Svet

\y

NEHOLIHO OT'RRICA

ije valjda da treba još Jednom da Vam pišem ko je dao "Studio B". Normalno da ne treba.

Dragan Kojadinović sa Ovim, naposletku i zvaničnim uletanjem Skupštine grada u "Studio B", naravno, nema ništa. Kao ni onomad. 1993. Zaprepašćen je. Čitam da sad ide na biro rada. Jadan Dragan. Hoće li preživeti? Nije ni slutio da kad nekome nešto daš, taj hoće ı da uzme.

Šta kaže Dragan o svom nasledniku, ovog puta, gle zanimljivosti, Dragiši. Ima dosta kvaliteta, ambiciozan je, uporan, dobar organizator, i mislim da će uspeti kolektiv da organizuje. (Telegraf)

Novi direktor — Dragiša, odgovarajući na pitanje novinara zašto je prihvatio ovu funkciju, kaže:"To je hrabrost i ludost, i moja glupost koju sad tek vidim. Ja sam čovek koji je ovde banuo iz sportske redakcije i potpuno sam nepismen."

Dirljiva je ova Kovačevićeva izjava. Govori o velikoj usamljenosti. Da je imao prijatelja možda bi mu ranije rekli nešto o onome što on tek sad vidi.

Bilo je još uzbudljivih otkrića na temu podržavljenja "Studija B". Negde sam pročitala ı to da je režim ovim potezom pokazao svoju hrabrost. Ja sam do sada o ovoj vlasti imala sasvim drugačiji utisak. Teško je razumeti da bi ovako prosperitetnoj ı uspešnoj vlasti bilo potrebno da se služi takvim erubostima kao što je uguravanje buđavih krpa u sve rupe iz kojih bi neko mogao zapištati na temu cara i kozjih ušiju. Uostalom. zar slobodni mediji nisu prioritet svakog komumističkog društva? "Uvek bili dušo" — stiže odgovor.

Čemu bi se mogli iskrenije čuditi: što je vlast bahata. ili što se Ima nad kim bahatiti? Što se ima nad kim. do mile volje bahatiti!

Mada. Nije da nije bilo otpora. Ne može se reći. Skoro dve stotine ljudi u glavnom gradu okupilo se 1spred palate "Beograđanke" da osudi ovu akciju. Posle se još nekoliko stotina potpisalo na peticiju Za OSlobađanje "Studija B". Čak je održano i jedno protestno veče. Nije to sve. Najbrojnije opozicione stranke Srbije izdale su saopštenje da će bojkotovati ovu stanicu sve dok se ne ispune zahtevi demokratske javnosti. Mislim da je bojkot trajao ı više od jednog celog dana.

Neverovatno je da je sva ova sila pritisaka ostala bez rezultata. Zapanjuje tvrdoglavost i inat režima — sav taj strašni presing izdržati ı ne pomeriti svoju odluku ni za pedalj.

Elem. Na protestnoj večeri emitovan je filmski zapis o tome kako je "Studio B" preuzet po kratkom postupku. Nadam se da ćete jednom to videti. Mosglo bi se pričati o raznim stvarima, ali ovog puta mi se čini da Je važno da se kaže nešto i o onome što nije Čisto u domenu bahatosti režima. U jednom delu filma, kada je već cela stvar obavljena pojavljuje se dosadašnji direktor Milorad Roganović. Obraća se informativnoj redakciji. Govori ono što je već svima Jasno ı saopštava im da on u novim okolnostima više tu ne može ostati. Onda se probija jedan glas, koji kaže: "A šta mi sad treba da radimo?" ~

Za mene lično, na tom pitanju počinje i završava se sva priča o slobodnom mišljenju, novinarstvu, medijima, bilo čemu slobodnom — "A šta mi sad treba da radimo"?

Biće da je to jedno od najpopularnijih pitanja na ovim prostorima proteklih 50 godina. Zato ovde uvek ima samo jedan Gazda. Onaj koji zna šta ONI sad treba da rade. Ovo pitanje se pojavljuje, uvek i bez izuzetka, u istom obliku: Šta MI sad...? Već sama pretormulacija lične zamenice i postavljanje pitanja: Šta JA treba da

radim?. predstavljala bi veliku odvažnost. Koliko je tek -

onda daleko situacija u kojoj je novinar, kako sa samim sobom, tako i sa svojom profesijom, već u toliko harmoničnim ı SLOBODNIM odnosima, da ne samo Što sebi govori "JA". već ı bez-pitanja zna šta mu je činiti. Daleko je. beše, sunce.

U citiranju reči Dragiše K.. omaškom je došlo do izostavljanja reči "politički". Dakle. Dragiša je izjavio

\

|

Olja Bećković Dragan Kojadinović sa ovim, naposletku i zvaničnim uletanjem Skupštine grada u "Studio B", naravno, nema ništa. Kao hi ohomad, 1993. Zaprepašćen je. Čitam da sad idle na biro rada. Jadan Dragan. Hoće li preživefi? Nije ni slutio da kad nekome nešto daš, taj hoće i da uzme.

da je "politički nepismen". Izvinjavam se čitaocima ı 9. Kovačeviću.

STR SANJAM A ŠTR MI SE DOGRBAR

obrivoju Budimiroviću Bidži miko nije potreban da bi bio superioran i duhovit. i

U razgovoru za list "Argument". Bidža se poverava novinaru: "Ne erna sekiram se mnogo zbog svih tih tračeva o meni, pa sam do te mere zeznuo u emisiji 'Studija B” voditeljku Olju Bećković, da je morala napustiti studio. Ona je mene želela da zeza, da omalovaži i izigra, misleći da sam glup i naivan, pa je dobila ono što je tražila":

Nema razloga da ne verujem da je sve bilo baš tako kao što Bidža kaže. Poslednja sam koja bi mogla poverovati da je Bidža čovek koji bi se služio lažima, a pogotovo bez ikakve potrebe. Nije mi ni na kraj pameti

da osporim ijedan detalj iz Bidžine priče. Mogu da

zamislim koliko mi se krvi napio, kako mi je superiorno doskakao i kakvog je to maha uzelo kad me doveo do toga da napustim studio. Mora da je bilo žestoko. Dileme nema — Bidža je u toj emisiji bio. Na žalost bez mene. Veoma mi je žao što nisam imala tu čast da upoznam 8. Buđimirovića i što on nikada nije bio u emisiji koju sam ja vodila. Ovi podaci, naravno, ne dovode u pitanje verodostojnost Bidžine izjave. Pogotovu ako je štamparskom greškom izostavljen mali naslov ŠTA SANJAM. a šta mi se događa.

NE DR, MICR!

jednoj tv-emisiji emitovana j(e- IRe= pottaža o meštanima izvesnog sela: koji poslednjih godinu dana. žive bez vode. Zašto? Zato što Mića ne da vodu. Ko je Mića? Niko – Mića. Mića

je Mića. Ali u Mićinom dvorištu Je smešten hidrant. | Mića ima ključ. I može da odvrne. ali ı da zavrne. Tako Mića nešto nije bio baš najzadovoljniji ponašanjem komšiluka ı godinu dana, evo, ne oprašta. Seljani pričaju da Je bilo toga ı ranije. da se Mića naljuti. ali bi ga obično prolazilo za dva-tri dana- Ne ı ovog puta. Sazreo Je Mića. Ukapirao da ima ključ! Toga nije bilo u reportaži. ali lako mi je zamisliti Miću kako sedi u napunjenoj kadi. pije vodu sa ledom ı gleda kroz prozorče kako nesrećnici dovlače kante ız susednog sela. Onda sveže okupani Mića upali telišku ı gleda komšu kako musav ı neopran daje izjavu za televiziju, a sve njega pominje. Miću. Pronašao Mića fom kako da postane poznat. Ko zna šta je sve u životu pokušavao, pa ništa. Onda mu se, Jednog dana, Javilo. Ko zna kako? Možda je gledao satelit pa provalio da ima jedan, isto iz nekog sela, koji je zahvaljujući tome što Je uspeo da umusavi lice celog jednog naroda. uspeo da bude slikan na svim svetskim televizijama. Onda Je možda ı razmislio dalje, pa došao do toga da taj narod za svo OVO „vreme nije uspeo da nađe nijedan odgovor na pitanje: "A što se ne umijete?", osim "Ne da, Mića". 1 tako je Mića odlučio da bude Mića za svoje selo. Njemu dosta.

Ova priča nije o Mićama. Nego o onima koji Miću (rpe.

IN: Mediji se ipak. upotrebljavaju u manipulativne svrhe. Svedoci smo da su se tokom ovog rata ınformacije izvrtale, čak izmišljale ı podmetale u cilju masovnog ispiranja mozgova, da se promeni mišljenje ı stav.

” Dr Nele Karajhć: "Nije se televizija morala mnogo truditi da ispira mozgove. Salim se.”

U jednoj od ove dve rečenice dr Karajlić ne govori istinu. U kojoj?

UZ"PRMPERS" U NOVI. VER

ešto sam razmišljala. Zašto "Pampers" pelene koriste samo bebe? Ako bi ozbiljno razmotrili slučaj. lako bismo se složili da bi ovo "Pampersovo" otkriće moglo postati i privilegija odraslih ljudi. a ne samo mališana, kako je to, do sada. bilo uobičajeno. Život u "Pampersu" bio bi značajno olakšan. Dovoljno je zamisliti koliko bi ova udobna pelena pojednostavila radni dan bilo kog funkcionera. Dugi sastanci, vožnje kolima. Evo bliži se Kongres SPS-a. Koliko će tamo biti govomika i koliko gostiju? "Pampers" bi i jednima i drugima značajno podigao stepen uživanja. Govornik bi mogao opušteno lamentirati, bez bojazni od fizioloških ograničenja, a jezivo zainteresovani gosti ne bi bili u frci da će na putu do. toaleta propustiti najbolji deo. Uostalom. ne bi li ovakva inovacija bila u skladu

» sa opredeljenjem za lakši korak u novi vek. •

Žž

KINESHR RAKIJA

i je privukao, i onda oštrim pokre- i

kao jato veselih vrabaca. i kao okrenuta palačinka poslušno skliznuli”

; strana..." i (Deo iz literamog rada dopisnika "Politike" Iz Moskve. na temu — Kineski restorani u Moskvi) ||

nazad, da im se dopeče druga

tom vratio od sebe oval s rakovima koji su skliznuli uz zid, poleteli uvis