Svet

podržati, јег je to mnogo jeftiuije, nego da gradi na primer, zaobilazni put i pruge, što košta pet puta više. • Od čega bi zavisilo da li bi Jugoslavija bila primljena u program "Partnerstio za mir"? To zavisi isključivo od Srbije i Cme Gore. Ako ne žele saradnju sa NATO paktom, ne žele u program "Partnerstvo za mir", ne žele u evropske reintegracije niko ih na to neće terati. Ali, ako je to rezultat svesne odluke naše politike, jer ćemo, jednostavno, sesti i izračunati da nam je to sto puta korisnije nego da ne uđemo u te stvari, onđa mi nemamo, zapravo, šta da damo, nego obavljamo jednu korisnu razmenu dobara, društvenih, političkih i drugih. Videli ste i vi sami, kroz te programe "Partnerstvo za mir", liko ne traži nikakve baze, a mi nismo ni nuklearna sila da moramo da demonstriramo nuklearno oružje. • A gubljeuje dela suvereniteta zemlje? Danas sve zemlje, uključivši i jedinu preostalu svetsku velesilu, SAD, imaju ograuičeni suverenitet. Reč je o takozvanom funkcionalnom suverenitetu, јег ta ograničenja nisu nametnuta tim zemljama spolja, već su rezultat svesne odluke njihove unutrašnje politike da se ustupi deo apsolutne suverenosti u ime nekih ekonomskih koristi, bolje bezbednosne saradnje ili nekili drugih zajedničkih projekata. Pravo da vam kažem, ja mislim da je najveće ograničeuje suvereniteta ako naša zemlja spadne na nekoliko milijardi maraka vlastitog novca, umesto da ima nekoliko stotina imlijardi maraka. Ograuičenje suvereniteta je ako rni, kao država, ncmamo da kupimo benzin, ako ne možemo da prodajemo uaše proizvode po Evropi. Dakle, u odbijanju inlegracija svake vrstc, geopolitičkih, ekotiomskilt, kulturnih, bezbednosnih, leži danas, па kraju dvadesetog veka. ograničavanjc suverbaiteta, a ne u prihvalanju tih reiutegracija. I la teorija da

če sad Srbija inorati nešto da poklekne. da drugome da bog zua šta, da bi ušla u program "Partnerstvo za mir" - to je najobičnija glupost ili zlouamerna interpretacija ultranacionalista. Sta je Makedonija dala tiihe što uiazi u program "Partnerstvo za uiir"? Sta su dale istočnoevropske zemlje koje žele da uđu u taj program? Ništa, dobile su samo pomoč. • Da li je korak ka tome bila pomida crnogorskih vlasti da NATO-paktu da luku Bar da je koriste za mirovnu operaciju u Bosni? Jeste. To je bio jedan od mogučili koraka. On nije realizovan zato što če NATO doći u Bosnu ргеко Mađarske, ah to je bila jedna sasvim korisna ideja i ponuda. Samo, da se rđavo ne razumemo. Ja ne mislim da Srbija i Cma Gora, oduosno, SRJ, treba pod hitno da pišu molbu za prijem u NATO-pakt, u "Partnerstvo za mir". To će doći samo po sjbi. Mi treba prvo da redefinišemo našu ulogu na Balkanskom poluostrvu, u jugoistočnoj Evropi, da ostvarimo niz manjih aranžmana u oblasti regionalne bezbednosti sa susedima, i time će se steči uslovi da uđemo u širi program "Partnerstvo za mir". • Da U to zuači da je došlo vreme da se, ovde, definiše nova nacionalna i državua politika? To je ključno pitanje za uspešnu ili neuspešnu budučnost Srbije i Crae Gore. samiin tim i srpskog naroda u celini. Budući da i dalje ostaje na suazi ideja da se Balkan treba stabilizovati jedpom јакош ccntraluom državom. tada ne više unilamom, već sve ide na varijaulu saveza uovili država - Srbija i Crna Gora, odnosno SR.T, imaju izuzetnu šansu da se, što zbog svog položaja, što zbog svoje veličine i ekouomske snage, potvrde kao novi integrativni faklor naßalkaou. U samom startu stvaranja по\е |xililičke, bezbednosue i ekonomske arliilekture Balkaua, Srbija, Crua Gora imaju prednost i zbog razriih interesa koji su, ipak, nmogo u našu korist.

Otuda, prioritet srpskog nacionalnog interesa treba da bude da Srbija bude opaj koliezioni faktor na Balkanu, koji će držati na okupu, zajedno sa ostalim narodima.

celo ovo trusno područje, obezbeđivati jednu dugoročnu stabilnost - geopolitičku, bezbednosnu, ekonomsku i svaku drugu. I iz tog nacionaluog interesa mi možemo posle da crpimo razne prednosti, a naš nacionalni ponos, umesto u borbi za teritorije, Ireba da iskazujemo u borbi za što bolje proizvode, za što bolje puteve i druga dobra. Podsetimo se Sta su Japanci i Nemci uradili sa scojim nacionalizmom. Oui su smogli suage da se obračuuaju sa ckslreinnini nacionaiiznioni, a svoj nacionahii ponos prelvorili sli u uajbolju robu, u dobru geopolitičku saradnju-i u jaku valulu. Ja misliiii da je lo prilivatijivo

za sve građane Srbije koji žele da se oseeaju dobro kao Srbi, Za suažan proevropski zaokret Srbije očekujem da se uspostavi пека vrsta konseuzusa, ue koalicija, unutar miro\'tiog lobija u Srbiji, u kojem, verujem, preovlađuju sličue ideje koje sam ovde vama izneo. Kad kažem mirovni lobi, mislim na četiri ili pet političkili stranaka, koje se po nekim pitanjima i razlikuju. To su SPS, Nova demokratija, SPO, Građanski savez, JUL. Vojvodanski reformisti. Tu je i Mičunovićev Demokratski centar, zatim niz manjih nacionalnih stranaka, kao što su one vojvođanskih Mađara i Muslimana iz Sandžaka, pod vođstvom Rasima Ljajida. • Kada će Jugoslaviji biti ukinute sankcije Saveta bezbednosti UN? Sankcije će biti ukinute, kao što stoji u slovu dejtonskog sporazuma, mesec dana po izborima u Bosni. To je, takođe, jedna preduost koju je Srbija izborila u pregovorima, јег je prethodna formulacija bila da sankcije budu suspendovane, a ukinute tek kada bude implementacija mirovnog sporazuma na terenu. Dakle, ostvarivanje mira nije samo naš teret, uego na tri strane. • Sta se podrazumeva pod "spoljnim zidom" sankcija i kada će on pasti? Pod "spoljnim zidom" sankcija podrazumeva se onemogućavanje pristupa najkvalitetnijim međunarodnim izvorima finansiranja i evropskim integracijama. To je stavljeno kao dođatna mera onim rezolucijama kojima su uvedene sankcije. Ja mislim da će Srbija smoći snage i mislim da je i predsednik Milošević to najavio, da se ide u stvarno pune evropske reiutegracije, koje podrazumevaju rešavanje problema koje sam spomenuo, uključivši i kosovski. i ja misliin da će taj "spoljni zid" sankcija u dogledno vreme pasti. Ja ue prognoziram ali za jedno pola godine, godinu, dve. Videćemo kojim tempom će to ići, jer zavisi i od drugih straua. Znate, albanska strana odbija bilo kakve o/.biljne pregovore i razgovore sa srpskom strauom. To kažem kao čovek koji je stvarno dobro upitćen u te probleme.

Neka praznik ostane

Piše: Aleksandar Vulin

MOVEMBAR g ovembar je j poznat po I snegu, sviJ njokoljima, |f hladnoći, faI brici suhomesnatih proizvoda i naravno, po praznicima. Kakvo vreme ide. izgleda da je ovaj novembai' poslednji praznicni. Rešile se skupštine sa vladama da toj nezdravoj praksi stanu na put. Vala baš, slaviti praznik nepostojeće države glupost. Ono nije da nećemo kontinuitet sa tom zemljom. Mile su nam i njene po svetu rasute devizne rezerve. A ni one ambasade 'i rezidencije, trgovinška predsta\ ništva sve je to prihvatljivo. Samo prnznici i dugovi nisu. To

ne, moramo poćeti iz početka. Mada lakše bi bilo da nismo ni počinjali. Ipak, sve se nešto mislim da i skupŠtine i vlade n stvari potajno simpatišu onu prošlu. Potajno јег da to rade javno teško bi ušli u skupštinu a još teže u vladu. Zato se ipak, ovaj praznik praznuje, Zlobnici tvrde da postoji i jedan mnogo preči razlog. Okruženje tj. diplomatija. Naime, za ovih par dana (neradnih) bilo je i mnogo onih koji su praznik proveli radno. Takav priliv svežeg i ničim izazvanog kapitala bratske susedne zemlje nisu mogle ni da sanjaju od bilo koga drugog.

Putovalo se i izdašno pomagalo, ugostiteljstvo, prehrambena industrija. zabavljačka, saobraćaj i veze. Jednom rečju melem na ranu. I pravi način da nas susedi cene i vole. Stvamo kad bolje razmisiim što da ga ukidamo. Svima prija. Uvek budni građani mogu da otpočnu, vlade i skupštine danu dušom jer novine ne izlaze. Biznismeni krenu put komšiluka svi srećni. A ako ga ukinemo: budni građani još budniji, novine izlaze, skandali u vladama i skupštinama, biznismeni posećuju jedni dmge a okniženje šalje diplomatske note. prekida odnose i tuži nas da

sprečavamo slobodnu trgovinu. Bolje da ostane. lIIRIŠ Neraa dana da se neko ne doseti kako je lako ući u kapitalizam i kako bi to trebalo brzo uraditi. Vidim da se javljaju i neki profesori sa sjajnim rešenjima. Uvek su oni mislili da je to potrebno i bitno samo nisu imali vremena da to i javno kažu i urade. Eh, taj nedostatak vremena. Ipak, postoje i druge priče. U Francuskoj zemlji neobičnoj, čitava privreda prestala da radi. Nisu u pitanju sankcije, čak nije ni praznik. Pa, zašto onda toliJd narod ne radi a žive u blagoslovenom -sistemu - kapitalizmu. Razlog se može svesti na jednu stai'oraodnu i kod nas prezrenu reč, STRAJK. Za neupučene radnički bunt što bi prost čovek rekao obustava rada. Digla se dakle, cela zemlja protiv socijalnih reformi. Ko bi to rekao? Zar se u tako savršenom sistemu ne vodi računa o

Ijudima. Da je onaj profesor juče umro ne bi to znao. Sada zna pa neka se ravna. Ipak, ako bi se sve te sjajne ideje sprovele bar bi po jednom kriterijumu bili slični Francuskoj. Strajkovi su i kod nas izvodljivi. Ali, zar je to profesoru važno. Kapitalizam kako to gordo zvuči. ■V CE Pronašli su Ce-ov grob. Za mlađe koji taj deo istorije ne pamte a sad ga sigumo i ne uče, Emesto Ce Gevara je bio Агgentinac, vođa kubanske revolucije. komunista, idealista, lekar, ministar, i poginuo je mlad. Do danas je ostao legenda svuda u svetu. Njegove slike se nalaze na majicama, pločama, priče o njemu se još pričaju. Sahranjen je u Boliviji i to smo saznali pre par dana. Pokopan u masovnoj grobnici Ernesto je svoju poslednju revoluciju završio. HASTA LA VICTORIA SIEMPRE. Do konačue pobede.

PROLJEĆE JE 13-og U DECEMBRU ILI BILOKOGDRUGOG B.DŽ.ŠTULIĆ

LEVO OD ВДЈА

12

ВДТOМIВ TANiĆ, NOVfl DEMOKBATUfI: SBBUA Nfl ZflPflDU!

11.12.1995. Svet