Svet

VIŠE PUTA SU ME VENČAVALI PREKO NASLOVNIH STRANA!

”U vreme kada se pričalo o mom tobožnjem venčanju. bio sam u vezi sa jednom osobom. A oni su pisali čak i o svedocima naše veridbe. Zaista bih želeo da zaštitim svoju privatnost. Mislim da na to imam pravo, s obzirom da ni ja ne zadirem u tuđu!”

1990. Za mene je ta godina bila veoma značajna. Razlog je taj što je objavljena monografija ”Kiš u dijaspori” koju sam ja priredio godinu đana posle njegove smrti. Ta monografija je obuhvatila Kišove ”rane radove”, koje je pisao kao student u ’Tolitici”,

"Studentu”, ”Ninu” i nekim drugim časopisima. Značaj je utoliko veći što ti tekstovi, po meni nepravedno, nisu objavljeni ni u jednoj knjizi. To izdanje nije bilo značajno samo za mene već i za sveobuhvatnu srpsku kulturnu javnost koja je u toj monografiji videla nagoveštaj za njegov celokupan opus i poetiku. Bio sam radostan jer je tiraž od 2.500 primeraka bio razgrabljen za manje od deset dana. To mi je dalo potvrdu da sam uradio nešto dobro i kvalitetno, od samog naslova do sadržine koja je bila protkana crtežima i zanimljivim ispovednim kazivanjima njegovih prijatelja. 1991. Ovu godinu ću pamtiti po mnogobrojnim sukobima sa teoretičariraa i filozofima. Teme su bile raznolike, od politike do književnosti. Sve rasprave su bile zabeležene na stranicama ”Nina” i "Književnih novina”. 1992. Najviše vremena sam provodio u razgovorima sa mnogobrojnim stranirn novinarima, shodno prirodi

mog tadašnjeg posla. Te godine sam u nekoliko navrata odlazio i na putovanja koja su bila studijske prirode. Takođe, izašla je i moja treča po redu knjiga, koja se zvaia ”Sumrak dijaloga”. 1995. Burna i više nego zanimIjivagodina. Godinaprepuna

izazova. Tada sam radio kao potpredsednik Savezne vlade, i delovao na međunarodnom planu, Posao je bio više nego naporan i pun izazova. Bio sam tada i-u svojstvu pređseđnika komisije za normalizaciju odnosa sa Hrvatskom, kao i predsednik komisije za odnose sa UNICEF-om i UNHCR-om. Priroda tog posla mi je donela mnoge kontakte. Najupečatljivija od svega ipak mi je bila poseta španskom univerzitetskom centru ”Е1 eskorijal”, koji se nalazi na dvadesetakkilometara od Madrida, Skupu su prisustvovali i tada već bivši predsednik SAD Džordž Buš, zatim Gorbačov i mnogi intelektualci iz bivše BiH i Hrvatske. Tada sam imao i žestoku polemiku sa, takođe prisutnim, Adamom Mihnjikom. Nama je u to vreme bilo zabranjeno pojavljivanje na takvim i sličnim skupovima, međutim, ja sam u nekim intervjuima razbio tu zabranu. Taj avgustovski skup je bio odlična uvertira za potonji rad. Sledili su susreti sa Sa-

maranom, Akašijem, Tuđmanom, Saraarugom, Nakadžimom (tada predsednik Svetske zdravstvene organizacije), Serđom Dimelom (civilni direktor UNHCR) i mnogim drugim diplomatama. Ovu godinu pamtim i po izbprima koji su se organizovali krajem godine, u čijoj sam kampanji i sam aktivno učestvovao, s obzirom da sam bio nosilac liste SPS-a za Beograd. Samim tim, mnogo vremena sam proveo u putu, na relaciji Beograd - Zeneva. 1994. 14. februara ove godine sam kao prvi političar sa ovih prostora kročio u Zagreb, nakon razbijanja prethodne Jugoslavije. Ta jednostavna poseta je ostavila veliki trag u mojim sećanjima.

D/ođeni su razgovori oko normalizacije železničkog i PTT saohraćaja. A jedan od mojih najvećih uspeha bila je razmena zarobljenika, koji su pušteni iz logora ”Lora” u Splitu. U zamenu, dali smo im "somborsku” teroristićku grupu, kojaje svojevremeno imala zadatak da digne u vazduh sve mostove u Vojvodini, Sam susrct vojnikaJNA i n.jihovih rodltelja, koji su većinom smatrali da su njihovi sinovi mrtvi, bio je jedan od najđirijivijih trenutaka u mom životu. 1995. Dosta nepovoljna godina po mene. U oktobru mcsecu preminula je moja baka, osoba za koju sam bio izuzetno emotivno vezan. Pre toga je više meseci bolovala, pa sam vreme uglavnom provodio sa njom. 1996. I privatno i institucionalno ova godina je bila vezana za sport. Vratio sam se plivanju sa nekim novim žarom, mada nikad nisam ni prestajao da plivarn. Svakog dana preplivam po dva kilometra. Ali, tada sam se zaista pod-

vižnički podredio sportu. k Rađio sam dugo Ж uteretani, auba- % zenu sam provodio \ tri do četiri sata \ dnevno. % Takođe, rešavao \ sam i probleme sa ko- * jima se Vaterpolo savez ' jugoslavije suočavao pred odlazak na Olimpijske igre. 1997. Krajem aprila dobijam najvišu partijsku afirmaciju, Postajem član glavnog i izvršnog odbora SES. Ja jesam 1993. bio nosilac liste .... za Beograd, ali tada nisam imao tako visoku partijsku funkciju. Od tada pa sve do kraja godine kreće žestoka predizborna kampanja, u kojoj ja, naravno, aktivno učestvujem. Septembar je na mom emotivnom i uopšte na privatnom planu, bio najznačajniii mesec u mom-životu. 1998. Izlaze dve moje knjige; "Sudari” i "Dodiri”. Postajem ministar kulture u jednom teškom iveoma delikatnom trenutku. Po tom pitanju najviše sam se usredsredio na konverziju relevantnih informacija o srpskoj kulturi iz raznih knjiga i drugih vidova komunikacija na modernije tehničko-tehnološke oblike komunikacije, kao što je recimo Internet. Nalazio sam da su svi dosadašnji oblici prevaziđeni i da što prc treba ući u te tokove kako bi šira međunarodna javnost bila upoznata sa tradicijom i kulturnom baštinom Srbije. U odnosu na funkciju koju sam obavljao 1993. i 1994. godine, obnovio sam bliske

kontakte koje sam imao sa pojedinim istaknutim lićnostima iz inostranstva. Vreme u koje sam postavIjen na funkciju ministra je izuzetno nepovoljno za zemIju zato što su sankcije i daIje bile na snazi, a u pojedinim segmentima su ćak i osnažene uz jake nagoveštaje vršenja jo.š večegpritiska koje je prouzrokovalo sadašnje stanje. Tako da su i izazov i odgovornost veliki. 1999. Prinudeni smo da se branimo vojnim putem, jer nam je nametnuta agresija, bestijalno i besprimerno. Tek se u ovako nepovoljnom trenutku vidi koliko smo nadmoćni nad savremenom Evropom koja teško može da nam parira na bilo kom podrućju kulturnog stvaralaštva, od literature, preko muzike, pa sve do likovne umetnosti. Ta erupcija stvaralačkog entuzijazma je došla u pravo vreme kao odgovor na žestoke izazove jednom pravom totalitarizmu, koji se nameće ne samo Jugoslaviji nego i čitavom svetu. Nova godina mi je na

emotivnom planu takođe donela v izvesna razočarenja. Sto se tiče štampe, moje ime je u par navrata zloupotrebljavano. Neki su me čak i venčavali preko naslovnih strana svojih novina. Meni to zaista nije nimalo prijalo i ne bih voleo da se takve stvari, što se privatnog plana tiče, ponove. U vreme kada se pričalo o mom tobožnjem venčanju, bio sam uvezi sa jednom osobom. Aoni su pisali čak i o svedocima naše veridbe. Zaista bih želeo da zaštitira svoju privatnost. Mislim da na to imam pravo, s obzirom da ni ja ne zadirem u tuđu. Nikada nikoga nisam pomenuo i mislim da je nedolično i nekulturno mešati se u tuđ privatan život. Ja znam i gde je začkoljica. Jednora prilikom sam pomenuo jednu osobu i mogu reči da sam se zbog toga pokajao jer sam shvatio da niko nema pravo da zađire u nečiji privatan život, pa čak ni dobronamerno. Nigde, kao na tom području, ne ogleda se tako jasno izreka da je i ”put u pakao popločan dobrim namerama". ♦

26. APRIL 1999.

13