Svet
ISPOVEST KĆERKE ia BRADAČA
S
ı fotografija Stevinog psa Feliksa, rasnog nemačkog ovčara.
"Cini mi se da je sve počelo pre dva meseca, onog dana kada je Feliks nestao. Moj otac je obožavao tog psa, a Feliks Je strašno bio vezan za njega. Kada bi kolima polazio negde, Feliks je, kao po komandi ulazio u auto i odlazili bi zajedno. Noć i dan su bili zajedno, nikad se nisu razdvajali. Onda je jednog dana nestao. Neko je verovatno nešto uradio sa njim, kako bi povredio mog oca, jer je nenormalno da se Feliks ne vrati kući" priča nam Bradačeva ćerka (iz prvog braka sa drugom ženom ima sedmogodišnju ćerkicu Bojanu). Feliksovu sliku na sahrani Maja je ubacila u očey grob kako bi dva nerazdyojna prijatelja ostala zajedno.
Noć aa 4 ia IGRAO MARTE
Noć či smrt Stevan Bradač je sa drugom igrao karte ı pričao do sitnih sati. Po svedočenju tog prijatelja, Bradač se te večeri nije žalio da se loše oseća. "Oko tri sata iza ponoći otišli su na spavanje u hotelsku sobu" nastavlja Maja Bradač. "Steva Je i tada bio dobro. Negde oko pet sati probudio se i preobukao majicu pošto se dok je spavao sve vreme strahovito znojio. Dva i po sata kasnije, u pola osam zazvonio je telefon u sobi. I moj otac i taj prijatelj su sc probudili. Tata je, po kazivanju tog čoveka, rekao da mu nije dobro, ı kako mora da se odmori i naspaya. Prijatelj se obukao i sišao dole, a u sobu se vratio pola sata kasnije (oko 8 sati). NiIoj otac je ležao u istom položaju kao kada je rijegov prijatelj izašao. Nekoliko puta ga je pozvao imenom, ali se Steva nije odazivao. Njeszov drugar je mislio da sc šali, ali kada mu je stavio prst pod nos, video je da moj otac više ne diše...". priča sagovornica "Sveta".
VEZE SA SDB-om Stevan Bradač je kao ı mnogi prestupnici IZ njegove generacije krajem ji osamdesetih godina radio za Službu državne bezbednosti. O tom periodu je pričao: "Neki poznanici su mi zamerali što sam radio za policiju, jer je to |
ij za njih ponižavajuće. Ja se nisam tako |
osećao. Radio sam za našu DB isključivo kao jugoslovenski patriota. Bio je to moj dug ofadžbini. Moje ime u pasošu SDB SFRJ bilo je Branislav Stefanović. Ja sam bio čovek sa debelim dosijeom, i u Jugoslaviji, i kod Interpola, pa ako bih pao, policija bi lako
dokazala da sam fo ja radio na svoju |
lopovsku ruku. Kad bi neko iz naše grupe pao u Nemačkoj, na primer, ministar Stane dolanc bi odmah preko j Interpola dojavio Nemcima da je taj čovek u SFRJ poznat kao ubica milicionera ili nešto još opasnije profiv države Jugoslavije. Nemci se tada pre| računaju i shvatio da je bolje da našeg čovek deportuju, jer će u Jugi dobiti strožiju kaznu zatvora, nego da mu oni sude u Nemačkoj i troše svoje pare iz državnog budžeta. Kad nam Nemci isporuče čoveka, u Beogradu bi SSUP i) pravio svečani doček i banket, jer smo i bili slavljeni kao heroji državne policiJe. Jugoslavije i Srbija od nas koji smo Tadili za SDB imala je samo Koristi. Mi za otadžbinu tada nismo bili podzemlje nego rodoljubi!".
Ubrzo Je u sobu došao lekar ı utvrdio da je smrt prirodna, ı da Je Stevan Bradač uniro od posledice mfarkta. "Pre nešto više od godinu dana imao je predinfarkt, grudi su ga zabolelc, ali nije želeo da ide
kod lekara. I dok se rialazio u istrazi, boraveći u novosadskom zatvoru, loše sc osećao, ali fi neljudi nisu hteli da mu daju lekove. Cak ni meni nisu dali da mu donesem lekove, tako da jc pctftnacstak dana bi prikovan za krevet... Iz tih razloga zasad ne sumnjamo da je ubijem, odnosno da je smrt podmetnuta, iako ćemo uskoro proveriti sve detalje".
_U METALNOM · KOVČEGU, POD DRUGIM IMENOM
_ Iz Makedonije u Srbiju pokojni Bradač prebačen je u metalnom kovčegu pod drugim imenom (zbog brzine). Ovde je identifikovan u prisustvu istražnog sudije ı dva policajca, a u petak sahranjen na groblju u Zemunu. Sahrani Je prisustvovalo mnogo prijatelja, mahom starijih Zemunaca. Dosta njih nije ni čulo za smrt svog prijatelja. Zaprepašćeni vešću, javljali su se danima posle smrti ı izjavljivali saučešće porodici.
Govoreći o životu svog oca, Maja
. Bradač kaže kako je na njega najviše
uticaja malo saznanje da su ga roditelji kao bebu ostavili: "Ziveo je sa roditeljima koji su ga usvojili, i to do svoje petnaeste godine nije znao. Kada je doznao, otišao je od kuće (do tada Je bio Vukovac),i krenuo stranputicom mada ja to ne bih tako nazvala. Jednostavno, to jc bio njegoy Život... Otišao je u Zagreb, pa u Sloveniju, i kad se vratio u Zemun, odveli su ga u popravni dom gde je proveo četiri godine. Kasnije je bio na Golom otoku ı po drugim zatvorima. Kada je izašao, počeli smo normalno da živimo i tako je bilo sve dok ga nisu uhapsili ljudi iz Novog Sada i optužili ga
za Stvar sa kojom nije mao nikakve
veze. Bio je, čak, direktor preduzeća, i s tim glupostima nije imao ništa. Za njegovu smrt direktno su krivi ti ljudi iz PIK "Podunavlja", sudija Dušan Vojinović i javni tužilac Dragoljub Bajramović. Jedini je bio fer, i zahvalni
IMENUJEM KRIVCE ZA SMRT MOG OCA: Maja Bradač
smo mu, istražni sudija Aleksandar Tadić. Njemu svaka čast. Sve ćemo uraditi da skinemo nepravdu sa mog oca. Radiću dok sam živa, ali ovako neće da ostane", zaključuje ćerka Steve Bradača.
POSLEDNJE BEMSTVO
TUO O KI 0
5. 8. 1996. fi fL Na. PN '.
Svet
jismia,r e yOĐ
Rntanasi ijević F 1njenice pokazuju da je huliganst- va na ulicama sve više, ali oružanih pljački nije bilo, ili bar ne tako često. Do sada je bilo tako, a od sada, ko zna? Možda će to postati uobičajena norma ponašanja, možda će nas ubuduće pištoljima presretati na sred ulice samo da bi nas pitali koliko Je sati...
Zrtva Jedne od ovih "filmskih" oružamih pljački u Novom Sadu, 17. jula, bio je čuvemi Zlatar Siket Josip
(72) ı njegova supruga Ruža
(70). Siket već 50-tak godina mia svoju radnju. a sada je posao preuzeo najmlađi sin, al: mu u tome pomažu jOŠ dvojica braće ı roditelji Josip ı Ruža. Sada mnaju čeliri radnje u Novom Sadu. u Duuavskoj ulici, u Jevrejskoj. u Zelezničkoj. ı na "Spensu", Iako u penziji čuvetti zlatar mije želeo da sedi kod kuće. želi da ı dalje radi svoj zanat Zlatarstvo. Zalo: Je sin prepustio raduju u sport-
skom ı poslovnom ceniru "Vojvodina~ svojim rodiicljuna. Vec duso our svakoga
dana sužu oko 9 sati ujutru u svoju radnju. Nikada se nisu bojali, jer kako reče stari Siket, sve Io tima pošteno Je stekao svojim radom. Mogao Je možda očekivati da će ga neko napasu noću kada zatvara radnju i odlazi kući, na neosvetljenoni parkingu "Spensa", al: da mu se bilo šta slično može desiti usred dana nije ni sanjao.
Tako Je ı 17. jula, kao i svakog drugog dama sa suprugom krenuo put "Spensa", ne sluteći bilo kakvu nezgodu. Na ulazu u parking prolazi pored crvenog auto-. mobila čiji vozač, mladić sedi zavaljen sa podignutim nogama na volan. Naravno ne obraćaju pažnju, odlaze dublje u parking prostor, 56 metara od ulaza u poslovni centar. U momentu kada su hteli izaći iz auta, dvojica naoružanih mladića ıh napadaju, otimaju žensku torbu od Ruže u kojoj Je bilo 900 gr zlata ı nešto para, uzimaju Josipov automobili ı odlaze sa parkinga.
Baš kao u krimi-filmu, sve se odigrava Jako brzo. Bilo Je ı očevidaca, alı im niko nije pomogao a ı nije mogao jer su napadači opalili dva hica ız pištolja, što Je bilo dovoljno da uplaši ı najbrabrije. Još uvek pod stresom sedamdesetdvogodišnjak je počeo priču:
"1938.sam počeo zanat, imam fri sina, snaje, unučadi. Uglavnom ja sam prvi u našoj familiji počeo zlatarski zanat. Učio sam kod Paripovića u Petrovaradinu. Tako sam počeo, radio mmnogo, i mnogo toga sam pretrpeo da bil postigao to Što Jesam. Cini mi sc da sam Dio jako srećan čovek,
ali sada sam razočaran. Ni- -
EKSKLUZIVNO: OPLJAČKANI ZLATAR JOSIP ŠIKET JEDINO JE "SVETU" POVERIO ISTINU O RAZBOJNIŠTVU
SIKET JOSIP (72), jedan od najcčuvenijih novosadskih zlatara koji
je I7. jula bio zrtva oružane pljačke: dvojica mladica, uredno podšišanih i lepo odevenih "u po bela dana" na parkiralištu kod SPENS-a izbacila su njega i suprugu mu Ružu (70) iz kola i uz udarce i pucnje iz pištolja oteli im zlato i novac u vrednosti od oko 100.000 dinara. Novinarka "Sveta" bila je jedina predstavnica "sedme sile" koju je bračni par Siket posle ovog nemilog događaja pristao da primi i isprica kompletnu storiju o gvom razbojništvu:
Je prvi put da mi se ovako nešto dešava. Bilo je par slučajeva kada su mi razbijali izlog i pokradali me. Ako se sećate novosadskog
Gayre, on je bio akter jed-
ne od pljački. No, sve su to bile sitnije krađe a i radnja Je bila osigurana. Sada sam eto u penziji i samo pomažem sinu. Na njegovo ime je ı radnja, ali ja mu ispomažem zajedno sa suprugom, jer smo navikli da radimo. Od 13. godine kada sam ofišao za šegrta pa do danas ja još uvek radim taj posao i radim ga s ljubavlju. " + ca. a 7:01 UDARAC U __CEVANICU! IZBIJANJE ZUBA
Nešto najnormalnije Je da se čovek boji ukoliko uz sebe ima nešto što je posebno vredno. U još težoj situaciji su verovatno zlatarı koji su prinuđeni da svakog dana robu ız radnje nose kućx.li je ostavljaju u radnji s tim što uvek postoji bojazan da neko može provaliti. Na to Josip kaže:
"Da vam iskreno kažem uvek sam se plašio kada uveče izlazim iz radnje. NMinogo obrazriviji sam bio uveče nego po danu. Uvek sam strepio kada sam uveče posle završenog radnog dana izlazio iz radnje. Višc puta mi se dešavalo da mi prete, kao opljačkaće mi radnju, ali svc su to HcoZbiljne, neslanc šale. Vidite i onaj izlaz iz Spensa, parking, tamo od strane teniskih terena jc jako ncurcđen. Nekada uveče bude tu i sasvim mračno.” :-
Zamolila sam Josipa SIketa da mu ispriča kako sc
desila oružana pljačka 17. Jula.
"Evo kako. Nikada se nisam plašio niti sam mislio da neko može pištoljem usred bela dana, na prometnom mestu, na tom parkingu, 56 metara od ulaza u 'Spens' da me napadne. To se sve tako munjevito i organizovano dogodilo da je verovatno sve pažljivo isplanirano. Kada smo došli na parkmg blizu ulaza ja još nisam izašao napolje, Jer obično prvo žena izađe da bih ja mogao zaključati vrata iznutra. I tada sam joj rekao da ostavi tacnu koju koristimo u radnji pri pokazivanju robe mušterijama, da ću je ja uzeti, a da ona ponese svoju torbu u kojoj Je bila roba. To je bila najobičnija ženska tašna, od skaja, totalno neupadljiva. Zato i mislim da su nas još i ranije pratili jer ta tašna ne privlači pažnju i ne bi se moglo pretpostaviti da u njoj ima išta vredno.
U tom momentu je jedan momak skočio, zgrabio me i izbacio iz kola. Ja tu padnem i povredim se, ali sam se odmah digao i pitam 'pa šta je to ljudi?', a taj mladić kaže 'oružana pljačka. Kakva pljačka, boga ti, Ja krenem na njega a on me cakne i u tom onaj drugi opali iz pištolja. Bilo ih je dvojica. Pucao je ali nije hteo mene da ubije, jer da je hteo, mogao je. Između mene i njega bio je samo jedan parkirani automobil. Verovatno je htco da me uplaši. Kada je onaj opalio, ovaj mene udari u cevamnicu, i Ja padnem dole. Zena je mislila da su me ubili pištoljem, pa je počela da viče, a na to onaj opali još jedan metak. Tada sam se ja opct digao i krenuo