Svet

NOVOSAĐANI IZ NOĆI U NOĆ BRANE SVOJ JEDINI PREOSTALI MOST NA DUNAVU

Piše: Violeta Morina

Jvišenedeljnim napadima NAIO alijanse na SRJugoslaviju najupornije su bombardovani glavni gradovi republika i pokrajina. Vojvođanska prestonica je, od pnog dana ataka na našu zemlju, gotovo svakodnevno bila meta napada zločinačkih aviona. Stradali su i vojni i civilni objekti jer neprijatelj između njih nije pravio razliku. Pogođena je rafinerija, oštećene su škole i fakulteti, a pojedine kuće potpuno su uništene. Agresor nije poštedeo ni mostove, ostavivši Novosađane bez Varadinskog i Mosta slobode. Kada su shvatili da su namere NATO avijacije usmerene na treći, jedini preostali Zeželjev most, naši sugrađani su odlućili da svojim telima sačuvaju poslednju sponu jednog dela grada sa drugim. Svake večeri kolone Novosađana, uprkos sirenama koje upozoravaju na vazdušnu opasnost, slivaju se ka njihovom mostu na kome pesmom i duhovitim transparentiraa nepokolebljivo prkose agresoru iz vazduha. Predstavnici svih generacija složni su u odluci da će svakodnevno braniti jedinu ргеostalu vezu Baćke sa Sremom. U atmosferi nabijenoj emocijama, sa osmehom na licu, ali stisnutih pesnica i sa metama na srcu, Novosađani poručuju neprijatelju iz vazduha da ne može uništiti istoriju i tradiciju jednog malog, ali ponosnog naroda koji iznad svega voli i brani svoju slobodu i svoje dostojanstvo. Kađa smo prisustvovali jednom od protestnih okupljanja, padalaje kiša, međutim, Ijudi su hrabro stajali na mostu i, držeći se za ruke, načinili ”živi lanac” odbrane ođ mogućih projektila. jedan od najstarijih ućesnika protesta - Lazar Matić, prvfnam se obratio rećima; "Vidite, ispred nas su ruševine naših mostova koji su predstavljali ponos i đeo istorije Novog Sada. Ovakva slika treba da zauvek ostane kao opomena na zlodela onih koji su mislili da treba

nas da uče šta je demokratija i kako se treba boriti za mir u Evropi.” NE MOCI NAM NIŠTA Jedan iz grupe mladića, koji su nosili ogromnu trobojku, dvadesetogodišnji Pavle Matić đodaje: ”Ne mogu nam oni ništa, samo žele da nas zaplaše i slome. Nisu računali na to da će se naš narod ujediniti. Njihovi divljački postupci samo su prouzrokovali gnev i revolt ovih Ijudi. Branićemo ovaj most od vandala jer su nam dva već übili.” Radnici, penzioneri, studenti i deca - svi su došli na most sa istom željora da se onima, koji seju projektile smrti i razaranja, suprotstave jedinim mogućim oružjem na koje agresori nemaju odgovor, a to su poruke raira, slobode i stihovi

slavnih imena srpske književnosti. ”Mi znamo kako se brane naše svetinje. Tome nas je naučila istorijafOni to ne znaju i nikada neće znati jer oni svetinje nemaju”, poručuje Lepa Đokić, službenica koja je iz Temerina došla sa porodicom da bi se pridružila prijateljima koji svake večeri dolaze na most. ČtVAMO MOST I NE BOJIMO SE NATO a Uz zvuke srpskih narodnih pesama, ugledne ličnosti javnog života Novog Sada zajedno sa svojim sugrađanima šalju poruke mira i istine u svet. Novosadani ostaju da svake večeri, zajedno sa hiljadaraa drugih građana širom Jugoslavije, brane mostove koji spajaju gradove, kulture i, iznad svega, narode. Prof. SvetolikAvramov, rek-

tor Univerziteta u Novom Sadu: ”T\i sam zajedno sa ostalim patriotski opredeljenim Novosađanima, a mislim đa je takvih najviše, da simbolično branim most. Mi znamo da ga fizički, našim telima ne možemo odbraniti, ali našim gestom koji je patriotski želimo da ga sačuvamo za mlade koji dolaze iza nas.” Na pitanje da li misli da će agresorvoditi računa o tome što su na mostu Ijudi, gospodin Avramovje rekao: ”Cisto sumnjam, sudeči po dosadašnjim akcijama, po bezdušnosti, po übijanju civila, po proglašavanju svega za vojne ciljeve. Sumnjam da će se o tome voditi računa, ali naše je da uradimo ono što možemo u ovom momentu, a to je upravo ono što vidite.” Milorad Stojaković, kratko i jasno: ”Čuvamo most i ne bojimo se NATO-a.”

Prof. Dušan Sovilj: ”Ja sam pomorac, plovio sam na brodovima Ratne mornarice i ti brodovi su bili moja pokretna kuća. Sađa sam na mostu, iznad vode, a most je građevinski objekat, možemo reći i umetničko delo јег svojim linijama i lukovima izaziva osećaj lepog, i to je to što simboliše trajanje.Andrićjeispričao o mostovima najpričastiju

priču, a eto, sad kad stojim na ovom nadahnuću, nekako naviru i stihovi; ’Razum je nož u njima da iznad ovog našeg mosta iseku komad neba’.” AKO TREBA, DAĆEMO I SVOJE ŽIVOTE Minja Bolesnikov, predsednik Aktiva mladih Jugoslovenske levice: ”Ovde sam, kao i većina Ijudi na mostu, da bih ga odbranio od agreso-

ra, Naravno da se ne bojim, јег ne bih bio ovde da se bojim. Dobro je pitanje da li se oni libe da udare po živoj sili. Videli smo šta oni rade, ali ako treba, daćemo i svoje živote. To je jedan od načina na koji mi branimo našu domovinu.” Pitali smo g. Bolesnikova da li misli da su se sada stranke ujedinile i da više ne postoji klasična podela na poziciju i opoziciju:

"Trenutno nije važno da li postoji pozicija i opozicija, važno je daje postignuto to određeno stranačko jedinstvo, koje nam, naravno, pomaže đa lakše funkcionišemo. Kao što vidite, organizatori ovog okupljanja na

mostu i koncerata na Trgu su sve patriotske snage naše domovine, jedan patriotski front Novog Sađa, Jugoslavije i Srbije. Da, mislim da je konačno postignuto stranačko jedinstvo, a sve naše razmirice rešavaćemo kada stvari budu bolje”, rekaoje Bolesnikov. Tatjana Keravica, profesor u gimnaziji "Svetozar Marković”: ”Ja sam svako veče na mostu otkako smo se organizovali. Ovđe sam iz želje da branimo most, kao izraz i simbol slobode. Ja sam profesor u gimnaziji i želim da dam primer svojim učenicima da im pokažem đa nemam straha i da želim da im ostavimo nešto u nasleđe.” Ml SMO NAJJAČI INAROD NA SVETU Milenko Cetković, jedan od graditelja Zeželjevog mosta: "Normalan čovek bi morao da razmišlja i o tome, ali po svoj prilici, imamo posla sa nenormalnim ljudima,paje za očekivati svašta. Ovo je najsitnije što možemo mi ovde da uradimo. Ako nismo u rovu, u stroju, bar ovo. Njima nije verovati - ako gađaju putnički voz, ako gađaju Vojnomedicinsku akademiju i bolnice, što da ne gađaju i most? To su zveri. Jedno ne mogu - duh da nam übiju. Ova zemlja postoji vekovima i postojaće i dalje. Otiće te zveri sa scene. Ja sam svaki dan tu. Ja sam bio prvi dan sa jednim velikim voziiom kada se puštao ovaj most u saobraćaj, kad je bilo ispitivanje opterećenja. Meni je bilo žao i onih mostova, a ovog bi mi bilo još više žao. Bio sam tu prisutan otkako je prvi keson stavljen, pa sve dok ga nismo pustili u sao*braćaj. Ovo je bruka.” Ružica Grujić, dugogodišnji službenik u Skupštini Grada; ”Ne bojim se ničega. Mi smo najjači narod na svetu. Oni bacaju bombe, a mi smo još žešći. Ne damo se nikako. Nek' pucaju, mi smo ipak hrabri, to garantujem životom. Mi se ne đamo i neće nas niko pobediti”. Miroslav Egerić: ”Ja mislim da ovaj narod sad mirnije prima celu stvar i to je ohrabrujuće. Cak i oni Ijudi koji imaju slabiju nervnu strukturu dobiju nešto od jačine stapajuči se sa celinom.” Nedeljko Sipovac, savezni ministar za poljoprivredu: ”Mi smo rekli sve šta smo imali da kažemo. Pitajte narod šta raisli.” ♦

Г " V Ponovo raUetlran ZežeLJev most U noći između 20. i 21. aprila zločinačka NATO avijacija ponovo se obrušiia na jedini preostali novosadski most preko Dunava. Žeželjev most je pogođen sa 2 projektila, ali nije srušen.

Britanska zastava osvetljava talase Dunava

Ranjeni Žeželjev most

sas*--? 8 Gradski oci na mostu sa svojim sugrađanima

26. APRIL 1999.

Svei