Svet

OVO JE VAŠA BORBA DALA

Govoreći na temu bezbednosti, Slobodan Milošević i Nikola Koljević su prema svom narodu, što je i pnrodno, bili još velikodušniji. Foručili su im da mogu da odu ili da ostanu u Sarajevu. Galantno. Ima li išta lepše od mogućnosti izbora? To se zove sloboda

AMERIKANAG U PARIZU liL« ne koji sli rat poveli, danas slavimo zato što su za mir. Od onih koji su bili za mir, malo je ko preživeo. Njih danas ne pominjemo. Kamoli, slavimo. Sećanje па njih smatra se nepriličnim? konzervativnim i retrogradnim. Mi moramo gledati u budućnost u koju će nas povesti oni koji su preživeli. Za njih su ovi drugi poginuli. "Ovo vam je vaša borba dala..." Steta što izbori u SAD nisu bili 2 years ago. Rat je mogao biti već odavno završen. Mada. Sudeći po tome da su kao jedine žrtve, prilikom svečane ceremonije proglašenja mira, pomenuta dva francuska pilota, rat i nije bio toliko strašan. Još kad se ima u vidu da su piloti posle svega dobro i zdravo, možemo se poslužiti starom floskulom - važno je da je happv end! U moje \тете toga već nije bilo. Zato moram da pitam starije. Da li se ono gde su sedeli lideri bivše Jugoslavije, prilikom svečanosti u Parizu zove "magareća klupa"? Ili je to nešto drugo. Alija Izetbegović je pomčio da se bezbednost ima garantovati svima koji budu poštovali zakone BiH. Glas sa Pala je izjavio. "Ako ja neću Aliju za predsednika.iiema te sile, nema tog Dejtona!" Nema ni bezbednosti, momak. Nešto kasnije Alija je bio još suptilniji. Ponovio je da Srbi nemaju rašta strahovati, da im onJično garantuje sva prava. pre svega da budu kažnjeni. "Krivci imaju pravo na kaznlt" - podšetio je Izetbegović. Mnogi se pitaju po kom to kriterijumu će biti identifikovanje kiivih. Ako bi početni postulat bio đa je Alija Izetbegović nevin, onda bi se to moglo smatrati lepim obećaojem. Manje nevinih od njega, teško.bi bilo pronaći. Svi sii hii. Govoreći na istu temu bezbednosti. Slobodan Milošević i Nikola Koljević su prema svom narodu. što je i prirodpo, biii još velikodušniji. Poručili su is Ha mogu da odu ili da ostanu u Sarajevu. Galantno. Ima li išta lepše od mogućnosti izbora? To se zove sloboda. (Ne znam zašto mi ovde, pada na pamet čuvena situacija, kad se zateknete prignječeni pod nečijim telesom u vozilu GSP-a, pa kad se vlasniku te mase obratite rečima: "Da li biste mi. mohm Vas, oslobodili dušnik vaše štikle?", a on vam uzvrati. "Ako ti se ne sviđa vozi se taksijem".) Mnogo je analiza palo na temu ekscentrične odluke našeg Predsednika. da se, iz Pariza, svom narodu obrati "in english". Teško je proniknuti u tu vrstu domišljatosti koja izrodi ideju da tamo gde svako govori na svom jeziku govori tuđim, a da taj pri tome nije čak ni jezik domaćina. Izgleda da su ipak, najbolje procenili smisao tog poteza, Srbi na Palama. Prema izveštaju jednog laeogradskog radija toga dana građani Pala su se zdravili po ulicama izgovarajući "heloul". Da se malo i oni prave "englezi". BUOILIBIO eđu neznaiicama se još vodi bitka šta je bolje - dmštveni ili privatni oblik svojinskih odnosa. Među ostalima, ta diskusija je odavno završena. Ne bi se moglo smatrati nenormalnim da-ja, kao čovek koji nema blagog pojma o ekonomskim naukama. podržavam društvenu svojinii. Ali, kako bi se mogao oceniti slučaj ekonomskog stmčnjaka koji bi se sa mnom složio. Takve pojave, nezabeležene u modernoj istoriji, kao što su ekonomisti koji se zalažu protiv privatizacije, Jjudi koji izbegavaju vređanje, benigno zovu - FENOMENOM. Takav fenomen, otvara šire rasprave. Recimo, otkud toliko velikih ekonomsldh sttučnjaka u zemlji propnle ekonomije? Šta s - 6 proučava na ovdašnjem Ekonum-

Plše: Olja Bećković

4.urn i'akultetu, iiaša, ili, nečija tuđa ekonpmiia? Koie usjove treba da ispuni i šta treba da zna "najbolji' student tog fakulteta? Ne bi li bilo prirodno da Ekonomski fakidtet uloži javni protest protiv besmislenih rasprava; Privatizacija da ili ne? Da li bi se lingvisti oglasili ukoliko bi na dnevni red stigla rasprava da li se piše "bio", ili "bijo"? TRUUMF NAIGORIH ĐAKA riča se ovih dana, po gradu. o nedavno održanoj proslavi povodom jubileja jednog od fakulteta sa ovdašnjeg Univerziteta. Priča se da su proslavi, kako i protokoli nalažu prisustvovaii mnogi visoki državni funkcioneri. Izostao je, uprkos očekivanjima, samo jedan, skoro Najviši. Navodno. da razlog ovog izostanka, leži u tome, što je baš taj, skoro Najviši, bio, skoro Najgori student istog fakulteta. Ako je to tačno, ja mu se divim. Mnoge njegove drugare takvi detalji ne ometaju. Nije malo, zadržati stid, bar pred profesorima. Nije ott jedini najgori, a ispada da je jedini koji se toga stidi i seća. Veći gest, ukoliko je priča tačna, imenovani funkcioner, koliko ja. znam, do sada nije napravio. Rado ću ga pamtiti po tbme. PRSTEN NA TREGEM alo, malo pa na oteklom prstu nekog funkcionera. na mom TV . ekranu ukaže se - pisten. NE burma, nego ONAJ. Onaj debeli, pa sa četvitastini kamenom, pa zlatan. Ta pojava me fascinira pre svega kao ženu. Imam nekoliko pitanja. Da li se neka žena udala za tipa koji je i pre braka imao prsten, ili ga je ovaj nakarikao tek pošto je kuća biia puna dece? Kako se može razumeti pristajanje na život sn čovekom koji nosi prsten, osim - zbog dece. Nema te love za koju bi neka žena trpela da glo ;.i takav prsten. Samo zbog dece.

Pnmet uz prsten ne ide. Štn je onda? Rnzmišljnla sain o toj stvari i na ovnj nnčin. U vnnjein nn one koji nose prsten moglo bi se doc bitnog raščiščavanja unutarpnrtijskih redovn. U smern, Covek sn prstenom, u partiji građnnske opci opredeljenjem za povratnk u Evropu, teško đa im da trnži. Kao što ćovek bez prstena teško može dat kao uverljiv, u partijama cvetnih dezena, \a toj os mogle bi se praviti i buduće koalicije. Teško da i biti dubljih programskih razmimoilaženja među "р našima", "beločarapićima", "prednje-zlatnim plom ma" i "muškim kolestonašima". Okupljajte se, dnr zajedno ste jači! BIŽUTERUA red kraj godine, među шш anketama, sigumo će se naći ше za jednu na temu "najelegantr dama protekle godine. Bojim se c vrh te top-liste držati cinično ovd: dame zadužene za brigu o izt cama. Verujem da se po sportskir lama gde zadužena ministarka sporadično na' podeli humanitarnu pomoć, vlada velika napetc hoće li joj sa uveta zveknuti minđuša? Pretpostav da bi se onaj najbrži, koji bi minđušicu prvi doće imao čemu radovati. Mogu da zamislim kako nesre već na prv'i pogled mogu napraviti preciznu raču koliko bi se mleka. ćebića, čarapa i gaća, moglo k za tu jednu šubaricu kojom je dama ukrasila gla’ koja joj mnogo briga zadaje, preteći da spr prilikom savijanja da iz kutije izvadi "humanii pomoć”. Xekad je bilo da se glavni zgodici. nalaz pod jelke. Domaća stvarnost je’dmgačija. Ono što paketićima, ne može se ni blizu uporediti sa sja: blještavošću i zveketom samih jelki. Nema zemi skupljim drvetima. Ne kažem da te dame treba da daju svoje. nan kad se ima u vidu sa kojom su mukom ta k zarađena, zalažera se za malo otmenosti. Dakle, bii u uajmanju niku otmeno ne impresionirati a pnim što ti imaš, a oni nemaju, uta-ta! Mogu samo pretpostaviti. koliko su , ,-e brotvorke" rnzočarane izgledom gospođe Sa Ogar.i. iKo li joj je frizer? Što se ne of-i i’. : л ој је sve na njoj sivo? Kakvn je to žena knc: je nj pnmečuje? Je Г ona čulada je svetski trend jnrko < karmin?) Možda treba razmisliti o tome da gospođa I ZNA zašto tako izgleda. Bar u onoj meri koliko :x gospođe ne znaju kako izgleda to kako one izgiei NOVIPRILOZI araan sam mislila da je sluč Živorada Minovića pao u zabon uđoh u kafanu. Tamo se za s čudu ne mogu načuditi. Do d Lipravo stigla "krunska inform; Po Žiku je. onomad, stigao Iščuđavanje je trajalo nekoiikc "Zafcuni se!", "Ne mogu da verujem". "Koga. bi hapse fičom?" "C. c, c, c." Priča dokazuje da je slučaj "Minović" skanaa sa koje god strane pogledaš. BURE BARUTA eđu događajima protekle godine, će se moći zaobići predstav a baruta" (JDP - režija, Slobodn i ovski). Dragan Mićanović. Milica jlović, Sergej Trifunovic. Ni Glogovac. Dragan Jovauovic, ! Šušljik, Tamara Vučković... Ti Ijudi su događaj. Uzbudljiv i neuporediv■. Idite u pozorište. Samo da im zavirite u oč voljno de biti samo da dozvolite da vas oni okrzi gledima, da im se ustupite na dva sata. Videčete koji bi možda, mogli da se predstavljaju kao "dec u drugoj zemlji i pod drugim okolnostima. Uos idite da vidite Sta sve znaju Vaša deca. Koliko rasla, šta su sve za kratko vrcme morala razumeti, ste Ih naučili. Suočite se sa buretom bamta. Pokušajte da igrate igra "Хе razumem pređs Uveravam \ r as da vam neće uspeti.