Svet

a sam jedanod najpošte- nijih Sivčana, koji nikome ne čini zlo, nikoga ne kudi, i nikoga ne izaziva na svađu..." — deo je teksta na letku čiji je potpisnik Ljubomir Kuveljić. Ko je zapravo taj "pošteni Sıvčanin”?

O njemu više znaju carlmici u Mađarkoj, radnici poljskih benzinskih pumpi i čuvari parkinga u Finskoj od nas, njegovih komšija. Želeo Je da u nečemu bude najbolji ı sve do 1990. je mislio da će to postići tipovanjem sportske prognoze. Tipovao je svako kolo, nekad dobijao, nekada ne. Godine 1978. umesto da na Ponte Rosu kupi nove farmerice i bude kao ı svi Ostali turisti, on lipuje i na "Toto Kalču" ı dobija 236.000 lira! Dobitnička sreća ga prati ı u Turskoj, a dobijenu nagradu koristi za obilazak Bagdada. pa i tamo, takođe, tipuje, ali ne sačekuJe rezultate. 1990. poslednji put tipuje. Zašto – može se pročitati u letku koji je štampao u znak protesta protiv Lutrije Vojvodine...

. "Ja sam bivši igrač male sportske prognoze. To sam prestao da budem od 42. kola, 21. oktobra 1990. god. kad sam poslednji put

uplatio 172 tiketa. U tom kolu sam imao dobitak na tiketu broj 319-55963 i taj dobitak mi je ukrao zastupnik Lutrije Vojvodine u Somboru..."

Ostavši bez nade da će biti najveći dobitnik na sportskoj prognozi, okreće se svom drugom hobiju, gotovo zaboravljenom — vožnji biciklom. "Još 1979. sam prvi put putovao biciklom. Prvo su to bile kratke ture po Poljskoj, zatim #2. u Roterdam, pa %3. do Skandinavije. Do sada sam obišao 17 zemalja i prešao 100.000 kilometara. Ali, moja originalnost je u 1.500 fotografija 'tabli' od kojih svaka obeležava ime po jednog evropskog grada. To je ono zbog čega treba da uđem u Ginisovu knjigu rekorda."

Pokazao nam je nešto od svoje foto-kolekcije. Deo fotografija bio je složen u metalnu ladicu, a neke su ležale razbacane po stolu.

"Ove u ladici su sa putovanja u Oslo 1992. To mi je bilo prvo putovanje sa kućicom."

"Kućica", o kojoj Ljubomir priča, u stvari je limeni

sanduk dug oko 2 metra: pravi komfor: vreća za spavanje, nekoliko novina ı kesa sa fotografijama.

BAKSUZ U SUVALKIJU

"Na ideju o kući za spavanje došao sam pred put u Oslo, 1992. godine. Do tada sam spavao u šatoru ili samo u vreći. Sator je nezgodan jer se mora postavitfi na određenom mestu, a mene je noć često zaticala daleko od kampinga. Jednom su me, u Nemačkoj,

- neki roprroasi seit natera-

li da izađem, a oni su zauzeli moj šator. Morao sam da šetami čitavu noć, jcr nemačka policija nc dozvoljava da se spava po klupama. . Kućica u dvorištu je drupa po redu. "Prešla je samo 17.000 km. Ona prva je ostala, nesretnim slučajem, u Suvaikiju, u Poljskoj." "Ove godine sam rešio da obiđem sva vojvodstva u Poljskoj, ukupno ih ima 48, i da se slikam pored table? svakog glavnog grada u voJvodstvu. Do 14. septembra sam obišao 31 vojvodstvo i stigao do najsevernijeg, Su-

valkija. Bilo mi je _potrebno još mesec dana da bih ostvario svoj cilj. Međufim, u Suvalkiju sam doživeo vcliku nesreću — sve filmove, 39 snimljenih i 20 novih su mi pokrali ncki holištapleri koji nemaju ni trunke mozga u glavi. Ceo taj put je postao uzaludan, jer su nestali dokazi o njemu. Deset daia sam pokušavao da pronađem svoje stvari. Moram da kažem da su u Suvalkiju prema moni bili vr-

lo neljubazni, drski. Milici-

ja nije htela da mi pomogne, a nisu mi dozvolili mi da, na lokalnom radiju, objavim da sam pokraden. Išao sam i u našu ambasadu u Varšavi, ali ni tamo nisu ništa učinili da mi sc vrate pokradenme stvari. Ti moji pokušaji da povratim svoje stvari su me primorali da ostanem 10 dana duže nego što mi jc bilo dozvoljeno. Zbog toga sada imam zabranu ulaska u Poljsku godinu dana."

Da bi mu poljske vlasti dozvolile da. sledećeg. proleća ponovi svoju turneju, Ljubomir je odštampao nove letke. U njima, pored molbe da mu se ukine zabrana ulas-

ME?

"23.12.1996. Svet

o LOM SVETU U peepseepiiyi KOVČEGU"

SIVAČKI ODISEJ: Ljubomir

Io sa svojim biciklom i · „kućicom” u Helsinkiju, o] Saga uPoljskoj ·

ka u Poljsku, stoji ı poziv poštenim mnalazačima ovog originalnog prtljaga, uz obećanu nagradu, da mu ga vra\(e-- Da su mu ukradene stvarı mnogo zZnačile, shvatila sam kad me je odveo do ormara prepunog strane štam-

"Evo,ovo sam ja u danskim novinama — na prvoj strani. Ovo su rumunske, ovo Švedske. Najviše imam poljskih novina. Ove ovde

su iz Finske, u boji! Tu sam

na prvoj strani, a u ovim francuskim sam tek na 21oj. Imam kolekciju od 150 različitih novina koje su pisale o mojim putovanjima. Uglavnom stranili. Naše su slabo pisale. Nešto malo je izašlo u 'Dncvniku" i 'Politici, ali nikad na prvoj strani. Kod nas se radije piše o strancima ncgo o našim ljudima. Kad god idem ma put, ponesem ncke od ovih novina — da sc polivalim. Pokažem ih u kampingu ili miliciji, pa mi dozvole besplatno da prenoćim ili mi poprave bicikl."

LR UI KUVELJIĆ, ya

- Sivca, proputovao je pola sveta sa · ·'svojom neobičnom „kućicom za”

_ spavanje”. koja podseća na URMA:le

O Le-c*P U razgovoru za „Svet” · Ljubomir OP A-H _

BOJIM SE HULIGANA I DIVLJIH ŽIVOTINJA

Želja Ljubimira Kuveljića Je da sve ove novine jednoga dana urami, ı od njih i svojih fotografija napravi malu ličnu galeriju. -

"Ja sam to već hteo da uradim, ali moj burazer ncma sluha za ovaj moj hobi. "

A "burazer" Moma Kuveljić misli, kao ı većina Sivčana. da je ovo što Njegov burazer radi "pomalo luckasto”".

"Ja ne bih išao sa njim, čak ni da mi svaki dan plaćaju po 100 DM, da imam

„. plaćen smeštaj u hotelu i da

me voze autom! Došao je Jednom za Božić: brada do grudi, a lcdcecnice do pojasa!" "Jeste, te sam godine dočekao Novu godinu u Baji, u Mađarskoj. "Falila" mi

_jc jedna zemlja i trista kilo-

metara, pa da bude tačno 10.000 km u jednoj turi. Ali, već je bilo jako hladno." Turneje ovog čudnog putlnika traju po 4 5. meseci.

Polazi u proleće kada dani postaju duži, a vraća se u kasnu jesen. Zimuje u svom Sıvcu, fotografišući, skuplja-

jući novac za "dogodine" i igrajući šah koji mu zimi zamenjuje putovanje.

Sve svoje pohode Kuveljić finansira sam. U Jugoslaviji nije pronašao nikoga ko bi ga Sponzorisao.

"Više mi pomažu naši ljudi koji rade u inostranstvu. Neki me pomognu iovcem, neki hranom, a neki mi daju prenoćište. Najviše mi je učimio Sfamenko

· Kandić u Štokholmu. Kad

god sam odlazio tamo, od njega sam dobijao i novac i hranu za dalje putovanje. Reklama za restoran 'Babilon? je njegova i Jedino sam nju dužan da nosim. Nosim i reklamu Super-ekspresa? i 'Konice?, jer me je 'Superekspres" dosta novčano pomogao,a na 'Konicinim" filmovima su sve mojc fotografije. Pomažu me mnogo i stranci. Od Sveđana sam "2. dobio novi bicikl, jer se moj pokvario. Ne mogu rcći koji je narod najbolji, jer svuda Ima raznih ljudi, ali u svakoj državi su najbolji radnici na pumpama. Uvek

mi dozvole da prenoćim

rivera aki drake ija. aa alija Ap kaya kasi

veuBe la vkiGz Ba adiyae vaj iii

OLAKO