Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

КОЛА 5 | СВЕТЛОСТ - БР. 9.—10.

сви су Гружани били крупни, ставити и њихови ђаци много развијенији од нас. А шта данас видимо“ Не донеше ли пре коју годину новине ужасну вест: да је у срезу гружанском одбијено жао неспособно за сталан кадар седамдесет и пет од сто! И није ли ово непобитан доказ о страховитој дегенерацији нашега народа! Има ли кога да ово чује, да о овоме води рачуна и тражи му лека... со

Други доказ. Неке новине беху донеле да јеу прошлој тодини у београдском округу, ваљада. најпросвећенијем, било око 190 убистава. Неко то у разговору поменуо лекару среза посавскога овога округа, господину Г. Ц-у, а њему се то учинило много. Па кад се размислио он је рекао: „да ово пола године ја сам сам имао око тридесет секција.“ А сељаци му онда израчунавају: „Кад је за по године 30, онда је за-годину 60; а кад је у једном срезу 60, онда ће у пет срезова бити 300!!“ И сељаци се смеју доктору како није видео, како ће ова година у многоме још и претећи прошлу годину! А у чему“ У убиствима! Ужасно. И шта ћете рећи о моралном стању у једнога народа, где се по две три стотине људи годишње убије у једном округуг!!...

За илустрацију овога моралног стања у нашега народа допустите да Вам испричам још и ово. У селу Лесковцу, које сам већ поменуо напред, био је до пре неколико година један стари свештеник, који је преко педесет година служио Богу, дркви и народу у овоме селу и стекао толики уржвени капитал, да је од њега подигао нову цркву у томе селу, најлешшу у срезу, без паре једне дуга, него им још неколико хиљада оставио у готову. Тај је уважени попа имао три сина, па једнога да на Велику Школу, у Права, и он му умре, другога да у Богословију — и он му умре. Зато трећега не да на науке, него га остави код куће, да он наследи оно мало имања, ако га Бог поживи. И овај трећи оста у животу, ожени се и имадне деце и станб живети као сваки домаћин на селу. Једнога вечера чује он, да пас нешто необично лаје у дворишту. Он изиђе да види шта је и угледа код обора неку човечју прилику. Он викне: ко је то и шта тражите ту ноћу. У том пукне пушка из мрака и он се стро“ пошта на земљу мртав! Док је чељад изишла и запомагала вепар је извучен из свињца и однесен, да се више никад не нађе ни он ни лопови!... И нико не рече: то је нашега ува-