Svet
Informativni razgovor
Radomir Novaković
ПМ MHUE m Ji ваа HNMisustt тисш - шт i ш ja (Ш U ТВШШ
obrivoje Budimiro- vić. u narodu poznatijikao "Bidža”. rođen je 5. januara 1947. godine. u Lukovici kod Svilajnca. Oduvek je bio napredan i "bucmast I '. tako da mu je baba - prema njegovim rečima - drugi dan po rođeniu. nadenuia nadimak po пекот izuzetno krupnom čoveku. u selu. koga su svi zvali Bidža. "Neko ga izgovara sa ironijom, neko sa plemenitošću, neko sa jedhim i drugim, međutim, ja prvo računam da sam čovek iz naroda, da sam običan kao i cvi Ijudi". kaže Bidža. Međutim. neobično je koje sve funkcije. koliko i kako, obavlja ovaj "običan čovek iz naroda". Teško ih je čak i popamtiti i nabrojati. Pored toga što je, prvenstveno. direktor Poljoprivredne škole u Svilajncu. u kojoj prima platu (mesečno 2.450 dinara + 2.260 din. poslanička plata + 750 din. dodatak), gospodin Budimirović je i predsednik svilajničke opštine i tu dužnost volonterski obavlja vrlo uspešno, još od 1990. godine. Predsednikje i Upravnog odbora "Srbijašume". član Saveta Veterinarskog fakulteta u Beogradu, član UO "Jugoeksporta", pa član Saveta Učiteljskog fakulteta u Jagodini, član Saveta Studentskog centra u Nišu i. voIjom naroda, kako kaže, republički poslanik SPS-a u Skupštini Srbije. Sem toga. popularni Bidža radi elaborate za malu privredu. 1995. proglašen je za menadžera godine, 1996. je dobio priznanje "Zlatno sunce" i vlasnik je šest povelja počasnog građanina Mesnih zajednica
Lukovica. Roćevac, Ljubnica. Đurinac. Crkvenac i Svilajnac. "Kako sve to postižete?", pitamo g. Budimirovića, koji nas je Ijubazno primio u svom kabinetu pr’edsednika Opštine Svilajnac, rekavši sekretarici da naredna dva sata "nije tu", ni za koga. Naravno. poslužio nas je odiičnom rakijom kajsijevačom iz svoje škole. za koju je optužen da ju je dilovao (otom potom). kafom i sokovima. "Moj radni dan je otprilike od 15-18 sati dnevno. Već u 6,30 ja sam u Poljoprivrednoj školi, gde do 7,30 radnicima rasporedim posao, i već u pola osam
sam u školi gde imam 20 odeljenja sa 380 učenika. Ja nemam zamenika, nemam šefa smene. Do pola devet sam u školi, onda oko 9 sati pešice dođem u opštinu. Usput se srecem sa Ijudima i to je dobro jer čujem njihove probieme, drugo, vidim šta fali u gradu, tako imam uvid u kontrolu grada; sretnem pekare, mesare, trgovce... Dnevno primim 100-150 stranaka u opštini. Nemam radrto vreme, tako da nekad ostanem i do 20 sati, čak se desiido polal2noću. I pored svega, kućevne obaveze korektno obavIjam; dođem iz Beograda u 11-12 noću, odem u vinograd, izvučem kablove i orezujem lozu, inače imam miad vinograd, a po struci sam diplomirani inženjer agronomije. Kada se sve to sabere, sve te funkcije, imam dosta posla, ali, bilo k.ako bilo, ja sam čovek koji voli da radi." Bidža nam se poverio: najveći uspeh mu je porodica - supruga i dve ćerke (jedna siudira. na petoj je godini veterine. a druga je završila Višu medicinsku školu): "priznao" nam je da mu je "mana” to što veruje svima a za vriine: "To neka drugi kažu"; najdraži grad na svetu mu je Svilajnac, najdraža zemlja Srbija. dok na klasično pitanje "volim - ne volim". odgovara: "Volim red, rad, mir i porodicu, k.oja je svetinia, a ne volim narednike, ’oušebrižnike’ i liude kojima sve smeta". Ambicije su mu da bude ono što jeste. a hobi: pevanje (iepo peva), crtanje, poezija (piše pesme) i izrada elaborata za malu privrdu. Na pitanje gde je uspešniji, kao direktor škole i predsednik cpstine. ili kao političar. kaže nam bez uvijanja: "Ја se uopšte ne bavim politikom, nikad u životu se ne bih bavio politikom. Ja sam vrlo loš političar, na politik.u gledam: čovek nešto radi, nešto stvara,
takmičeći se sa nekim. Inače, ja sam čovek koji vrlo malo govori, čak i ne znam dobro da govorim. Znam tri-četiri padeža, ali mene narod izuzetno dobro razume. Celog života samo sam radio, i smatram da je najvažnije šta je neko, radom, iza sebe ostavio. Nikad nisam čoveku nešto nažao učinio, svakom sam pomogao u životu. Između mene i tih Ijudi su bili izuzetno čisti i korektni odnosi, nikakvog lopovluka, zato ja danas idem pešice kroz grad i bilo gde, niko me nema ’u rukama’." ♦ Kao medijsku ličnost, nesumnjivo, Vas je "lansirala" RTS svojim direktnim TV-prenosima sa sednica Skupštine Srbije. Mene je najviše afirmisala moja Poljoprivredna škola i Mesna zajednica Lukovica, gde sam rođen. To je selo kakvo Srbija samo treba da poželi! Nema ulice bez asfalta, kuće bez trofazne struje, uličnog svetla, sređen je poljski put, put za groblje, sređen vodovod, Dom kulture, škola... ♦ Nema sumnje, Vi ste uspešan mali privrednik, uspeli ste da preporodite svilajnačku opštinu, pa, ipak, opozicija Vam mnogo toga zamera. Mi. Srbi, nikad ne praštamo dve stvari: uspeh i ako neko nekom - voli ženu. To
Srbi ne praštaju! O meni može šta god hoće neko da priča; međutim. ja znam da sam izuzetno časno, korektno i pošteno obavijao svoj posao, znam da niko ne može prstom da upre u mene. Moja savest je čista! Volim da igram i da pevam, kompletan život. ♦ Ni Vi o opoziciji nemate baš lepo mišljenje? Ima u opoziciji i dobrih i korektnih Ijudi, izuzetno pametnih i vrednih, međutim, svaki čovek ima pravo da zaluta! Ovde je pobedila SPS, još u prvom Krugu. Imamo dve trećine čanova SPS i jednu trećinu opozicije; od 39 odborničkih mesta, mi imamo 25, a opozicija 14. i to su ekstremni članovi - od kojih mnogi bivši komunisti, koji su u svoje vreme bili na vlasti,
koristeći sve privilegije društva. Mi smo demokratiju shvatili, na tipično naš. balkanski način: mislimo da je demokratija javašluk, ali bez rada nema zivota. U vreme inflacije 1992-1993. godine. jedan veliki broj Ijudi je video
sebe da može da živi od nerada, od šverca. ♦ Svojevrmeno, pre 23 godlne, izjavili ste da ćete sa ovakvom opozicijom da vladate još 150 godina. Da li ste i dalje tog mišljenja, imajući u vidu pobedu koalicije "Zajedno”, u svim velikim gradovima Srbije? Socijalistička partija ima vlast, međutim, mi nismo znali da radimo, jer smo jednom tolerancijom uticali na svest Ijudi - za razliku od koalicije "Zajedno", koja je, čim je došla na vlast, smenjivala Ijude, a mi to nikad nismo činili. Kada smo uveli tri odsto doprinosa za izgradnju, opo-
zicija nasje napadala, a sada ni Šešelj ni Đinđić nisu ukinulita tri posto. ♦ Pored toga što volite Svilajnac, Vi volite i SPS. Jednom prilikom ste rekli da ste "najveća demokratska stranka koja postoji".
Recite Vi meni, da li negde. u nekoj državi. može neko nekog da pljuje. da iritira, ovako kao što je ovde. Da li neko može toliko neistine, toliko laži da iznese. toliko Ijude da vređa? Mi smo došli u situaciju da svako kaže šta hoće. svako može da nosi oružje. svako može da ti preti detetu, porodici. Između javašluka i demokratije je veoma mala razlika, ali je i te kako velika u načinu ponašanja, ako shvatimo šta je javašluk, a šta demokratija. Ja se u životu nikog ne
"Dok sam ja živ, u mojoj kanceiariji stajaće Titova slika a u školi - bista!"
"Inače, ja sam čovek koji vrlo malo govori, čak i ne znam dobro da govorim. Znam tri-četiri padeža, ali mene narod izuzetno dobro razume. Celog života samo sam radio, i smatram da je najvažnije šta je neko, radom, iza sebe ostavio"
"Mi, Srbi, nikad ne praštamo dve stvari: uspeh i ako neko nekom - voli ženu. To Srbi nepraštaju!"
Smmci. Nenad ' PavlOViGeßl?Lr
Svet 14.4.1997. p 1 v« Ч J.C 9 Л 9 Л Л.
11