Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 961

што је урадио било је само ради доба српскога народа, и само зато да српски народ буде што пре слободнији и срећнији он је жртвовао многе своје погледе и идеје. Он је јасно видео и убедљиво казао истину: да политички и социјални преображај Србије и ослобођење и уједињење српскога народа требају и морају да иду заједно, и да ће Србија имати привлачне моћи за неослобођене и потлачене Србе само ако је изнутра преображена и ако у њој народ буде слободан и задовољан. У Марковићу треба гледати човека који је први развио идеју демократског националнога рада, а у исто доба он је био један од оних који су код нас од првога часа видели да Срби могу очувати своју народну особеност и обезбедити своју народну слободу од грабљивих и великих суседе само ако своју судбину и своје напоре буду везали за судбину и за напоре осталих југословенских и балканских народа. И цела данашња југословенска и балканска федералистичка политика у нашим земљама може гледати у Светозару Марковићу једнога од својих најранијих и најубеђенијих зачетника. Али, поред тога, и исто тако, у идејама Светозара Марковића има доста што се више не може усвајати, идеја која је стварност побила и које се по стеченом искуству имају или ограничавати, или просто одбацивати. Пре свега, ми данас не можемо имати онај његов велики политички и социјални оптимизам Велики преображај који је он очекивао, катаклизма „Старога Света незнања, сиромаштине, угњетавања, свирепости и беде“, коју је Роберт Овен сневао, они социјални сломови старога друштва које су Маркс и Енгелс предсказивали, — то „ново доба“ и тај „златни век“ нису дошли. „Стари свет“ незнања, насиља и неправде још увек стоји на ногама. Силе прошлости не само да нису сатрвене, но понова дижу главе. Судбине народа решавају се увек владарским посетама и свадбама, и династички интереси још увек стоје над интересима народним. Ландлордови у Енглеској, јункери у Немачкој, аграрци који су господари