Svet

mnogih Jugoslovena koji su

u potrazi za srećom pobegli

od nemaštine, bede ı rata:

Jedan od njih Je ı — "Crm" —

rođeni Beograđanin koji Je u

Holandiju otišao pre pet

godina „auto-stopom. Pre

nekoliko dana nakratko je. došao u Jugoslaviju — u me-

tahk limuzini. Obišao je

omiljena mesta gde je neka-

da izlazio, posetio stare dru-

gove ı vratio se. Neki "stari

drugovi” u međuvremenu su

postali novinari, pa je "Crni"

— uz molbu da mu se objavi

samo nadimak po kome ga poznaje uži krug prijatelja pristao da za "Svet" ispriča svoju priču:

U Amsterdamu je danas gomila Jugoslovena. To je zato što su Holanđani tolerantni, ne jure nas, ne teraju... Naši su provalili da šta god tamo uradiš ne možeš da

"padneš" (da budeš uhapšen

metra” (3 godine – p tvori su mm hotel: Imaš čak pravo na kurvu koja ti dolazi ako hoćeš: Zavisi sve, ali ako si "pao" zbog nekih krađa, otimačina "puštaju te pa Vide...

Naši ljudi se najviše bave prostitutkama. Neki naši iz Vrbasa drže mnogo devojaka, ı onda su došli neki drugi Vrbašani, klinci da m naprave sranje. Da im siluju devojke, da im otmu pare. A ovi su stariji momci. Kul. I "ladno je murija uhvatila ove klince zato što su maltretirali devojke... Koje legalno plaćaju porez i rade. I klinci su "popadah" ı dobih "tri metra" zbog toga. Kao makro ti si tamo Zaštićen. Imaš svoju kućicu, sa dva ili tri ızloga u kojima sede devojke, a gore ma ı drugih devojaka. Devojke moraju Jedanput u dva meseca da idu na par kontrola ı imaju sertifikat da je sve O.K. A ima raznih devojaka. Nema onog koji tamo ne može da zadovolji ukus. Od lepotica, da ti padne brada, do onih crnkinja koje imaju sise do kolena. Ali ne variraju cene puno. Turisti, kad dođu u grad, u stanju su da čekaju u redu zbog nekih devojaka. Završi Jedan, odma ide drugi. U tom "Red light distrihtu", kako se zove taj deo grada ima ı naših riba. Ali naše ribe nisu sa našima. Naši dovlače neke Čehinje, Ruskinje, Poljakinje kojima prave” papire. Devojke su dobre. Od naših rade uglavnom Zagrepčanke. Njih je puno. Na n Vrbašana su Crnogorci a ma ı Jedna ekipa iz Zaječara ı Negotina, ı oni maju fini deo tog kolača. Najpoznatija javna kuća koju drže naši je "Kaso di mako”. Ali to je Više "lajv seks-šou” nego Javna kuća.

Jugosloveni ne drže "kofi-šopove” (prodavnice u kojima se legalno prodaju hašiš i marihuana — p.a.). Jer ne možeš da imaš "kofi-šop" tek tako. Mora da bude ili klub nekog fudbalskog ih basketaškog tima, neke rege ekipe... Unutra, uglavnom, postoje dva šanka. Jedan za pušenje i jedan za piće. Nekad je to i zajedno. I dobiješ "jelovnik". Za hašiš imaš nazive odakle dolazi. Imaš nepalski, avganistanski, marokanski... Marihuana je uglavnom iz Afrike, Kolumbije, Tajlanda... Svi oni imaju neke podvrste. A imaš ı te holandske hibriduše od koje svaka vrsta ima svoje ime.

Svi ti "kofi-šopovi" su th neka lagana "rupa u zakonu”. Ali u Amsterdamu možeš da pušiš travu bilo gde. Ja sam dva puta "pušio" sa pandurom. Pandurski auto je jednom stajao ispred mene i pandur izlazi ı ladno oseti, kako je vetar duvao na njegovu stranu, ı kaže: "E, brate daj malo”. Drugi put sam kolima prošao kroz crveno. Zaustavi nas murkan, traži papire, a kad sam mu ponudio "džoint" samo se nasmejao ı rekao: "Ovaj put imaš SPOR.

U Amsterdamu, naravno, postolje poslovi s drogom koji nisu legaini. Ali svi znaJu gde se fo radi Imaš ćoškove, metro-stanice. Zna se ko "radi" kokain, ko heroin, ko krak. Meni je pre tri godine Jedan tip ponudio velike pare za Jedan posao sa drogom "na crno”. Trebao sam da budem pratnja brodu

dama

koji je prevozio drogu sa Tajlanda. Po planu trebalo je da Jathom odemo na farmu jednog njegovog prijatelja na Tajlandu. Tamo smo imali zadatak da napunimo Jahtu paketima "trave". A znaš kako rade? Iz tajlandske luke se isplovi bez tovara. U internacionalnim vodama voOJni brod izađe ı paketi se pretovare na pučini. Za milion dolara se dobija tri tone "trave". Na Tajlandu. Onda se ide Indijskim okeanom, Crveno more, Suec, Mediteran i u Holandiju. Nekad se ide u Englesku direktno. Ceka se loše vreme u internacionalnim vodama i preko radija traži da se ukotvi u engleskim vodama samo dok ne stane bura. Englezi im dopuste, ali oni ne dolaze na carinu. Kad krenu za Holandiju, prođu bez problema jer Englezi potvrde da dolaziš ız njihovih voda tako da nema frke.

SVE ZA DROGU

Dobio bih veliku lovu da sam bio u pratnji tog broda ali jebi ga, desio se peh. Taj tip Je "pao" par dana pre polaska. Opet, Ja tamo nisam otišao sa ciljem da se bavim kriminalom. Otišao sam zato što je ovde sranje. Svi smo mi zapravo otišli tamo, zato što Je ovde sranje. A kad dođeš tamo, pobegao si od sranja, a ne znaš šta ćeš. ! onda, uglavnom, svi duvaju? Većina ljudi koje ja znam, duva po čitav dan. Ja sam se spojio možda dya meseca — Zajedno — da nisam duvao. To je nekih tri posto vremena koje sam tamo proveo. ~

Holanđani to duvanje Zapravo omogućavaju. Svi mi

13.5.1996. Svet

Beograđanin. prestoničkint Rrugovima pozriafiji |

kao "Grni", čovek

koji je pre pet |

godina u Amsterdam |

otišao auit0-St0pom, |

a sada se vrafio kas

milioner, tz molbi

e 8.4

"jugovići" tamo dobijamo neku tzv. "socijalnu pomoć”. Ta suma Je sasvim dovoljna za stan, klopu ı "duvku". Znači, daju ti keš da ne bi krao. Ne moraš da ideš da kradeš, imaćeš. Tako žive mnogi naši ljudi — od te socijale. Dobro, ima i onih klasičnih srpskih gastarbajtera. Mi ih zovemo "narodnjaci". Skupljaju se po tim jugoslovenskim klubovima. Za Srpsku novu godinu su se pobili zbog "pevaljke”. Pucnjava, haos. Matora baba iz Roterdama došla i kaparisala muziku za celo veče. Dala im 5.000 guldena (marka je 1,1 gulden). Sutra u novinama izašli naslovi: "Srbi se pobili oko pevaljke".

A poslednjih godina u Amsterdamu pucaju samo naši. Mi Srbi smo tamo provalili da su Holanđani mirm ljudi, pa smo počeli da otimamo. Recimo na keš-automatima. U Amsterdamu otimaju uglavnom samo holandski "Gdđankiji", Crnogorci i Srbi. Jedino što naši ne otimaju kao "đankiji" po 25 guldena, već po 300, 500...

Sto se tiče organizovanih grupa jugo-krimosa postoje tri Vrbašana koje sam već pomenuo. Ima dve ekipe Vrbašana koje se čak i "kolju" međusobno. Oni uglavnom otimaju drogu. Par puta se desilo da zakažu Kolumbijcima "dil". Tamo, znaš, mije problem naći kilo "koke". Ja ću ti sutra naći Kilo... Ali Kolumbijci maju onu koja se ne nalazi uvek — najčisuju. Vrbašani su zakazali "šemu" za fr. kile - “Koke”. Došla su trojica Kolumbijaca, dva maša ı jedan kao

"veza". Naši odma” izvade

pola para ı kažu im — idemo

da probamo "dop" na "gajbu". Cim su ušh u stan, "koknul" su Kolumbijce. Onda je dva meseca bila Jurnjava. Ti gangsteri se znaju među sobom. Nije kao ovde. Tamo je nekako čistiji kriminal. Znaš ono — razne bande se dogovaraju među sobom. lako se "kolju" među sobom, naravno... Ovi naši su znali da ih Kolumbijci jure. I mesec ipo dana je bila frka. Vrbašani su iskulrali malo, ali su se u "šteku" (na skrovitom mestu — p.a.) ubijali od "koke". Razvalih su se. I prodali su neku siću a te pare potrošili na neke gluposti. Ubrzo su opet ostali bez kinte — i opet u otimačinu. To ti je ta jugo-logika. Umesto da uzmu po dvesta soma, oni se razvaljuju, trpaju u sebe po dvadeset grama dnevno. Te šmrču, te puše, te u venu... Znaš šta rade (smeh). Kad uđeš kod njih na gajbu, jaoooo, to je haos. Jedanput sam bio kod njih pošto je jedan moj drug bio u šemi s njima. Upali su tom mom drugu u "gajbu", on ih je znao još iz Juge, ı dva meseca misu izlazili uopšte. Uopšte!!! Dvojica od njih četvorice su izašla samo par puta. Ovaj im je sve donosio — klopu, pljuge, piće — a oni su telefonom ugovarali "dilove”. Dolazih su provereni tipovi kod njih ı kupovali neku "koku" a ont su pare trošili na pivo ı druge gluposti. Posle dva meseca su morali da izađu — da otimaju opet. To Je život u Amsterdamu. Sve za drogu.

i Mia