Svet

RATNI DNEVNIK

Jedna civilizacija je zrela za propast onda kada izgubi svoj duh. Današnja zapadna civilizacija je nekad imala duh koji nikada neće propasti. Ona je nekada proklamovala univerzalne humane vrednosti koje će trajno živeti. Danas ona ima mnogo materijalnog bogatstva i mnogo oružja, ali već odavno onaje duhovno mrtva i u njoj svaki govor o Ijudskim vrednostima i o Ijudskim pravima prazno odzvanja. Miltailo Markovič

Piše: dr Draško Ređep

SAMO SAM SE ZBUMO... esto mislim na priću tridesetogodiš- njeg Kmeza Sjana Hiana, koji živi u Bloku 45, na Novom Bcogradu. Objavio ju je Ekspres: ”Ne plašim se i ne idem u sklonište. Samo sam jednom bio uzbuden j zabrinut kad su mi rekli da je bombardovan Sangaj?! A radilo se o naselju kod Novog Sada.” Svako, i u ovom prljavom ratu, ima svoj Sangaj, uništavan, bombardovan, spaljivan, NOVOSADSKE RAZCLEDNICE Najviše se traže razglednice mostovima nepostojećim posvećene.

Dragutin Savić i Branislav Lučić ostvarili su čitav projekat: nekad i sad na tim novosadskim slikama, u izdanju ’Trometeja”, iskazuju se kao dva nepomirljiva vremena, mir i rat. Razrušeni novosadski mostovi takođe postaju nalik na bedž. Ili na one Andrićeve gradove kojih takođe više nema (Sarajevo, Travnik...). TELEFONI Nikada telefoni i pisma nisu bili bitniji, značajniji, uticajniji. Istina, pisma duže putuju. No, štižu mi, sve s osećanjem solidarnosti i razumevanja, i gneva uostalom, iz Francuske, Italijc, Makedonije, Tuzle, Slovačke... A iz Rige, iz Latvije, to će reći Letonije, pišu mi Raisa i Nikita Seins, grleći nas sve redom, napominjući koliko je već zla, na razmm stranama, naneto u poslednjoj deceniji ovoga veka. Telefonira iz Holandije pesnikinja Vera Srbinović, gnevna i očajna, Smiljka Šmitran iz Peskare, javIjaju se ambasadori, koreografi, rodaci, autori zabavnih romana, uostalom i Ijubića, uvek sa jednim te istim pitanjcm; da li ste živi? Ti telefonski pozivi nas pronalaze u stravičnoj tišini vazdušnih opasnosti. Sve je postalo međuvreme između dveju sirena. I kao što biva, i u ovom sumraku civilizacije, kič ostajc kič, a umna reč, kao na primer ona Aleksandra Tišme u Spiglu i Ninu, jednako lekovita i neophodna. Sve više se uveravam da je značajna rečeriica koja govori o tome da nije isto

biti uzbuden i uzbudljiv. I tu ima i pravde i nepravde. Nikada, kako otprilike tvrdi izuzetan naš hroničar i kritičar roka Petar Janjatović, mediokriteti i početnici nisu lakše dolazili do mnogoljudne, estradne scene. Nimalo mi to ne smeta. Svako radi svoj posao. Zemlja je jedinstvenija nego ikad. ”Ovde se u prvom redu misli na preživljavanje i na to da se država ne sme urušiti” (Aleksandar Tišma). Moji prijatelji dobro znaju u kolikim razmerama ne marim telefonske kontakte. Sada, a sve je sada drukčije, kako se kaže, telefoni su mi, telefoni su nam nasušna potrcba. Da saznam kako je u Kragujevcu, šta je sa Pavićevićima, da čujem, u dubokoj noći, glasjelene Trumić iz nagaravljenog i u dimu izgubljenog Pančeva, da čujem šta je sa treninzima Milije Ilića u Arandclovcu, da... da saznam kako iz Strumičke 94 u Beogradu Vuk Krnjević posmatra stravičan naš, beogradski vatromet, da imam utisak kako nisam sam kada se javlja Kiča iz subotičkog ’LRavela”, i kada nas srdačno, prijateljski pozdravljaju dve Ljilje, Lazarević i Sop... APRIL U BEOCRADU Kada je na Uskrs 1944. godine bombardovan Bcograd, Dušan Matić je, za one koji dolaze, napisao: ”Nećeš verovati da se nekad tako lako übijalo, аГ i umiralo, vcrno i lako.” A Aleksandar Petrović, najslavniji naš filmski reditelj, uz to i sjajan pisac, zabe-

ležio je kako su, u tom istom bombardmanu, bebe iz porodilišta visile na drveću. Kao kod Boša. Kao egzotično voće Srbije. Sada se sve multipliciralo. Smrt trogodišnje devojčice u Batajnici nalik je na smrt Anite, male Anite, u španskom građanskom ratu. One kojoj su kasnije posvećene tolike pesme i književni tekstovi druge vrste. Bio sam u Gernici koju su tako stravično uniš’tavali nacistički avioni, u Baskiji. Iza svega, ostala je slavna Pikasova slika. I legendarno drvo, po mnogo čemu kultno, gde su se, kao na antičkoj agori, okupljali umni, stari Ijudi. Svi moji pejsaži, svi predcli o kojima sam pisao, preživeće, kao i mnogi od nas, užas i slomjedne civilizacije. Ne brinite. I smirite se, reklo bi se u žargonu. MANDIĆ Posle najnovije eksplozije u novosadskoj rafineriji, platna Zdravka Mandića, sa visokim, bezmernim, raznobojnim oblacima nad ravnicom, iz kasnih šezdesetih, obistinila su se autcntično, dramatično, nezaboravno. Ne smcm ni da pomislim na oblak dima iz ’-’Plastike” Bobana mog Boškoviča, u Prištini koja je takode bombardovana. Ne tako davno, Boban je, u skladu sa mojom knjigom Sve ruže Srbije, oko svoje fabrike posadio 10.000 ruža. Sada su te ruže memento izuzetnoj priči o fabrici. I Bobanu. Kao kod Rilkea. ♦

MIODRAG MIKI VUJOVIĆ

Razgovarala: Brankica Treskavica

□ ada bi se, u ovim ratnim dani m a , pravilo istraživanje gledanosti TV programa, sigurno da bi u samom vrhu bila emisija u kojoj se vlasnik TV Palme, Miki Miodrag Vujović, obraća gledaocima. Gotovo preko noći gospodin Vujović je postao TV zvezda u pravom smislu reći... ”Ovo su trenuci kada je razmišljanje o bilo kakvim zvezdama deplasirano iuvredljivo”, protivi se gospodin Vujović ovakvom zaključku i dodaje; ”Bilobimižao ako bi moje istupanje bilo ko podveo pod to. Ukoliko već treba da govorimo o zvezdama, onda moram da kažem da ispred mene postoji najmanje deset miliona zvezda.” ♦ S kakvim ste ciljem počeli da, putem svoje televizije, komentarišete aktuelna zbivanja? Kao čovek koji je na čelu međija obavezan sam đa đam svoj doprinos borbi ovog naroda. Pošto Palma nije informativna kuća u klasičnom smislu, prvog dana smo odlučili da vesti preuzimamo sa RTS-a a razlog za to je njihova tačnost. Kad ovo kažem, ne želim da umanjim važnost ostalih medija i vcrodostojnost njihovih informacija. Svima mogu da odam priznanje, ali u ovakvim situacijama državni mediji imaju prednost. Suš-

tina mojih nastupa kao i serija razgovora sa gostima jeste to da se čuje šta Srbi misle o postojećoj situaciji. ♦ Vaši nastupi su izazvali oprečne komentare: jedni "upijaju” svaku Vašu reč, a drugi kažu da širite strah. Dozvoljavam svako viđenje ali ne mogu da se složim sa onima koji smatraju da širim strah. Ja samo pozivam na opreznost. ♦ Zašto ste uoči Velikog petka najavili kritičnu noć? Pa i bila je kritična noč mada nikad nisam upotrebio taj izraz. Rekao sam da če noč biti teška. \ т е treba sve posmatrati kroz to koliko je bombi palo. Jedino čega se plašim jeste navikavanje na situaciju i opuštanje. Imamo posla sa takvim zvcri ma da nijednog trenutka - ako smo odgovorni prema sebi i ovoj zemlji - ne smemo da kažemo ”ma, to nije ništa” ili ’proči če”. ♦ Priznaćete da to što hoćete da kažete govorite veoma šokantno. I ja sam samo čovek i to čovek koji je iznenaden stepenom genocidnosti te stoke. Jednostavno, to su zveri. Bilo bi strašno da, zbog neopreznosti i opuštanja, imamo dođatne žrtve. Lažna nada jc nešto što nam je najmanje potrebno. ♦ Slaže li se ova rečenica sa geslom ”ne može nam niko ništa”? To nije nada već činjenica. Ja takav stav ne đefinišem rečima: ”Samo ncka dođu, pobičemo ih, išamarati, izbaci-

”Znate li u čemu je zamka? To namerno u emisiji nisam rekao. Te konzerve i ta mleka koštaju bar tri puta manje neao prirodna. Mislim da vam niie teško da zaključite ko je njihova ciljna arupa. Naravno. reć ie o najsiromašniiim slojevima!”

26. APRIL 1999.

Svet