Naravno, ovi argumenti neđe pokolebati osećanja mnogih rođaka žrtava masakra u Ardetinskoj pečini. "Za nas godine nisu prošle" kaže Đulija Spizićino; žeaa koja je izgubila sedam članova porodice u masakru. "80l je isuviše jak." Zajedno sa ostalima koji su izgubili svoje najđraže u ovom masakru putovala je prošle godine u Argentinu da apeluje za Prajbkeovo izručenje Italiji. A mladi Italijan Марко Đustinijani zaključuje i izražava sveopšte raspoloženje rečima; "Naša je dužnost da iznesemo istinu па videlo... da nikada ne zaboravimo svoje dedove."

27.11.1995. Svet