Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 119

и још првога дана скупљено је 42 дуката. Исто тако приређени су парастоси у Алексинцу, Параћину и Паланци. Не само у Србији но и ван њених граница ожаљена је Марковићева смрт. Застава (бр. 26) величала је човека који је у борбу уносио толико преданости својим начелима, толико „дубоког уверења и одушевљеног самопрегоревања и пожртвовања“, показивао увек „толико ширине ума и чистоће приватног и јавног карактера“. „У Светозару Марковићу губи народ српски изредну, вредну, неуморну снагу, која би му на дому користила, у свету добра гласа придобила“. Јавор (бр. 16, стр. 509 — 511), наглашује „колико је вредни и даровити овај човек за свог младог века био кадар да уради“, и „колики је губитак смрћу његовом постигао књижевност нашу“. „Људи устаоци, па још тако млади, као што беше Светозар Марковић, у нас су права реткост. За народ српски је велика жалост што се о таким људима може само још као о покојницима говорити“. Социјалистички листови забележили су смрт овог првог проповедника социјализма на Балканском Полуострву. Загребачки Кадтећк; ртјаћеу (бр. 11) огласио је смрт „најврснијег бориоца нашег за слободу, братство и једнакост“, „првог борца нашег, најврснију силу нашег покрета... Светозара нашег...“ Тако су писали и пештански Атбејфет Уросћетбћаћ, тако и главни орган немачке Социјалне Демократије · Уа зтааћ ! тако и орган руског социјализма лондонски Впередљ.

Цео свет је осетио колики је губитак за ствар слободе и социјалне правде у Србији смрт овога младога човека, и једнодушно су истакнути његов плодан рад и његове велике заслуге. Но нико боље од његовог друга и сарадника Пере Тодоровића није изнео чудесне резултате овог ванреднога проповедника и борца: „Пре

7 Одзиви о смрти Светозара Марковића, Рад, 1875 бр. 12. 2 Рад, 18715, стр. 188,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 8