Svet

POŠTO MI U HILANDARU NEMAMO TV, RADIO I NOVINE, O AGRESIJI NATO-A SAZNAJEMO OD LJUDI KOJI NAM PRIČAJU!

ттшштш,шшшџттм. Sar&fce Imm шааааИга r ННшЛага* stigaa Џш Srblju da u <wm tesklm ¥гетеаlша hucte $a «v е|lш uaređam. EkskluzlAriio жш f, Sutr etac VasiUie kalet

Razgovarao: Dejan Stanković

jeku najžešćih razaranja naše zemlje od strапе zloćinačke NATO kamarile, u svoju ranjenu otadžbinu došao je i antiprosop Carske Lavre manastira Hilanđara otac Vasilije. I u ovim teškim vremenima, sa neskrivenim oduševljenjem, narod je dočekao ovog smernog monaha i velikog podvižnika, koga su mnogi već odavno proglasili svecem koji hoda po zemlji. Sa ocem Vasilijem razgovarali smo u Aleksincu dok je obilazio do temelja porušene kuče u centru ovog mirnog gradića na Moravici. ♦ 0 čemu razmišljate dok gledate ove ruševine na kojima se još uvek vide tragovi krvi nedužnih civila? Upotrebiti silu protiv bilo koga, a pogotovo bez ikakvog valjanog razloga, predstavlja veoma odgovoran čin sa čijira posledicama počinilac kad tad mora biti suočen. Pored toga, patnje nedužnihvraćaju se kao bumerang onome koji ih je prouzrokovao. To su neumitni i večiti zakoni od kojih se ne može sakriti niti se mogu promeniti. ♦ Zašto ste baš sađa odlučili da dođete u Srbiju? Sa blagoslovom igumana

о с а Мојs i ј а / đošao sam u otadžhiuu baš sada, jer to nisam mogao da х učinirn ranijczbogvelikog časnog posta kađa svi monasi u 1 lilandaru \ uznose danonočne moliU’c, tako dočekujemo veliki praznik Vaskrs koji na pravi način dokazuje i pokazuje pobedu života nad smrču, dobra nad zlom. Odmah posle prvog dana Vaskrsa krenuli smo na put u ovu našu opštu muku, da budemo ovde sa našim narodom, da pomognemo, da saučestvujemo zajedno i koliko

je to moguće da utičemo da se koja suza obriše sa lica Ijudi koji žive ovde. Ne postoji niti jedna prepreka koja bi nas omela da upravo sada dođemo u našu jedinu domovinu Srbiju. Uz Božiji blagoslov evo nas ovde i prvi utisak koji sam stekao i ono što je mene lično pozitivno iznenadilo je činjenica da več pri prvim kontaktima sa Ijudima nisam primetio da postoji strah, naprotiv, svi su okrenuti jedni drugima, za dobrobit svih, za boIje dane koji čekaju našu napaćenu Srbiju. Priraetio sam

takođc daje vcrasve jačaijača, narod jc ovđe jakog duha i verujem da će übrzo ova vclika naša muka da se prcbrodi. ♦ Kako ste vi na Svetoj gori primili vesti o napadu NATO pakta na JugoslaviЈ и? Mi u Hilandaru nemamo televiziju, radio, novine, ali mnogo je Ijudi iz Srbije zvalo i javilo šta se događa ovde. Sve ovo ima svoje duboke korene u prošlosti. Jakoje izražen uzrok, neposrcdan povod, a i posledice koje su vidljive svima nama. Znate, što jc za vas van Svcte gore dan, nama je uoć. Kada vi spavate, mi se molimo. Sveta gora jc od početka ove velike tragedije počela sa ve-

likim molitvama u svim manastirima, a naročito u Kareji i Hilandaru, a na sam dan Uskrsa upriličene su velike litije, ргvoga dana u Hilandaru, drugoga dana u Kareji gde je bilo prisutno oko hiljadu kaluđera. Cctiri danabile su velike molitve bez prekida u manastiru Ivironu gde se nalazi čuvena ikona Majke Božije koja štiti i Svetu goru i vrata Svete gorc. Te velike molitve traju po pet i više sati i u njima se neizostavno pominje stradajući srpski narod. Na sednici uprave Svete gore doneta je ođluka da Sveta gora pomogne deci sa Kosova i najugroženijih područja Srbije. Dok ovo govorimo, veliki konvoj humanitarne pomoći upravo je na putu za našu zemlju. Dakle, mi sa Svete gore u svakom trenutku bićemo sa našim stradajućim narodom, a želim još jednom da naglasim ono štojemoždai najbitnije u ovom trenutku.dobro je što kod našcg naroda nema tuge, straha i oćajanja. To je najbolji dokaz koliko je naša vera jaka, jer mi znamo da stradamo za pravoslavtje. Po mišljenju mnogih u Grćkoj, sve ovo što se sada radi Srbima direktno je upereno protiv pravoslavlja, a oni koji

su nam doneli ovu veliku muku bili su nam nckada prijatelji, ali oni nikada nisu razumeli naš duh, našu veru koja čak. i neprijateljima prašta i nikome ne žamera. Međutuim, ovo što su oni posejali, potpuno je sigurno, nići će i kod njih. ♦ Kako objašnjavate da i pored ovolikih razaranja nema panike i stra ha među Ijudima koji su iz dana u dan, iz noći u noć žive mete NATOavijacije? Odgovor je veoma jednostavan, Mi smo narod mučenika, narod praveđnika koji

vekovima prinosi žrtvu za odbranu svoje vere, krsne slave u ime jedine i prave Nebeske Istine. Mi, kao deca svetog Save i svetoga Simeona Mirotočivog u svom genu imamo najjače jezgro pravoslavlja. Ali, treba znati da ko se boji Gospoda, taj stoji iznad svakoga straha. Taj je od sebe odstranio i daleko iza sebe ostavio sve užase ovoga života. Smrt koja je strašna svakome i koja užasava smrtne, a neverne, predstavlja se kao pir bogobojažljivorae. Ovo znaju svi koji su svojim revnosnim i blagočestivim životom ojačali u molitvama građeći tako jedan uzvišeni duh. Smrt se plaši da se približi onome ko se Boga boji i samo se onda primiče k njemu, kada joj je Bogom naređeno, da razluči dušu njegovu od tela. Ni vode, ni ognja, ni zverova, ni raketa, rečju, nikoga se ne boje oni koji se boje Boga. Samo Bog je okružen i poscduje veliku silu. On je ravan Ijubavi, a Ijubav je ravna milosrđu. Svc to, zajedno sa verujućim narodom, čini Božiju porodicu. ♦ Da li je moguće sa Svete gore uputiti neki apel čelnicima NATO-a da prestanu sa ovim zverstvima u našoj zemlji, budući đa je manastir Hilandar oduvek bio centar okupljanja i mesto tihe diplomatije? Svakako, duhovni položaj Hilandara i ugled Nemanjića, svetoga Save i svetoga Sime-

ona Mirotočivog, uvek su nam to omogućavali i danas nam to omogućavaju. Ma, činimo sve da se ova muka brzo završi. Dozvolite samo da vam' ukratko ispričam šta se dogodilo pre ne.koliko godina. Naime, bivši prcdsednik SAD Džordž Buš je tada, boraveći na Atosu, rekao da je Bosna probudila NATO iz mrtvačkog sna. Postajemo smetlište sveta. Srpski narod i njegove zemlje su osudh'ani. Od devedesetih godina u Hilandaru je, posle jutarnje i večernje, uveden akatist, molitva za spas srpskog roda u srpskim krajinama i na Kosovu i Metohiji. Sudbina naša je ipak tragična. Justin Popović je svojevremeno rekao najbolju definiciju za naš narod: ”mnogostrada!ni i mnogogrešni rod srpski”. Posle imena Gospoda i Presvete Bogorodice, Kosovo je najpominjanija reč u Hilandaru. Kosovo je srpska molitva. Toje raspeta srpska zemlja, Izgubimo li krst Kosova, nestaće nas zauvek, Prokleće nas unučad. 1 u ovim tcškim vremenima treba da imamo čvrstu clitu, taj najsamosvesniji sloj svake države. Upravo ta elita je sada došla do pravog izražaja u ovim najtežim vremenima. Na najbolji mogući način oni svakodnevno zajedno sa svojim narodora uzdižu i oplemenjuju svest, samosvest, veru, naciorialni moral, slobodu duha i spremnost da se za više ciIjcve nesebično žrtvujc. Ono

što je najvažnije narod nije sam. Uz njega su država, crkva, vojska, policija, intelektu\ alci. Sveje tojedno neprobo\ jno jezgro koje je u startu sprečilo kolektivno i poje-1 dinačno očajanje i lutan/ je po bespučima straha. Oni koji su izaz\'ali ота našu muku nisu očekivali da čemo upravo sada dok trak ju razaranja i übijanja Џ nedužnih Ijudi, mi kao | ponosna deca Svetog \ Save nastaUti da gradimo \ duh i moral svesrpskog 1 jedinstva kroz izvorc V nacionalne kulture 1 kao neotuđivi deo ' evropske civilizacije. '-■v.

Uostalom, oni ne znaju šta rade i oni to nikada razumeti neće. Uhvatili su se u klopku sopstvenogneznanja, gordosti i zabluda. ♦ I za kraj, oče Vasilije, kakav čovek mora biti da bi prevazišao ovu tragediju i dočekao neko bolje buduće vreme? Sve ovo če se uskoro završiti. Oni koji su sve ovo izazvali, na žalost, pokazali su koliko su zli. Mi to nikađa nismo želeli. Pokazalo se da je naša velika vera za njih bila vaga sa koje su pali. No, neka o tome razmišljaju oni, a ne mi. Za naš narod je najbitnije da je svestan trenutka i odgovornosti za sve što se čini. Takođe, posle aktuelne vlasti, crkva ima najveću odgovornost za sudbinu svoje pastve i naroda. Njena uloga nije samo pastirska i duhovna. Ona je činilac koji mora da istrpi mnoga iskušenja i da utiče na politička, kulturna i etička merila. Sada mi, Srbi, treba da izvojujemo najveću pobedu da bismo dokazali da smo svetosavski narod, dostojan tragedije koja ga je snašla. Spasonosnu pobeđu nad samim sobom. Ovo je opasan trenutak, jer mnogo smo izdržali i moramo još izdržati. Prošlost dokazuje da jc čovek samo čovek kada sebe vidi i iskazuje u Hristu. Čovek se na grčkom kaše antropos d onaj koji gore gleda. Takvog čoveka i Ijude traži našc vreme. ♦

I SA SVOJIM NARODOM UVEK KADA IVIU JE MAJTEŽE: Olac Vasilije

2

26. APRIL 1999.

Svet