Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

230 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Х]ТХ века имале много додирних тачака и врло често се и стапале и изједначавале.: Социјалисти и демократи прве половине Х1Х века произилазили су из деиста Жан-Жака Русоа, а не из антихришћанина Волтера или атеистичких енциклопедиста. Бабеф и његови другови су у својој комунистичкој доктрини давали много места Провиђењу и хтели враћање ка чистом, првобитном Хришћанству. Фурје тражи потврду својим начелима у „Светим Еванђељима“, и у потврду својих идеја наводи текстове из Библије. Сен-Симон је своме социјализму дао религиозан карактер и религиозну организацију, и једно од његових главних дела носи назив Ново Хришћанство. Кабе у свом делу Право Хришћанство (Те Утаг Сртзататазте) писао је: „Наш икаријански комунизам је право Хришћанство, ми смо прави Хришћани, следбеници Исуса Христа; његово Еванђеље је наш Закон, његова доктрина је наш вођ“. Пјер Леру је тврдио да је велика разлика између ХМУШ и ХЕХ века што је ХУШ век нападао Хришћанство, а ХГХ век му одаје дужно поштовање, и он остварење социјализма изводи из „божанског закона“. Луј Блан је нападао Волтера, у коме је гледао оличење буржоаскога духа, и тврдио да се Демократија бори у име вишег религиозног идеала. За Мацинија је републиканска странка била „у битности верска странка“, и његова девиза била је: „Бог и Слобода“. 1848, социјализам се схватао као „еванђеље на делу“, попови су благосиљали „дрвеће слободе“, а крст се носио упоредо са црвеном заставом. Само по изузетку, по неки од старијих социјалиста изилазили су са антирелигиозношћу. Тако Роберт Овен, који је толико био у идејама ХУШ века, писао је да је човек роб троструког зла: приватне својине, брака и религије, жигосао „веру у хиљадама облика и поповштину која одржава људску душу у заблуди“, и 1817 јавно се

1 а. уеш: 17 аатовке ди ратћ твриђисаћт еп Ктатсе де 1814 4 1870. Рал5, 1900, р. 242—944. Сеогкез Непага: Ло езрти де 1848. Ралв, 1910, р. 7—10.