Svet

osljednji put slavna britanska noVinarka, Teporter ; iji 1DSvet" prenosi UZ IZ-

do BZ a skraćenja i red

ay |i

ia JONI

0

i

|]

akci;Š-

nafih činjenica. Rođeni ste u Zagrebu 1924...

Da, u novembru mesecu.

• U našem se tiskn već moglo pročitati da ste dijce iz miješanog braka, tj. da rar je otac Srbin, a majka Hrvatica...

Jako sam ale: pitanje-1, molim te nie IO pital:, mah · početi tući! sam kazala: To šio je moj otac bio Srbin ništa mi ne smeta.

{ iv, Vrlo SE pOnOSim kao 1 SVOjDIIL

Sam svih tih

0

Kad sam, još kao devojka, mapuštala Jugoslaviju, rekia sam saina sebi: Dosta mi je repa, ne Želim biti iretirana Kao građanin dnigcs reda! No, Ipax, sigurno je da su moji počeci stvarali mene kao lićnost. Već sam se u svom ranom detinjstya OLDirala torne da me bio KO SVOjata. Krštena sam Kao prayoslavKa, alı sam, nakon ZaYVIšene pučke škole, nasfayia školovanje kod časnih sesta-2, katoikmia. SlaHi su metu Švajcarsku, tako da sam r3no naočija

podrijetjom?

iz Beograda. Zvao se Milorad Pavlović. Moja je porodica, s taGne strane, staIa srpsKa porodica.

& Zašto se doselio baš u Zagreb?

Kao mlad čovek došao je iz Franćuske da otvori predstavnišivo Francusko—5rpske Đanke. No, u Zagrebu je upoznao moju majKu, Sonju

<

Far

Trs. Ona je, kao ı njena majka, rođena s: Zagrebu, ali je poreklom iz Hrvatskog Zzagorja. Majka m+ je pričala Kako je, odlazeći na imanja svoga dede, uroznala kipara Antuna Augustinčića.

Prijatelj mojih roditelja, bankar dr Mikica Milošević, Koji živi u Beogradu, a amaterski se bavi antropologijorn, ispitivao je poreklo porodice moje majke pa je dožao do zakliučka da su se mrogi Zagorct doselili sa samosa juga Balkana. Na to am kazala: Zagcrci su, zDači, Vizantinci, pa nije pi čudo što tako dobro znaju VOditi politiku — ı Tito ı Tudman! A Tuđman, Kao što Vidite, umesto da bude ponosan žto su Zagorci Vizantinci, pljuje po Vizantiji, koja je koleyka naže, evropske civilizacije! + Nešto slično izjavili ste prošle godine za "Nedjeljau Daimacija", i moram reći da tc u dijelu naše javnosti nije baš bilo naibolje primljeno.

Ko ne veruje, neka ra7govara s tim Čovekom, dr

r

}s

a

BHSA TREHVEIZAN, dugogodišnja dopisnica "Pajmsa" iz Beograda kojoj je nako otkaziyanja akrediftiva u Srbiji 1984. godine britanska kraljica Elizabeta HE uručila __ Grden Britanskog i Gayrstva, najvece _ odlikavnmje ti DHiedimjemnorm kraljevstvu, u imšergpiti za zarrebački "Globus" qovori na svojoj burrui porodicmoj prošlosti, susretima sa Kkraliemi Petra EE KaogadorRevViGmKH. PišloševiĆegn, "ue iz rtnFi

i Pilasnm. te raziozizns "Rroterieanin" iZ Beograda pre dve godine:

Miloševićem, velikim bankarom 1 sjajnim, CiVilIZOV3– nim Srbinom. Možda baš to nekima ı smeta, što postoje 1 takvi, „pgcivilizovani, Srbi! Jednom mi je srpski predsednik Slobodan Milošeyić rekao, tobože pohvalno: Cujem da je važ deda ili pradeda bio veliki vojnik. Odgovorila sam mu: Vrlo sam ponosna što u mojoj Srpskoj porodici mije bilo nijednog. vojpika. Nikada se nisu Dorili, ali su zato stvarali novac na glupim ratovima! Bill su, dakle, ratni profiteri.

+ Na tu vašu izjavu da su Zagorci podrijetlom Đinautinci reagirao je izvjesni Vidović iz Minhena, čije je pismo objavio jedan naš tjednik. Znate li što je napisao? Ia se vama ta teza Syiđa samo zato Što ste i sami "rođena Bizaniinka", odnosno "prava pravcata Srbijanka". Moje pravo ime je Desanka Pavlović. Osnovnu školu sam završila na Pantovčaku, a zatim sam pohadala Školu časnih sestara na Sayskom pulu, neku Vrstu DTi-

valne gimnazije. BUa sam odlična učenica, tek bih ponekad dobila koju četvorKu. U katoličku škoju sam išla zato što je to bila tada najkvalitetnija škola u Zagrebu. U njoj se stalno molilo ı uyek sam morala stajati mirno. Kao pravoslavka, nisanı imala kompleks da sam poreklom drugačija od ostalih.

Ipak, bila je tamo jedna časna sestra, koja me je često prozivala, uvek želeći da me uhvati na nečemu. No, Ja nisam dopuštala da me bilo ko prisili da postanem neši!o što nisam. Ako je i bilo pokušaja da me u katoličkoj školi pridobiju na svoju slranu, kod mene je to uvek nailazilo na snažan otpor. Znate kako je to kad osećate prkos: ne može mene lako!

&+ Ako se ne varam, vi ste se ipak odrekli pravoslavija i opredijelili se za katoličanstvo, navodio zbog njegove uniycrzainosti? Odrekla sam se pravoslavlja. Ali to se nije dogodilo u detinjstvu nego tek krajem osamdesetih, negde u

doba antibirokratsks revolucije u Srbiji. Nisam mogla podnedi pripadnost Crkvi koja tako aktivno učestvuje u raspirivanju mržnje. A inače sam dugo vremena imala rezerve prema Prayoslavncj crkvi zaio šio se pravoslavni sveštenici nikada nisu usprotivili· komunističkom režimu. Pokazali su se Kao pravi Kkolaboracionisti.

+ Možete li opisati kako sic 1941. napustili Zagreb i preselili se u Beograd? Otišli smo u julu 1941.

kad su počeli pogromi Srba.”

Brzo smo se opredelili, iako smo, budući da mi je mama Hrvatica, mogli ı ostat. A mogli smo mirno otići ı u Švajcarsku... No, tako je odlučio moj otac. Bio je izuzetno moralan čovek ı smatrao je da nije etički da on uživa u Zagrebu dok njegov narod pati. Za mene i inog, brata, Koji smo Još bili deca, bilo Je vrlo teško odvojiti se iz starog životnog ambijenta.

+ Mora da je to proteklo dramatično.

Moj je otac podjednako voleo 1 Zagreb i Beograd, a isto tako ı mi, deca. Na moj poslednji rođendan u Zagrebu, u novembru 1940, otac je pozvao sve moje beogradske prijatelje s kojiina smo se redovao družili i međusobno se posećivali. Odlazili smo zajedno na Bled, u Novi Vinodolski...

Za nas pripadnik= više srednje klase to je bilo normalno. Poznavala sam i kralja Petra Karađorđevića; čak sam, kao. dete, odlazila kod njega u Dvor... Iz Zagreba smo, dakle, ctišH 6. jula 1941, elegantno, spavaćim kolima, gSOtovo nečujno. Jednostavo je toga jutra rečeno: "Večeras putujemo vozom u Beograd!" Moj je brat doslovce pokupljen s teniskog igrališta. Taj nasilni prelaz iz mirnog Zagreba u potpuno razrušen, okupiran, Beograd za mene je bio strašan. U vozu kojim smo puto-

H f

PI A ___ 48 |

O OON

'aoleyž

deyaripkraienat