Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

- 810 - СВ О БИЛ О О РЕНЕ ВР. 9.—10.

Јест, зар прави Србин да не ода хвалу оним искреним синовима наше земље, и да не уздахне зар за оним српским осећајима, који су једнога Ђуру Јакшића, знали чак и у бу-

мраковцу загрејати и улити му крепости и наде!. · 0, доба искрености и правилног схватања српске књиге и · српскога поимања, — нека ти је слава и хвала!.

А сад да пређемо на поменуту Ки песама.

Михаило Крстић је дакле песник из шездесетих година И чије су песме излазиле по листовима и часописима онога времена. Његово је име новијем нараштају непознато, престао је јављати се, ваљда зато што себе сматра за „заста-

_релог“. Ако је то, онда је погрешка, јер права песма никад.

не застарева. Истина је увек истина, само лаж мења своје облике и постаје модерна и нова.

Главна одлика Крстићевих песама јесте лирика. Добар: део чине љубавне песме, међу којима се истичу: „Што

се зора...“ Нарочито се оним завршетком:

..А што сунце кад хоће да седа, Оком пуним тиха туговања, | Тако драго Селену погледа Твој је поглед у себе упило,

На растанку после миловања !

Па онда „Лептир“:

·Он борави срећно доба, Не зна шта је сет: С цвета на цвет све до гроба, Да ужива свет.

Хајде ја ћу лептир мали, А ти буди цвет,

Зашто не би уживали

И ми овај свет“

Такође и „Случај“:

Да ја одем на ливаду, Да те видим дивну, младу, То је случај само хтео!

Да се браниш од росице, Да подигнеш хаљинице, То је случај само сто

пманслрстоуннарнеткаенрену

мерила титана

пе глнгт меси љетмрициекгтти тајмса Аг Лече

расе