Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

989 — СВЕТЛОСТ ___БР_ 12.

"УМ ДРУШТВУ ЗА ШКОЛСКУ ХИГИЈЕНУ И НАРОДНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ

Марта, 28 године 1911 Бе се сто година, од како је овде, у Београду, преминуо велики просветитељ народа српекога, Доситије Обрадовић.

Дан тај треба у наше време да буде правник свеколикога народа нашега, удруженог и сложног у захвалности неумрлом учитељу свом, — неподељеног ни по покрајинама, ни по вероисповестима. Тако је на наш народ први у роду нашему гледао Доситије; он га је увек обухватао целокупна, једнаком љубављу својом, остављајући на страну све међе и све ситне разлике у њему. Дан тај- не би никако могао бити искључиви празник само просвећенијих синова нашега на__ рода, већ празник свих, којима је књига српска мила и колико толико позната, оних мање просвећених и неучених још и понајпре, јер је племенити просветитељ такође први у роду нашему који се нарочито старао баш о њихову просвећивању, и поглавито ради њих тражио ПО родни језик у књизи и општенародну просвету.

Српска Књижевна Задруга, задатак које најближе одговара задатку Обрадовићеву, јер и она у лако приступним издањима шири корисна знања и зрелу забаву у све слојеве нашега племена, у све покрајине и у све вероисповести, обележила је своју свезу у раду са Доситијем тиме, што је у првој књизи првога кола својих издања штампала „кивот (и прикљученија његова, а у доцнијим књигама дала најбоље издање главних списа његових.

Према томе се Орпска Ењижевна Задруга налази највише позвана, да покрене питање о прослави стоте годишњице смрти Доситија Обрадовића, па се с тога обраћа славној управи Вашој, с молбом да јој, најдаље за шест недеља дана, изволи саопштити своје мишљење о начину на који би требало извести ову прославу, па да најбоље изрази захвалност свеколикога народа нашега неумрлом учитељу | свом, Доситију Обрадовићу.

Кад прикупи и проучи мишљења свих главних културних и просветних установа у СОрпетву и Југословенству, ко-

=: