Svet
ske emisije, vise puta nedeijno, raznovrsnog karaktera od informativnokolažnih preko kulturnih, do zabavnih. Modu sam počela pratrti pre otprilike pet godina i to kroz emisiju na 'Radio Indeksu’koja se zvala’9o- Potom sam pola godine na TV'Studio B'radila'Stii’, da bihod januara ’93. na 'Radio Politick počela da vodim emisiju ’LI trendu’, sa dosta modnih priloga, potom je u oktobru 1994. godine krenulo televizijsko izdanje 'U trendu’ po kome me ljudi danas riajvise prepoznaju. RODBTELJI Moja mama redovno gleda sve moje emisije i vrlo je objektivna. Ne divi se tome što njena ćerka radi, ' ali i ne kritikuje, budud da su moji roditelji iz potpuno drugog sveta. U početku su oni moj posao shvatali kao neku vrstu zabave i hobija koji meni samo oduzima vreme i odvraća me od škole, posebno u "vreme kada sam zapostavila fakultet da bib izgradila karijeru. Pa, evo, dešava se da imam još jedan ispit i da diplomiram i to mi je jedan od kratkoročnih ciijeva, ali da bi se nešto uradiio u ovom poslu, čovek tome mora puno
da žrtvuje, pa sam i jatako htela da iskoristim sansu koja mi se ukazala, a to je bila emisija nateleviziji, da tu napravim pravu stvar, pa da se onda vratim završetku fakulteta. Imala sam dosta neprk jatnosti u kući, jer taj moj posao nije ozbiljno shvatan, mada sam ja bila sve vreme vrlo sigurna da je to ono što ja hoću i da ja tu moram da napravim veliku stvar. jer mislim da sam rodena za velike stvari i ne-
zadovoljna sam sobom kada svoj posao obavljam polovičnoi delimično. 1 sada kada sam priznata u poslu, mislim da moji roditelji ne bi bili ništa manje zadovoljni da sam ja službenik u nekoj instituciji shodno školi koju sam završila. Mislim, oni ne prave nikakvu glorifikaciju mog posla, nitijenjima ikada bilo bitno da se ja bavim javnim poslom, all naravnodaimlaska.ijato sada primećujem, kada mi stiž'u komplimenti, kada ljudi iz našeg okruženja gledajuikomentarišuemisije. Jer, to je komentari-
sanje kvaliteta nečega što sam ja uradila i meni je to mnogo važno. Dakle, nije to komentarisanje kako samjalepoizgledala.pošto ta vrsta komentara meni i nije dovoljna, jer ja ne radim posao da bih ’izgledala’.negodabihireklanes- to, da bih nekog nešto zainteresovala, informisala, obrazovala... KUĆNI POSLOVI Poslovi u kuči su jedan od mojih budućih ciljeva, pošto sam proteklih desetak godina, koliko se bavim novinarstvom, uz ško-
lu, uglavnom bila okrenuta tom svetu van kuće. U poslednje vreme se okrećem kući i toj nekoj unutrašnjoj organizaciji, i to mi je trenutni prioritet, ali moram priznati još uvek se teže snalazim u kući negou poslu.,. Oko godinu dana živim sama i utoliko je i značajnije to moje okretanje samoj sebi, Donedavno mi je bila neophodna mamina pomoćukući.bilojepotrebno da neko uvodi organizaciju utaj deo nfog života. U kuvanju sam još uvek najlošija jer još sebi to nisam postavila kao ozbiljan zadatak nego još
uvek to doživljavam kao mogućnost improvizadje na bazi raznih salata i neke hrane koja se relativno lako sprema i pritom kombinovano sa ishranom u restoranimaivan kuče. PUTOVANJA Moj p'osao je isprepleten samojimživotomi veliki deo slobodnog vremena opet provodim na nekim manifestacijama. kulturnog, umetničkog ili modnog tipa; dakle, i onda kada ne izveštavam sa njih. U slobodno vreme pokušavamdasevidimisapri- jateljima i, naravno, najčešće sam sa dečkom. Sa delom ljudi iz sveta mode sam takođe već u nekim poluprivatnim ili poluposiovnim odnosima, pa se viđam i sa njima, posebno
kada je reč o ljudima koji vode modne agencije ’Klik’, ’Fabrika’, ’Elit Jugoslavija’. Putujem često i to me čini srećnom, zaista. Moram red da me zamaraju pripreme za putovanja, ali već ulazim u rutinu pošto sam protekle dve ipo godine u proseku jednom u dva meseca putovala u inostranstvo. Često me uhvati ta putna groznica, odnosno oak i sanjam kako treba da putujem i kako kasnim i nemam dovoljno vremena da se spremim> „OVOJEMOJA DRUGA KUCA”: U režiji TV Politika
SVETSKE FACE U NJENOJ EMISIJI: Snežana i Ejlin Ford, vlasnik agencije „Ford”
~E, BAŠ BI Mi VEĆERAS OVO DOBRO PRISTAJALO”; Snežana u butiku modne kuće „Gama”
S^t
21. JUL 1997,
37