Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

Пара о

БР. 9—10. | СВЕТЛОСТ 290

8. Док је жива баба- плин ове ће послове она. вршити, а кад она умре да се овај „упуте. њен не заборави! Јер нема мртваца, коме она није припалила свећу, заклопила очи и везала му руке и ноге. И ниједан се од њих није одвезао, нити из гроба устао, коме се она тако нашла у помоћ..

А то ће сваки умети радити, ако се болеснику, као. баба-Магда, прво НЕ за СО па онда за окивош!..

— Шиљеговац. Сретен Динић

ОДО ПРОСВЕЋИВАЊЕ У ЖАЛОСТИ

—-=>=-—

„У среду, 30 сешт. т. г., извршено је у Барцелони, у тврђави Монтхујичу, стрељање над једним од најплеменитијих шпанских синова. Франциско Ферер, један од највећи: Просвешнит радника у Штанији, управљач слободоумних школа, човек који је сам лично приносио неизмерне жртве за тросвећивање свога народа, и чије је име с највећим поштовањем изговарано широм свега културног света, — стрељан је по пресуди Ратнога Оуда, а по утицају оне исте клерикалне странке, која је до пропасти довела државу, у којој никад, по речима њена владаоца, „сунце није залазило“, и која је, по стицају прилика, за извесно време, била на челу светске културе!..

Тај отражови 1 напад на хумана осећања цивиливована света извршен је унаточ молбама и заузимању најславнијих људи у свету, унаточ утврђеноме факту, да стрељани мученик није активно учествовао у унутрашњој побуни, и поред свега топлог заузимања Ферерова врена браниоца капетана Галсерана, који се од свога МОДИ НИК није одвајао до последњега, страшнога часа.

Општи утисак тога језовитог чина сло је болни, једно: душни јаук културнога човечанства, и страховита осуда за крваве џелате, који су у Фереру МРАКА слободу мисли и овећољња човечности.

_ Ни онај јаук ни она осуда не могу остати бев последица за бездушнике, који нису допустили да божанско право