Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

БР. део Св о тлост а Е – 995

Одмах отрча. Живан по баба-Магду..

Баба-Магда дође, и избечи се на, Милену још од у врата.

— Шта ти - мори! – — набрецну се мало на њу.

— Не... мо... гу... — једва издише Милена.

— Не о се, не бој се, ако имаш века, имаћеш И лека. — слободи је Магда.

— Има ли она нове дреје 7. — окрену се Магда ивану.

— Има пун ковчег —- одговори „Киван сузним очима,

_кад виде своју дечицу како чече уз болесну матер. __Магда испретура по Миленином ковчегу од најмањег до највећег „пашкуља“ и принесе јој што јој треба. за укоц!

— Ајде дижи се да те обучемо, не ваља да идеш на „онај свет“ никаква — рече јој она заповеднички. И поче да је дрмуса... |

— Јао!... — јекну Милена од силних болова и жигова. и чисто премре док је обукоше,

Магда се опет окрену „Кивану:

— Камо ти свећа и пешкир Ова жена бе да умре!

Живан принесе и свећу и пешкир.

— Имаш ли ракије за „Бог да прости«“г — пита она опет Живана кријући.

— Имам доста — рече Живан.

— Е, добро, сад не брини више ништа — рече Магда задовољно и чучну уз Милену, па јој се упиљи у очи:

— Ти баш много не можеш Милена: — пита је она болно. .- :

— Не.. ... гу... — прекида Милена гласом и превија се од Пе 5

— А видиш ли мори некога. „6 оног света“ # Боље да кажеш, лакше ће ти душа испасти.

> — Не видим стрина- -Магдо никога, жива ми деца! —- Опрости се с нама, бићеш нешто грешна. | Никоме нисам зла чинила...

— А имаш ли штогођ да поручиш, јали неки аманет да оставишг Умрећеш, па нећемо знати шта да радимо. Оно, даће Бог и здравља, али душа не води кола... знаш како је...

— Аманет ти Божји овога и онога света, да ми опереш децу, увек, кад их видиш неопрану..

— Оћу, Милена, живе ми очи!

— А шта те баш највише боли

|