Svet

DRAGAN VUJAČIĆ - ŽABAC PRVI PUT GOVORI ZA NOVINE:

P/še: Mirjana Pantoš

Žabac je ime koje beograds- ko podzemlje sa poštovanjem izgovara. On je čovek koji je birao kome će i koliko da veruje i zato je jedan od retkih preživelih "žestokih momaka", iz srednje ge neraciie. beogradskog asfalta. Nikada i ni u jednom jugoslovenskom listu se nije pojavila njegova fotografija. niti je dopuštao novinarima da mu se približe. Verovatno to ne bi učinio ni ovoga puta. da ga ispovest maike Sabanovog übice objavljena u prošlom broju ’’Svet''-а. nije isprovocirala da reaguje. Dragan Vujačić - Žabac (39) ni u kom slučaju ne odgovara stereotipu čoveka iz "sive zone". Pristojan, tih, lepih manira, za svo vreme našeg razgovora nije mu se omakla nijedna psovka, čak nijedna malo vulgarnija aluzija. Srednjeg je rasta, vitak. izrazito bleđog tena. Uredan, kako to samo može biti muškarac koji je najveći deo svog života proveo bez neke stalne veze, u elegantnom crnom odelu, pruža sliku samopouzdanog čoveka koji je najčešće samom sebi dovoIjan. Vozi belu "korvetu" po beogradskim ulicama kao njegov poznanik i prijatelj Niki Lauda. U jednoj od mirnijih uličica na Zvezdari ulazimo u ekskluzivan pnvatni restoran, okupan svetlošću. Dragan bira sto u uglu. seda leđima okrenut zidu i brzim pogledom preleće po nevelikoj sali. Gazda restorana, nakon što je na Draganov skoro neprimetan mig zamolio nekoliko gostiju da pređu u drugu salu, zatvara vrata i poslužuje nas lično. uz najveću moguću servilnost. ŠABANOVO ÜBISTVO JE BILO PLANIRANO Od vrlo šturih autobiografskih podataka. sklapam, koliko je to moguće, mozaik Vujačićevog života. Saznaem da od porodice ima oca. jenzionisanog pukovnika i orata koji žive u Podgorici. Majku je rano izgubio i već u petnaestoj godini krenuo svojim putem pobegavši od kuće trajektom Bar-Bari u Italiiu. gde upoznaje svog budućeg kuma i krvnog pobratima Đorđa Božovića Gišku, sa kojim je, kako kaže, "17 godina delio hleb i zatvor. Ja sam vrlo nepoverIjiv čovek, potrebne su godine da u nekoga steknem poverenje, a otkako je Giška poginuo, takvog druga i prijatelja više nemam." Pregazio je sve evropske zemlje. upoznao uglavnom nemačke zatvore u kojima je proveo četvrtinu života. a

као malo kome, uspelo mu je da pobegne iz zloglasnog nirnberškog zatvora u kome su ga, kako tvrdi. trovali psihosomatskim drogama. Nikada u belom svetu nije osuđen za dokazano krivično delo, ali je često bio pod istragom i zbog nedostatka dokaza, oslobađan. Da bi se vreme provedeno u istražnom zatvoru na neki način "pokrilo". sudije su ga oglašavale krivim za neku usputnu stvar. jer tako nije mogao tražiti odštetu od države. Ali. ono što nije pošlo za rukom nemačkim vlastima. uspelo je jugoslovenskim kolegama. pa su 1994. godine osudili Dragana Vujačića na tri godine zatvora zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. Pre pet meseci izašao je iz požarevačke Zabele odležavši dve godine među okorelim kriminalcima koji. prema njegovom svedočenju. više ne liče na sebe. pretvorilisu se u sitne cinkaroše. "Šabanu sam bio kum

na krštenju". priča Vujačić. "Taj momak mi je bio drag. Naučio sam ga mnogim stvarima, ali mi je jedno žao - nisam imao dovoljno vremena da ga naučim da je najvažnije, kad si već u takvom poslu, okružen takvim Ijuaima, da imaš oči i na leđima. Nije bio dovoljno oprezan i zato je übijen. U ono inflatorno vreme osnovao je trgovinsku firmu, radio je na veliko, robu je prodavao i kupovao na šlepere. Razbacivao se milionskim ciframa i to sve pred očima javnpsti. Mislim da je najveća Šabanova greška što ga je ponela moć, pa se počeo previše oglašavati u štampi prozivajući Ijude koje nije trebao da dira. Opominjao sam ga, ali nije vredelo. Mnogo se eksponirao i onog momenta kada su ga novinari proglasili ’nekrunisanim kraljem Zvezdare’, na neki način je sebi potpisao smrtnu presudu. Zajsta je ironija da je velikog Šabana übio klinac od šesnaest godina i to iskIjučivo radi sticanja slave. Tvrdim da je to bilo planirano übistvo, a ne u afektu, kako se trudi da to prikaže Paunovićeva majka, jer je malo poznat detalj da su Radulović i mali Paun noc pre übistva sačekali Šabana popevši se sprat iznad njegovog stana i ispalili 56 metaka u njegovom prav-

cu. Te noći je imao sreće er je reagovao brzo, pa je bacivši se na pod tek otkjučanog stana, zalupio vrata nogom. Sutradan, nešto iza podneva, ta dvojica klinaca su đošli da razgovaraju sa njim i Aieksandar Paunović gaje u trenutku kad mu je Šaban okrenuo leđa übio pištoljem koji mu je moj übijeni kum poklonio." SUSRETSA PAUNOM U ZABELI Dok priča, pokušavam da ulovim neku nervoznu kretnju ili bar nagoveštaj grimase. Ništa. Galantno naručuje obilan ručak i koristim pauzu da mu bojažljivo pokažem foto-aparat moleći ga još bojažljivije da "škljocnem” koji put. Okleva samo trenutak i kao da je to najnormalnija stvarna sveju. pristaje. "Posle Sabanovog übistva Paun se krio u nekom podrumu. Slučajno sam se nekoliko dana kasnije našao u blizini njegovog stana i videla me je neka klinka, valjda mu je devojka, pa je pomislivsi da ga tražim obavestila Paunovića i mali je istog dana pozvao svog advokata i predao se miliciji. Niti jga tražim niti cu ga traziti. Zelim samo da dobije ono što zaslužuje, po zakonu. Pau-

nović je, kao maloletnik, dobio šest godina zatvora a uskoro ce mu biti obnovIjen proces i stoga me ne čudi nastojanje njegove majke da mu svojim izjavama pomogne. Sve bi bilo u redu, kada bi pričala istinu, a ne one gluposti da je njen sin pod prinudom morao da prodaje drogu. pdgovorno tvrdim da se Šaban nije bavio preprodajom droge, ali ju je, na žalost, u poslednje vreme, uživao. Uostalom, poslednjih godinu dana pre übistva Saban je živeo kod mene u stanu, krio se, i sigurno bih znao da je radio takav posao. U svoj stan je odlazio samo da se presvuče i da uzme ono što mu treba. Prilikom jednog takvog odlaska je i nastradao. Na njega je mnogo i često pucano, ali nikada u mom prisustvu niti u blizini mesta gdeživim." U decembru 1994. samo desetak dana posle Šabanovog übistva. Žabac je upućen na izdržavanje kazne u Zabelu. u kojoj je robijao otac maloletnog übice Aleksandra Paunovića. "Matori Paun je homoseksualac koga su nadzornici više puta zaticali ’na delu’ sa 'kolektivcem', dakle čovekom sa kojim je delio zatvorsku ćeliju, zajednosusedelizastolomu trpezariji i zajedno su pri-

mali posete. Taj tip je bio poznat ppd nadimkom Francuz’. Cim sam stigao u Zabelu, alarmiran je zapovednik straže. Obavestili su ga da sam ja kum Dejana Marjanovića Šabana i odmah su me zatvorili u izolacioni blok, u samicu. Navodno su se uplašili da bih mogao nauditi ocu Šabanovog übice. E, onda su se momci iz zatvorske uprave predomislili i kad sam izašao iz izolacije, smestili su me u istu sobu sa matorim Paunom, očekujući da ću da napravim incident i da će me tako duže zadržati iza zidova požarevačkog zatvora. Bila je to klasična nameštaljka, na koju, naravno, nisam naseo. I dešava se čudan obrt. Aleksandar Paunović, kpji je postavši poznat kao Šabanov übica, po novinama izjavljivaoda sestidi i odriče svog oca, nakon tri meseca mog boravka u Zabeli. dolazi prvi put ocu u posetu iako je matori Paun robijao već pet godina. Razlog te iznenadne posete malog übice koji je pušten da se brani sa slobode, svom ocu, jeste najverovatnije da se stari Paun malo raspita o meni i mojim namerama u odnosu na njegovog sina. Ni pre tri godine, a ni sada ne želim da se svetim klincu. Uostalom, Saban ima oca i brata bli-

zanca, pa ako se već pretpostavlja da neko želi osvetu, logično bi bilo da su tooni." "MOŽDA SE ŠABAN ALEKSANDRU DOPADAO?" Vujačić poznaje mladog Paunovića iz vremena dok §e klinac pomalo družio sa Šabanom želeći da upozna tu vrstu "žestokih momaka". da malo zaviri u njihov život, "a ko zna, možda je i Aleksandar pogrešno seksualno nastrojen kao i njegov otac, možda mu se Saban onako lep i zgodan dopadao. Ono što sam ja mogao da primetim jeste da je mali Paun stalno skakutao za mojim kumom koji je bio vrlo korektan prema njemu, davao mu je novac, izvodio ga u društvo, jednom rečju, ponašao se prema njemu pokroviteljski." U jednom trenutku Dragan skida tamne naočare sa lica i samo za momenat uspevam da mu vidim oči. кгирпе i izražajne. Verovatno je zbog toga prekršten u Žapca. "Zašto bi Šaban terao klinca da za njega prodaje drogu kad je bio veoma imucan?". postavlja Dragan

»ZAMERAM SABANOVOM OCU STO MU JOŠ NIJE PODIGAO SPOMENIK”: Dragan Vujačić Zabac Svet 14. 4. 1997.

3