Svet

BEOGRADSKI ČUDOTVORAC MIŠA KRSTOVIĆ

Piše: Saša Jovanović

ovek koji je izlečio Rad e t a Scrbedžiju, Đinu Ger š o n (”Showgirl s ” ) , Natašu Ričardson (”101 dalmatinac”), čuvenog producenta Eduarda Matičku, pevača Ivana Gavrilovića, Nikolu Pijalu, našeg poznatog automobilistu, Dejana Bilbiju (vlasnika kompanije ”Luca di Conte”), Dadu Papića (muzičkog menadžera), Lordana Zafranovića, novinare BBC-a i koji je trebalo da leči fudbalera Alena Širera, Toma Kruza, češkog predsednika Havela, te

mogao da postane lični kraljičin lekar u Velikoj Britaniji, Miša Krstović je u Novom Sadu, na Futoškom putu br. 95, otvorio kosmo-bioenergetsku ordinaciju ”Nazaret” (0217394-627, mobilni telefon 063 512546), u kojoj uspešno pomaže Ijudima svakog radnog dana od 11 do 18 časova. Cuda se događaju uvek nekom drugom, a nikada nama. Da li mora da bude tako? Za dve godine, otkako je u Novom

Sadu, Mišaje svojirn шоćima mnogima pomogao. Za ”Svet” govori o sebi i svojirn uspesima. ”U inostranstvu sam prevashodno pomagao Jugoslovenima. lako energija ne poznaje nikakve barijere, lakše je liječiti nekog ko razumije tvoj jezik. U Jugoslaviji neki Ijudi ne žele da se zna da sam ih Цječio, mada ja ne гаzumijem šta tu ima da se krije ako si bolestan. Liječio sam Radeta Serbedžiju koji mi je svojom zahvalnošću povratio poljuIjanu vjeru u Ijude, u čovjeka. On je na ’Slobodnoj Evropi’ opisao svaki trenutak mog tretmana i šta mu se događalo. On to jednostavno nije želio da zadrži za sebe, da kri-

je. I bilo gdje da je u društvu, on kaže ’daj da ti pomognem, da te sa Mišom povežem...’ Iz toga vidim da je on čovjek humanista. Upoznali smo se kod mog kuma Vese u kafani u Pragu. Tad mu je bilo najteže i ja sam se ponudio da mu pomognem. Bio je pod strahovitim stresom. Kad je čovjek pod stresom, bolest se pojavljuje tamo gdje je čovjek najslabiji i najtanji i tu puca.”

iiligi Postoje vrlo dobra iskustva kod Ijudi koji Imaju problema sa kostoboljom, reurnom, reumatskim artritisom, migrenom, stresom. Dobre rezultate postiže kod lečenja anoreksija, tumora, atrofije mišića, spazma, depresije, spondiloze i diskus hernije, gotovo svih oboljenja kičme, hormonalnih poremećaja, osteoporoze, sportskih povreda, plus dioptrija, pomaže kod paraplegija, kvadriplegija, sportskih povreda, psihosomatskih poremećaja, poboljšanja imunološkog sistema...

HOCKINSOVA BOLEST Jedan od slučajeva koji vredi pomenuti je slučaj sedamnaestogodišnjeg -Nenada Mrđenovića. Prenosimo tekst iz "Novosadskog nedeljnika” koji je propratio ovaj Mišin uspeh. Nenad je rođen 19. 9. 1980. godine, nekada je živeo u Dvoru na Uni, dok je danas u Novom Sadu i učenik je Poljoprivredne škole u Futogu. Nenad je oboleo od Hočkinsove bolesti, maligne bolesti limfnih žlezda. Njegova bolest u početku nije adekvatno tretirana. Zlezde na vratu su mu bile otekle, nije mogao da guta, a oči su mu bile zatvorene. Posle sedam dana su ga poslali na snimanje pluća a potom je upućen na Institut u Sremsku Kamenicu. Planirali su da ga operišu, mcđutim, kada su rnu pogledali krvnu sliku, odustali su. Odatlc su ga, 15. 12. 1995. go-

dine, poslali u Dečiju bolnicu u Novi Sad, jer na Institutu u Sremskoj Kamenici ne leče mlađe od 18 godina. U Dečijoj bolnici je ostao do decembra 1996. godine. O svemu tome Nenad kaže; ’Terapije su uglavnom bile intravenske. Lečili su me citostaticima. U jednom danu sam ponekad pio i po sedamdeset tableta. Najgore je bilo što sam od tih lekova imao žive rane u ustima pa po sedam dana nisam mogao ništa ni da pijem ni da jedem. Kosa mi je bila opala. Još nije ustanovljeno od čega dolazi ta bolest. Pretpostavljaju da je bolest posledica stresajer sam proveo tri dana pod kišom granata. Kada sam otpušten kuči, nakon tri meseca, nisam mogao da stanem na desnu nogu. Preko kućnog prijatelja otac je saznao za čika Mišu i odlučio je da pokušamo kod njega. х Kada sam, u julu 1997.

godine, prvi put došao na tretman, držao sam se jednom rukom za bratovljevo rame, a drugom za komšiju, jedva sam išao, uneli su me, takoreći.’’ NISAM VEROVAO ”Pored tolikih silnih proroka, iscelitelja, prevaranata, nisam verovao ni da mi Miša može pomoći, ali sam morao pokušati. Već u foku prvog tretmana počeo sam podizati nogu. Sutradan sam več došao sam, bez ičije pomoči. Kada sam otpušten iz bolnice, nalazi krvi su mi bili na donjoj granici normale. Normalna vrednost leukocita (belih krvnih zrnaca) je između 4 i 10, a kod mene je bila 4,5 a posle tri čika Mišina tretmana vrednost leukocita se popela na 8,6. Uobičajena vrednost hemoglobina je između 140 i 160, po izlasku iz bolnice kod mene je bila 145, a posle tri tret-

mana se popela na 160. Snimakpluća je takođe bio znatno bolji. Kod čika Miše sam prvenstveno išao zbog problema sa nogom jer su mi u bolnici rekli da je to posledica zračenja, da oni ne mogu ništa pomoći i da če to samo po sebi proči. Međutim, poboljšanja su se pokazala na svim poljima. Pre susreta sa čika Mišom išao sam na kontrolu svakih 14 dana a posle tretmana, kontrole su išle па 21 dan, pa na mesec dana i konačno sada idem na kontrole svaka tri meseca, s tim da sada ne prirnam nikakve terapije. Da spomenem da sam i na plućima imao rupu prečnika tri centimetra. Lekari nisu hteli da me operišu jer su smatrali da je već kasno za to i nastavili su terapiju citostaticima. Kada sam snimio pluča posle čika Mišinih terapija, rupa je nestala - zarasla je. Nisam mogao da verujem”. ♦

”Novi Sađ je vrlo lijep, tih grad. Ovdje sam jer mi je od svih gradova u Jugoslaviji ovaj najsličniji Sarajevu, izmješane su i nacije, kulture, konfesije. Već dvije godine sam ovdje. Inače, dvije godine prije izbijanja rata ja sam otišao iz Sarajeva i, poslije boravka u mnogim evropskim metropolama, ja sam presretan što sam u Novom Sadu. Iz Londona mi treba tri i po sata da izađem iz grada, iz Beča dva 5 po sata, a dok ne izađeš iz Praga - poludlš. Ovdje sam na Fruškoj gori za deset minuta. Ovo je mali-veliki grad koji ima sve”.

Nenad Mrđenović i I Krstović na seansi |

15. IVIART 1999.